(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Masine_za_seoski_posjed"

V 



MASINE ZA 
SEOSKI POSED 







MASINE ZA SEOSKI POSED 



Autori 



Mr ANDELKO BAJKIN Dr NIKOLA D UKIC 

Dipl. inz. DRAGIVOJE JOVANOVIC Prof, dr VESELIN LAZIC 

Mr NEDELJKO MALINOVIC 

Dr PETAR MUDRINIC 

Dr VLADA POTKONJAK 

Dr ANDRAS TOT 



Novi Sad 
1985. 



PREDGOVOR 



Knjiga „Masine za seoski posed", sesta u biblioteci „Zelena 
sveska", nastala je iz zelje poljoprivrednih proizvodaca da dobiju 
sazeta uputstva za koriscenje masina u svakodnevnom radu. Jer, 
sve je vise skupe tehnike na nevelikom seoskom posedu, pa otuda i 
sve veca potreba za njeno koriscenje na pravi nacin i sto duze 
vreme. Ova knjiga u torn pogledu pruza dragocenu pomoc. 

Knjigu „Masine za seoski posed" pisali su naucnici i strucnja- 
ci razlicitih specijalnosti, koristeci nova saznanja, sopstvena 
istrazivanja i iskustva steeena u praksi. Od veoma obimnih znanja 
o poljoprivrednoj tehnici odabrana su za praksu najvaznija, neop- 
hodna savremenom poljoprivredniku. 

Na vise mesta u knjizi ukazano je na to kako prepoznati i 
otkloniti kvarove na masinama i uredajima po nacelu „sam svoj 
majstor", sto je posebna vrednost knjige. Uputstva su pisana 
lakim stilom i razumljivim jezikom, pa ih nece biti tesko 
primeniti, bez obzira na to koliko predznanja citalac ima. 

Knjiga „Masine za seoski posed" usaglasena je s programom 
obrazovanja poljoprivrednih proizvodaca za prvi i drugi stepen 
strucne spreme u Vojvodini, pa je prikladan prirucnik za buduce 
skolovane poljoprivrednike-mehanizatore. Ova knjiga takode 
moze veoma korisno posluziti svakom seoskom domacinu koji 
poseduje masine i oruda, traktoristima i majstorima na drustve- 
nim gazdinstvima, kao i strucnjacima u praksi da osveze znanja iz 
ove oblasti. 

Redakcija 



UVOD 



Poslednjih godina na seoskim gazdinstvima, osim traktora, 
sve je vise plugova, sejalica, prskalica i kombajna, a u stocarstvu 
oprema u velikoj meri zamenjuje ljudski rad. Upravo zbog toga 
ova knjiga, mada sazeto, celovito obraduje mehanizovanje pri- 
vatnog poseda. 

Traktoru, osnovnoj masini na seoskom gazdinstvu, u knjizi je 
dato najvise prostora. Prikazani su najvazniji delovi, sklopovi i 
uredaji, a posebna paznja posvecena je uocavanju kvarova i 
njihovom otklanjanju. Takode je ukazano na mogucnosti korisce- 
nja traktora za razlicite poslove. 

U delu o masinama za ratarsku proizvodnju prikazane su ma- 
sine za obradu zemljista, setvu i ubiranje useva. Pored upoznava- 
nja s delovima i radom masina, naglasak je dat na podesavanja u 
cilju sto kvalitetnije obrade zemljista, setve i kombajniranje 
useva. Takode je ukazano na nacine odrzavanja pojedinih delova i 
sklopova da bi se masina sto duze koristila. 

U naredna dva poglavlja o masinama za povrtarsku i vocar- 
sko-vinogradarsku proizvodnju obuhvacene su masine za setvu, 
sadnju i ubiranje povrtarskih useva i masine za obradu, rezidbu i 
zastitu vocaka i vinove loze. 

Masine za stocarsku proizvodnju obuhvataju masine za ubi- 
ranje i pripremu stocne hrane. Osim toga, u knjizi su obuhvaceni i 
delovi opreme koja se koristi u stocarstvu, kao sto je oprema za 
ishranu, napajanje i izdubravanje. Deo poglavlja posvecen je 
uredajima za muzu krava. 

Transportu je dato znacajno mesto. Obuhvacene su masine 
koje se najvise koriste na seoskom posedu, ali je isto tako uka- 
zano, s obzirom na strukturu proizvodnje, koje masine i opremu 
za prenos i prevoz proizvoda treba posedovati. 

U poslednjem, sedmom poglavlju, ukazano je na zastitu ljudi 
u radu poljoprivrednim masinama. Obradeni su nacini nastajanja 
povreda i pruzanja prve pomoci. 



TRAKTOR 



Savremeni traktor je sastavljen od: (A) pogonskog dela - 
motora s unutrasnjim sagorevanjem (MSUS), (B) transmisije, (C) 
uredaja za prenos snage i (D) hidraulicno-podiznog sistema. 



A) DIZEL-MOTOR 

U motoru sagoreva gorivo, cime se oslobada toplotna energi- 
ja koja se pretvara u snagu potrebnu za kretanje i rad traktora. 
Veliki deo ove snage trosi se na sopstveno kretanje, trenje u 
transmisiji traktora i klizanje pogonskih tockova traktora. 

U cilindre dizel-motora prvo se usisava samo vazduh, koji se 
kretanjem klipova sabija. Potom se u cilindre ubrizgava gorivo. 
Posto je vazduh u cilindru jako zagrejan, magla rasprsenog 
ubrizganog goriva se odmah zapali i sagoreva. U cilindru nastaju 
topli gasovi, koji su pod velikim pritiskom i potiskuju klip. Oslo- 
bodena toplotna energija pretvara se u kretanje, odnosno meha- 
nicki rad. 

Razlika izmedu benzinskih i dizel-motora je u nacinu 
dovodenja goriva u cilindre i njegovog paljenja. Dizel-motor 
nema karburator i svecice, ali ima pumpu za ubrizgavanje goriva i 
brizgaljke na svakom cilindru. 

Dizel-motor se sastoji od: 1) nepokretnih delova, 2) pokretnih 
delova i 3) motorskih sistema. 



1. Nepokretni delovi motora 

a) Blok motora 

Blok motora (si. la) je glavni deo motora, koji u sebi ili na sebi 
nosi sve ostale delove motora. 




SI. 1 . a) blok motora, h) glava motora 
1 - lezaji i polutke radilice, 2,3, i 5- nosaci poklopca, 4 - caura lezaja, 6 - 
zaptivac, 7 - glava motora, 8 - cilindar (stubline) 9 i 10 - zadnje polutke 

radilice 

U gornjem delu bloka su supljine s tankim zidovima, u koje su 
umetnuti cilindri. Oko tih supljina u bloku se nalaze kanali 
kojima kruzi voda za hladenje. S gornje strane bloka uvrnuti su 
dvostrani zavrtnji (brezoni) pomocu kojih se pricvrscuje glava 
motora za blok. 

b) Cilindri 

Cilindri-stubline (si. la-8) izradeni su od celika i ojacani 
kalenjem. Unutrasnja povrsina je fino obradena i glatka, okrugla, 
tako da klipovi pri radu lako klize i dobro zaptivaju. 

c ) Kor i t o 

Korito (karter) motora sluzi kao posuda za ulje. Postavljeno 
je s donje strane bloka motora. Donja povrsina korita je kosa, s 
udubljenjem pri dnu (slavinom), a na torn delu se nalazi cep za 
ispustanje ulja. Sa strane korita postoji otvor za sipanje ulja, kao i 
merna sipka (merac) za kontrolu ulja. 



10 




SL 2. Sklop motora: 1 - klip, 2 - osovinica klipa, 3 - osigurac, 6 - 

klipnjaca, 7 i 13 - klizni lezaj, 9 - zupcanik razvoda, 10 - remenica, 11 - 

obradeni lezeci deo radilice, 12 - point ka lezaja radilice, 14-zamajac, 15 

- nazubljeni venae zamajca 

d) Glava motora 

Glava motora (si. lb) je suplji pravougaoni blok. U glavi su 
otvori-komore za sagorevanje, za ventile, za brizgaljke, za dovod 
vazduha i odvod sagorelih gasova, kao i kanali kojima kruzi voda 
za hladenje. Izmedu glave i bloka nalazi se zaptivac (la-6) od 
azbesta i bakarnog lima, otporan na velike temperature. 

2. Pokretni delovi motora 

a) Klip o vi 

Klipovi (si. 2-1) su smesteni u cilindrima. Unutrasnjost klipa 
je obradena supljina u koju dolazi mala pesnica klipnjace. Na 



11 



sredini klipa su usice, a iznad i ispod njih kanali za klipne prste- 
nove. Klip sluzi da preuzme pritisak sagorelih gasova i pretvori ga 
u mehanicki rad - pravolinijsko kretanje. 

Na svakom klipu obicno se nalaze po tri kompresiona i po dva 
uljna prstena. Kompresioni prstenovi su jednodelni, a uljni su sa- 
stavljeni od vise tankih prstenova s otvorima i kanalima. 
Prstenovi su s glatkim spoljnim povrsinama. S jedne strane prsten 
je rasecen ravno ili koso i time dobija elasticnost. Kompresioni 
prstenovi se stavljaju u gornje kanale klipa, a imaju zadatak da 
zaptivaju prostor izmedu klipova i cilindra. Uljni-brisuci su 
umetnuti u donje kanale, a zadatak im je da skidaju (brisu) visak 
ulja sa zidova cilindra. 

b) Klipne osovinice 

Klipne osovinice (si. 2-2) nalaze se u svakom klipu. To su 
precizno obradene povrsine od celika, valjkastog oblika, cija je 
unutrasnjost suplja. Osovinice klipa su postavljene u usice klipa, 
tako da se preko njih klipnjaca spaja s klipom. Ove osovinice su u 
klipu osigurane osiguracima. 

c) Klipnj aca 

Klipnjaca (si. 2-6) je poluga koja vezuje klip za radilicu preko 
male pesnice u gornjem delu, a preko velike u don j em delu. 
Klipnjaca ima ulogu da pravolinijsko kretanje klipa prenese na 
radilicu i pretvori u kruzno kretanje radilice. 

U maloj pesnici je umetnuta bronzana caura, sa zlebom i 
otvorom za prolaz ulja. Velika pesnica je dvodelna, tj. ima dve 
polutke (si. 2-12) povezane zavrtnjima. Na obe ove polutke pos- 
tavljaju se s unutrasnje strane dve polutke kliznih lezaja - leteci 
(si. 2-7 i 13). 

d) Kolenasto vratilo 

Kolenasto vratilo-radilica (si. 2-11) postavljena je na donji 
deo bloka, u karteru motora. Na radilici obicno ima tri do pet 
glavnih lezaja (lezeci) i onoliko letecih koliko u motoru ima cilin- 
dara. Radilica je vezana za blok pomocu polutki i zavrtnjeva. 

Na prednjem kraju radilice nalazi se zupcanik (si. 2-9) za 
prenos pogona razvoda, odnosno bregaste osovine i drugo. 
Umesto zupcanika moze biti postavljen lancanik, zavisno od toga 
kakav je razvodni mehanizam, odnosno da li je pogon preko lanca 
ili zupcanika. Na prednjem delu radilice nalazi se remenica za 
pogon vodene pumpe i dinama (alternatora). 

Radilica se obrce brzinom 1.000-2.000 obrtaja u minutu i 
vise. Pri kretanju pravi jake udare, pa zato obradeni rukavci i 
klizni lezaji moraju biti precizno izvedeni, ravni, tako da dobro 

12 



nalezu jedni na druge. Radilica svojim kruznim kretanjem ima 
zadatak da prenese kretanje - pogon na ostale uredaje motora i 
traktora. Na krajnjem delu radilice nalazi se zamajac koji je 
pricvrscen zavrtnjima. 

e) Zamajac 

Zamajac je izraden od gvozdenog liva, cija je zadnja povrsina 
fino obradena (si. 2-14). Na obodu zamajca je nazubljeni venae (si. 
2-15), kojim se uzubljuje zupcanik elektro-pokretaca (startera). 
Zamajac sluzi za odrzavanje ravnomernog kretanja radilice. 

f) Ventili 



U svakom cilindru nalazi se po jedan usisni i jedan izduvni 
ventil (si. 3). Sastoje se od vretena i „pecurke". Vreteno se krece u 
vodici koja je utisnuta u glavi motora. Pecurka naleze na sediste, 
koje je takode utisnuto u glavi motora. Zadatak usisnih ventila je 
da regulisu ulaz vazduha, a izduvnih izlaz gasova iz cilindra. 

S gornje strane 
ventila nalaze se spi- 
ralne ventilne opruge 
(si. 3-5). One obezbe- 
duju cvrsto zatvara- 
nje ventila. 

Ventili imaju svo- 
je podizace (si. 3-1), 
koji se sastoje od vre- 
tena, vodice, klacka- 
lice i osovine klacka- 
lice. 

Zazor ventila po- 
desava se navrtkom 
(si. 3-2) kojom je vre- 
teno podizaca vezano 
za klackalicu. Zazor 
ventila regulise se 
prema uputstvu proi- 
zvodaca motora, a u 
odnosu na topao ili 

SI. 3. Viseci ventili: 1 - 
podizac ventila, 2 - 
navrtka, 3 - osovina 
klackalice, 4 - klackali- 
ca, 5 - opruga, 6 - vre- 
teno ventila, 7 - pecur- 
ka ventila 




13 



hladan motor. Primer: 0,25 mm ako je motor topao, a 0,30 mm ako 
je hladan. 



g) Bregasta osovina 

Bregasta osovina je precizno obradena i na njoj se nalazi 
onoliko bregova koliko motor ima ventila. Bregovi su rasporedeni 
po uzduznoj osi osovine, onako kako su rasporedeni podizaci 
ventila i prema redosledu otvaranja ventila. Na krajevima i u 
sredini ova osovina ima obradena lezista, koja nalezu na caure 
ugradene u bloku motor a. 

Na prednjem kraju bregasta osovina nosi zupcanik-lancanik, 
preko kojeg dobija pogon od radilice. Ona se okrece dva puta 
sporije od radilice. 

Zupcasti (lancasti) razvod mora 
biti precizno uzubljen, da bi bregasta 
osovina tacno otvarala ventile. Zato 
su zupcanici-lancanici obelezeni crta- 
ma (reperima), koje pokazuju kako ih 
treba uzubiti u odnosu na radilicu i 
klipove. 



3. Motor ski sistemi 

a) Sistem za dovod vaz 
duha i izduva van j e je vrlo va 
zan za pravilan rad motora, sagore-' 
vanje goriva i izduvavanje sagorelih 
gasova. Poznato je da vazduh koji se 
usisava sadrzi veliki procenat meha- 
nickih i drugih necistoca. Da bi gorivo 
u motoru maksimalno sagorevalo, 
treba omoguciti pristup sto cistijeg 
vazduha. 

Uredaj za usisavanje vazduha ci- 
ne grubi-suvi i fini-uljni precistac, 
ulazna cev, izlazna cev i usisna grana 
(si. 4). 

Za dobro preciscavanje vazduha 
vazno je da u posudi (si. 4-7) ima uvek 
dovoljno ulja, do oznake. Pri radu u 
tezim uslovima, gde ima vise prasine, 

SI 4. Vazdusni precistac: 1 - grubi 

precistac (suvi), 2 - mreza, 3 - ulazna cev, 

4 - kuciste precistaca, 5 ~ odvodna cev, 6 — 

ulosci precistaca, 7 - posuda za ulje 




14 



ulje treba cesce menjati i obratno. Takocte treba povremeno cistiti 
grubi precistac i proveriti da li su svi spojevi na sistemu zaptiveni, 
da ne bi ulazio nepreciscen vazduh. 

Uredaj za izduvavanje sagorelih gasova sastoji se od izduvne 
grane i izduvnog lonca-prigusivaca. Izduvna grana je postavljena 
na glavi motora sa strane. Izmedu ove grane i glave su azbestni 
zaptivaci, otporni na visoke temperature. Grana je pricvrscena 
pomocu brezona i navrtke. Svi sagoreli gasovi koji predu preko 
izduvnih ventila bivaju potiskivani u izduvnu granu, a odavde 
preko lonca napolje. 

b) Sistem za napajanje gorivom sastoji se od: 
rezervoara za gorivo, dovodnih cevi, grubog precistaca 
(taloznika), pumpe za dovod goriva (pumpe niskog pritiska), 
precistaca goriva, pumpe za ubrizgavanje goriva (pumpe visokog 
pritiska), odvodnih cevi i brizgaljki. 

Rezervoar je izraden od celicnog lima, cija je unutrasnja 
povrsina zasticena lakom. Na otvoru za punjenje je sito, prvo 
mesto za preciscavanje goriva. 

Rezervoar treba puniti svakog dana posle rada, a ne ujutru, 
jer se na taj nacin izbegava stvaranje vodenih kapljica u rezervoa- 
ru preko noci, posebno ka- 
da su temperaturne razlike 
vece. 

Kao gorivo upotreblja- 
va se nafta-plinsko ulje D- 
2. Pre sipanja gorivo treba 
da odlezi najmanje 48 ca- 
sova, da se istalozi. Rezer- 
voar je najbolje puniti pi- 
stoljem namenjenim za tu 
svrhu. 

Dovodne cevi za gorivo 
od rezervoara prema pum- 
pi izradene su od bakra ili 
plastike, a na njihovim 
krajevima su holenderi za 
spajanje. 

Grubi precistac-taloz- 
nik (si. 5) obicno se nala- 
zi izmedu rezervoara i 
pumpe za dovod goriva. S 
gornje strane moze biti cep 
za odstranjivanje vazduha, 
a u unutrasnjosti precista- 
ca lim koji sprecava kreta- 
nje taloga s dna posude, a u 
gornjem delu je fino sito 
(si. 5-1) preko kojeg prolazi SI 5. Kretanje goriva kroz taloznik: 

gorivo. 1 - sito, 2 - talog 




15 



Pumpa za dovod goriva niskog pritiska moze biti mem- 
branska ili klipna. Dovodi gorivo iz rezervoara i usmerava ga 
prema precistacima, odnosno pumpi visokog pritiska. Pomocu 
ove pumpe istiskuje se vazduh iz sistema za gorivo, ako je tamo 
dospeo, jer ce u protivnom biti otezano startovanje-paljenje 
motora. 

Pre6ista6i goriva predstavljaju poslednju stanicu u sistemu za 
preciscavanje goriva. Nazivaju se jos i fini filter. To su posebne 
posude u kojima se nalaze ulosci od filca, plastike ili papira. Sva 
kolicina goriva mora proci kroz ove uloske, da bi se obezbedila 
zahtevana cistoca. Zato treba paziti kako se postavljaju ulosci, 
gumice i drugo. Ulosci u precistacima moraju se posle odredenog 
broja casova rada motora menjati, zavisno od kakvog su 
materijala i kako se odrzava sistem za dovod goriva. Najbolje je 
koristiti preporuku proizvodaca traktora. 

Pumpa za ubrizgavanje visokog pritiska moze biti linijska ili 
rotaciona, Sastoji se od kucista, jednog ili vise elemenata, 
bregaste osovine, podizaca i prikljucaka. U kufiifitu je ugradeno 
onoliko elemenata koliko motor ima cilindara. 

Elementi su izradeni vrlo precizno i od kvalitetnog materijala 
- brusenog celika, Usmerava ju gorivo na brizgaljke. 

Brizgaljke su smestene u glavi motora. Moraju biti podesene 
na odredeni pritisak i dobro zaptivati. Gorivo dolazi u brizgaljke 
pod velikim pritiskom, savladuje oprugu i kroz fine otvore 
rasprsuje ga u cilindre. Kada pritisak goriva od pumpe oslabi, 
opruga zatvara kanal i ubrizgavanje prestaje. Visak goriva ide 
preko prelivne cevi, a odavde u rezervoar za gorivo. 

c) Sistem za podmazivanje sastoji se od: sita, pum- 
pe za ulje, precistaca ulja, dovodnih cevi, kanala i manometra. 

Sito moze biti razlicite konstrukcije. Obicno je zicano, u 
zatvorenom kucistu, a nalazi se u koritu motora. Njegova uloga je 
da spreci ulazak krupnijih primesa - necistoce u pumpu. 

Pumpa za ulje (si. 6) je zupcastog tipa. Zubi zahvataju ulje 
potiskujuci ga prema zidovima i na taj nacin se stvara pritisak, 
koji se regulise preko posebnog ventila, zavisno od motora. 

Precista^ ulja sastoji se od posude, ulogka precistaca i pri- 
kljucaka za dovod i odvod ulja. Ulozak je izraden od finog 
papira s gumenim prstenovima. Precisceno ulje pod pritiskom 
podmazuje sve taruce povrSine: radilicu, bregastu osovinu, klac- 
kalicu, razvod i dr. 

Manometar pokazuje da li za vreme rada motora postoji odre- 
deni pritisak ulja. 

Obicno se kaze da postoji radni pritisak, koji se krece od 
jedne do tri i po, odnosno cetiri atmosfere. Takode se mora znati i 
minimalni pritisak, koji se krece od 0,5 do jedne atmosfere, a 
ispod ovoga se obustavlja rad motora. To je znak da nesto nije u 
redu sa sistemom za podmazivanje. 

Trajnost i vek motora u velikoj meri zavise od uredaja za 
podmazivanje. Zbog toga treba strogo voditi rafcuna o cistoci, 



16 




3 
SI. 6. Pumpa za ulje: 
2 13— zupcanici pumpe, 6 - 
kuciste sa sitom, 8 - usisna cev 

kolicini i pritisku ulja u sistemu za podmazivanje. Ulje treba 
redovno menjati i kontrolisati. Ulje se ispusta kada je motor 
normalno zagrejan. Posle toga motor treba isprati „cistiolom" ili 
nekim drugim „mekim" uljem. Uljni filter treba obavezno isprati 
ili zameniti novim. 

Svi kvarovi na uredaju za podmazivanje i nezeljene posledice 
na rad motora nastaju usled malog ili povecanog pritiska ulja u 
motoru. Opasniji je mali od velikog pritiska, jer u torn slucaju ulje 
ne dopire do svih potrebnih mesta za podmazivanje, te se delovi 
motora zagrevaju i trose. 

Uzroke malog pritiska treba traziti u maloj kolicini ulja u 
karteru, upotrebi ulja niskog viskoziteta, zacepljenju filtera za 
ulje, velikim zazorima na lezajima i slaboj zategnutosti opruge 
sigurnosnog ventila. 

d) Sistem za hladenje. Motor se moze hladiti vaz- 
duhom ili vodom. Hladenje vodom se vise primenjuje, narocito 
kod traktora cija je brzina kretanja relativno mala, a uslovi rada 
motora otezani. Motor se pri radu greje usled sagorevanja goriva i 
trenja. Da bi se sprecilo prekomerno zagrevanje, na motore se 
ugraduje uredaj za vodeno hladenje, koji se sastoji od hladnjaka, 
vodene pumpe, ventilatora, termostata, cevi i kanala u bloku i 
glavi motora i termometra. 

Hladnjak je smesten ispred motora, a cine ga bakarne cevcice 
s lamelama, slicne sacu. S gornje strane hladnjaka je otvor za 
nalivanje vode, koji se zatvara poklopcem s dva ventila. Na 
donjem delu je slavina za ispustanje vode. Hladnjak je gumenim 
crevima povezan za blok i glavu motora. 

2 Marine za seoski posed \ 7 



Vodena pumpa je centrifugalna. U kuciStu su peraja-krilca s 
osovinom, a na spoljnjem delu je remenica. Pogon dobija od 
radilice preko klinastog remena. Na pumpi moze biti ugradena 
mazalica za podmazivanje lezaja, ako nisu ugradeni zatvoreni 

lezaji. 

Ventilator je izraden od lima s krilcima. Postavljen je iza 
hladnjaka, a ispred pumpe, na istoj osovini. Radi tako sto usisava 
vazduh kroz otvore hladnjaka i na taj nacin hladi vodu u 
hladnjaku, a delom i motor. 

Termostat je poseban uredaj koji se automatski otvara 1 
zatvara na odredenoj temperaturi i na taj nacin propusta vodu iz 
motora u hladnjak. Smesten je na prednjem delu glave motora 1 
pomocu cevi povezan s vodenom pumpom zbog kruzenja vode u 
bloku. Termostat ostaje zatvoren sve dok se voda u sistemu za 
hladenje ne zagreje na oko 65 stepeni. 

Da bi hladenje motora bilo potpuno, neophodno je da voda 
bude cista, da je uvek ima dovoljno u hladnjaku i da pumpa ima 
dovoljno obrtaja, a sto zavisi od zategnutosti klinastog remena. 

Termometar je uredaj postavljen na tabli s instrumentima, a 
namena mu je ocitavanje temperature vode. 

Kvarovi na sistemu za hladenje prouzrokuju previsoku, a 
rede nisku temperaturu. Previsoka temperatura rada motora 
nastaje zbog: 

- nahvatanog kamenca na zidovima hladnjaka ill kanalima 
bloka motora usled koriscenja neciste vode, 

- male kolicine vode u hladnjaku (treba doliti vodu), 

- slabo zategnutog remena ventilatora (mali broj obrtaja 
zbog proklizavanja, pa je slabije hladenje vode u hladnjaku, treba 
zategnuti remen), 

- nahvatanih necistoca na hladnjaku, 

- neispravnosti termostata. 

Ako je temperatura motora u radu niska, sigurno je termostat 
neprekidno otvoren. 

e) Elektricni sistemse sastoji od vise elemenata. 
Osnovna podela je na uredaje koji proizvode i uredaje koji trose 
elektricnu energiju. Proizvodaci su dinamo ili alternator i 
akumulator, a potrosaci starter, grejaci, sijalice, sirena i drugi. 

Dinamo-alternator sastoji se od kucista, statora, rotora 1 ko- 
lektora. Stator i rotor su od jezgra i namotaja. Na rotoru se nalaze 
osovina i remenica. Kolektor je prsten od plocica, sastavljen od 
dve medusobno izolovane polovine, a u svakoj se nalazi po jedna 
izolovana ugljena cetkica koja naleze na prsten od plocica, za koji 
je vezan namotaj od rotora. Dinamo je vezan za blok motora 
preko posebnog nosaca sa slicom, po kojem se moze pomerati. 
Pogon dobija od radilice preko klinastog remena. 

U traktore savremenije proizvodnje, umesto dinama, 
ugraduje se alternator koji puni akumulator od pocetka rada 

18 



motora i drzi ga stalno napunjenim, tako da mu se produzava vek 
trajanja. Osim toga, cetkice alternatora sporije se trose. 

Napon struje koji proizvodi dinamo zavisi od brzine obrtaja 
rotora, sto nije slucaj s alternatorom. 

Da bi pri razlicitom broju obrtaja bio isti napon struje, 
pomaze regler. On se ukljucuje i iskljucuje i tako regulise napon 
struje. 

Da bi dinamo pravilno radio, svi spojevi moraju biti cisti, 
cetkice ispravne, a rotor imati dovoljan broj obrtaja. 

Akumulator cuva akumuliranu struju potrebnu za startova- 
nje motora. Sastoji se od kutije, celija i elektrolita. 

Da bi akumulator ispravno radio, treba ga redovno odrzavati: 
cistiti prikljucke za kabel i kleme, kontrolisati kolicinu i cistocu 
tecnosti, napon i jacinu struje. 

Starter-elektropokretac je mali elektromotor koji sluzi za 
pokretanje motora. Sastoji se od kucista, statora, rotora i 
kolektora. Na kraju osovine rotora je mali zupcanik, koji se pri 
pokretanju motora uzubljuje s nazubljenim vencem na zamajcu. 
Pricvrscen je za blok motora. Pozitivnim polom vezan je kablom 
za pozitivni izvod akumulatora, a negativnim za masu traktora. 

Kvarovi startera pokazuju se na tri nacina: 

- Starter se ne okrece, sto znaci da je akumulator prazan, 
elektricni vod od akumulatora ostecen, cetkice istrosene ili 
zaglavljene, 

- Starter se okrece, ali ne pokrece motor, sto znaci da aku- 
mulator nije dovoljno napunjen, smanjen je dovod struje u glav- 
nom vodu, prljav, odnosno zamascen elektroprekidac, 

- Cuje se krcanje zupcanika, sto znaci da je starter neisprav- 
no postavljen u svoje leziste, ili su osteceni zubi na zamajcu ili 
zupcaniku startera. 

Grejac je postavljen u usisnoj grani motora. Sluzi da bi brze 
zagrejao vazduh i gorivo po hladnom vremenu. To je spiralni 
otpornik, vezan kablom za akumulator. 



4. Princip rada dizel-motora 

Motori koji se danas ugraduju u traktore imaju cetiri takta: 
usisavanje, sabijanje, sagorevanje i izduvavanje. 

I takt - usisavanje: izduvni ventil je zatvoren, a usisni 
otvoren. Klip se krece u cilindru od gornje prema donjoj mrtvoj 
tacki. Zbog takvog kretanja iznad klipa u cilindru povecava se 
prazan prostor, a vazduh u cilindru razreduje. Kada je usisni 
ventil otvoren, tada spoljni vazduh pod vecim pritiskom prodire u 
prazan prostor cilindra i ispunjava ga. 

II takt - sabijanje: izduvni ventil je zatvoren, ali se 
sada zatvara i usisni. Kada klip prede donju mrtvu tacku, pocinje 

- 19 



da se krece prema gornjoj, a posto su oba ventila zatvorena i 
vazduh iz cilindra ne moze da izade, klip ispred sebe sabija 
vazduh do jedne sesnaestine prostora. Takvo sabijanje vazduha 
naziva se stepen kompresije. Usled sabijenosti vazduh se jako 
zagreva. 

III takt - sagorevanje: oba ventila su i dalje zatvore- 
na. Kada klip prede gornju mrtvu tacku, tada pumpa preko 
brizgaljke ubrizga gorivo i to u gornji deo cilindra, gde se vec 
nalazi sabijeni vazduh. Posto je sabijeni vazduh jako zagrejan - 
od 500 do 600 stepeni, gorivo se odmah zapali i brzo saguri. 
Gasovi nastali ovim sagorevanjem naglo se sire (ekspanzija), 
pritiskujuci celo klipa 1 snazno ga potiskujuci prema donjoj 
mrtvoj ta£kL Na taj nacin klip preko klipnjace okrene radilicu, a 
zatim se kretanje prenosi na motor i traktor. 

IV takt - izduvavanje: kada klip prede donju mrtvu 
tacku i krece se prema gornjoj, tada se otvara izduvni ventil, a 
klip gornjim delom potiskuje sagorele gasove napolje preko 
izduvne grane. 

Ovi taktovi se stalno ponavljaju i to u svakom cilindru 
posebno, po strogo utvrdenom redu koji se naziva red paljenja. 
Oni se smenjuju velikom brzinom, od 40 do 80 puta u sekundu. 
Ukoliko je ovo smenjivanje brze, utoliko motor brze radi, odnosno 
ima vecu turazu. 



B) TRANSMISIJA TRAKTORA 

Transmisiju traktora cine: 1) spojnica, 2) menjac s redukto- 
rom i 3) zadnji most traktora (si. 7). 



1 ) Spojnica 

Veza izmedu zamajca motora i transmisije ostvaruje se preko 
spojnice. Nju sacinjava vise elemenata povezanih u celinu, oset- 
ljivog sklopa. Zato posebnu paznju treba posvetiti ukljucenju i 
iskljucenju spojnice. 

U traktor IMT-533 standardnog modela ugradena je 
jednostepena, odnosno suva frikciona spojnica s jednim diskom, a 
u traktor IMT-533 de luks dvostepena suva frikciona spojnica s 
dva diska-lamele. 

Neispravnosti rada spojnice ogledaju se u: 

- proklizavanju spojnice, koje moze nastati usled masne 
taruce povrsine, malog praznog hoda pedale, istrosene obloge 
taruce ploce i oslabljene pritiskajuce poluge, 

- trzanju prilikom kretanja, koje nastaje usled nejednakog 
pritiska nalegle plo6e, razlicitog trosenja ploce ili nepravilno 
regulisanih zazora na polugama, 

20 




- nepotpunom is- 
kljucivanju spojnice, 
najcesce zbog velikog 
praznog hoda pedale 
spojnice. 

Slobodan hod pe- 
dale spojnice (si. 8) 
iznosi devet do devet i 
po milimetara, a meri 
se od granicnika - no- 
saca do pedale spoj- 
nice i isti je u oba mo- 
dela traktora IMT- 
533 (standard i de 
luks). Podesava se ta- 
ko sto prvo treba iz- 
meriti i ustanoviti ko- 

Sl. 7. Transmisija i ko- 
mande traktora: A - ru- 
cica menjaca, B - rucica 
reduktora, C - pedala 
spojnice, D — pedala ne- 
zavisne kocnice 

liki je hod spojnice, zatim kroz otvor 
osovinice koja nosi pedalu spojnice 
(B) provuci sipku ili slican alat koji o- 
mogucava da se osovinica drzi u torn 
polozaju, popustiti navrtku (A) i pos- 

Sl. 8. Podesavanje slobodnog hoda pedale 
spojnice 

taviti pedalu spojnice u polozaj koji daje rastojanje od devet do 
devet i po milimetara. Posle podesavanja navrtku treba cvrsto 
pritegnuti, a Slobodan hod pedale spojnice prokontrolisati. 



2) Menjac s reduktorom 

Menjac, reduktor i zadnji most cine osnovne elemente trans- 
misije traktora, koji zajedno sa spojnicom (kvacilom) imaju 
zadatak da omoguce potreban prenos snage sa zamajca motora na 
pogonske tockove. 

3) Zadnji most traktora 

Mehanizam u zadnjem mostu traktora sastoji se od: 

- konusno-tanjirastog prenosnika, 

- para cilindricnih zupcanika u tocku, 

- diferencijala s poluosovinama. 




21 



Konusno-tanjirasti prenosnik sastoji se od konusnog zupca- 
nika na kraju vratila menjaca i tanjirastog zupcanika vezanog za 
kuciste diferencijala. Osnovna namena mu je da promeni smer 
pogona od uzduznog obrtaja vratila menjaca na poprecno obrta- 
nje poluosovina i da pri tome jos jednom redukuje broj obrtaja 
motora traktora. 

Dva cilindricna zupcanika u tocku, od kojih je jedan na kraju 
poluosovine, a drugi u samom tocku, imaju zadatak da jos jednom 
redukuju broj obrtaja motora u odnosu na broj obrtaja pogonskih 
tockova traktora. 

Diferencijal s poluosovinama sastoji se od konusnog i tanji- 
rastog zupcanika, dva konusna zupcanika na poluosovinama 
traktora i dva konusna zupcanika kao satelita-trkaca. Diferen- 
cijal omogucava kretanje traktora u krivini, dok u pravolinijskom 
kretanju nema nikakvu ulogu. Medutim, kada traktor ude u 
krivinu, diferencijal sa svoja dva konusna zupcanika kao satelita 
u vezi s konusnim zupcanicima na poluosovinama omogucava da 
se unutrasnji tocak okrece sporije, prelazeci kraci put, ili da stoji 
u mestu. Istovremeno se spoljni tocak okrece brze, prelazeci duzi 
put, i tako savladuje krivinu. 

Blokiranjem diferencijala bolje se iskoriscavaju vucna svoj- 
stva traktora u toku eksploatacije, a posebno u brdskim prede- 
lima, na mekim i raskvasenim zemljistima. Upotreba blokade 
dozvoljena je samo prilikom pravolinijskog kretanja traktora, a 
nikada u krivinama i uvratinama, jer moze doci do prevrtanja 
traktora. 

Kada jedan tocak naide na klizavu podlogu, diferencijal ce 
proklizavati i razvijati malu pogonsku snagu. I drugi tocak, mada 
na tvrdoj podlozi, razvija malu pogonsku snagu, pa je ukupna 
vucna sila traktora mala. Ukljucivanjem uredaja za blokadu 
diferencijala konusni zupcanik se uzubi u kuciste diferencijala, 
tako da se dobije kruta veza izmedu leve i desne poluosovine. 
Tako se na tockovima traktora postizu pogonske sile koje odgo- 
varaju stvarnim podlogama ispod njih. Zbog toga diferencijal 
treba blokirati kada dode do proklizavanja jednog od zadnjih 
pogonskih tockova i to kada je traktor zaustavljen, upotrebom 
pedala spojnice-kvacila. Pritiskom noge na pedalu za blokadu 
ostvaruje se blokiranje i na taj nacin pokrecu oba pogonska tocka. 
Prestankom delovanja noge na pedalu za blokadu dolazi do 
iskljucenja, odnosno deblokade diferencijala. 

Ako se pri pokusaju deblokiranja pedala ne vrati u svoj 
prvobitni polozaj, pomocu nezavisne kocnice naglo treba zakoci- 
ti jedan od tockova i tada se uredaj za blokiranje potpuno 
iskljucuje. 

Polozaj pedale za blokadu redovno treba proveravati pre po- 
cetka rada. 



22 



4) Odrzavanje transmisije 

Kada su u pitanju vrsta, kvalitet i nivo ulja, treba biti obaz- 
riv. Kod traktora IMT-533 (standard i de luks) upotrebljava se 
se ulje ne samo za transmisiju, vec i za rad podiznog hidraulika, 
pa zato rukovalac mora voditi rafcuna o kvalitetu ulja, ispiranju 
precistaca i kucista i ciscenju magnetnog cepa. 

Za centralno kuciste, menjac, reduktor i zadnji most koristiti 

ova ulja: 

- za sve temperature GALAX TRAKTOL-HT, proizvodac 

„Naftagas", Beograd, 

- za sve temperature TRANSHIDROL-85, proizvodac INA, 

Zagreb. 

Kada je temperatura veca od 10 stepeni TRAKTOL M-80, 
proizvodac Rafinerija u Modrici, a kada je manja od 10 stepeni 
TRAKTOL M-75, istog proizvodaca. 

Treba uvek koristiti navedena cista mineralna ulja. 

Kontrola nivoa ulja obavezna je posle svakih 50 casova rada, 
preko meraca koji je postavljen s desne strane centralnog kucista, 
na bocnom poklopcu. 

Posto uljni prostor transmisije i podiznog hidraulika cini 
zajednicko kuciste, pre kontrole nivoa ulja treba sacekati izvesno 
vreme (ugasen motor, da bi se ulje iscedilo iz svih sastavnih 
elemenata). Pri tome obe komandne rucice hidraulika moraju biti 
u donjem polozaju, na kvadrantima, jer se na taj nacin iscedi ulje 
iz cilindra podiznog uredaja. Posle kontrole, ako je potrebno, 
doliti ulje istog kvaliteta do oznake na meracu. 

Za nalivanje ulja u sve navedene transmisione elemente sluzi 
samo jedan otvor, koji se nalazi na poklopcu menjaca (gornja 
strana). 

Zamena ulja obavezna je posle svakih 400 casova rada 
motora ako je u transmisiji ulje TRAKTOL M-75 i TRAKTOL M- 
80, a na 800 casova rada ako se koristi ulje GALAX TRAKTOL- 
HT ili TRANSHIDROL-85. 

U periodu razradivanja novog traktora ulje treba obavezno 
zameniti posle 100 casova rada. Ulje se ispusta odvijanjem dva 
cepa, na kojima se nala2i magnet koji sakuplja metalne opiljke u 
ulju. Sve nahvatane opiljke dobro ocistiti-isprati s cepova 
magneta pre nego sto se vrate na svoje mesto. 

Kvarovi na menjacu mogu se uociti na ovaj nacin: 

- Velika buka zupcanika pri opterecenom radu nastaje zbog 
nedostatka ulja u kucistu, istrosenih lezaja na vratilu menjaca ili 
reduktor a, velikog zazora izmedu vratila i pokretnih zupcanika i 
ostecenja bokova zubaca zupcanika, 

- Iskljucivanje prenosa pri vecem opterecenju desava se zbog 
slabog ukljucenja zupcanika (rucicu menjaca treba jace gurnuti), 
oslabljene opruge viljuske, ili zbog zakosenog polozaja zupcanika 
usled nejednakog trosenja lezaja, 



23 



- Otezano ili nemoguce ukljucivanje brzina nastaje zbog ne- 
pravilnog polozaja viljuske, iskrivljene ru£ice za promenu brzina 
i nepotpunog odvajanja glavne spojke kvaCila, 

- Trzaji ili udari nastaju zbog lomova zubaca zupdanika, 
iskrivljenih vratila menja£a ili reduktora, ostecenja lezaja me- 
nja£a ili stranog tela u menjacu. 

C) UREDAJI ZA PRENOS SNAGE 
1) Prikljucno vratilo (kardan) 

Sve je vise masina i oruda koji zahtevaju pogon od prikljufc- 
nog vratila, bez obzira na to da li su prikljucci noseni ili polu- 
noseni (bera£i kukuruza, sitnilice, prskalice i drugo). 

Prikljucno vratilo kod traktora IMT-533 ozlebljeno je za 
preCnik duzine 34,9 milimetara i nalazi se na zadnjem delu cen- 
tralnog kucista. Pogon dobija od motora preko odgovarajucih 
vratila i zup£anika smestenih u centralnom kucistu. Na prik- 
ljuenom vratilu - izvodu nalazi se kruzni zleb za osiguranje 
kardanskih zglobova, preko kojih se vezuju odgovarajuci pri- 
kljucci. 

Prikljucno vratilo se ukljucuje-isklju£uje pomocu komandne 
ruttce koja se nalazi s leve strane centralnog kucista. 

Postoje tri polozaja komandne rueice: 

I » prvi, direktni, povla£enjem ru£ice nagore, 
N - drugi, neutralni-iskljuceni (srednji). 

II - treci, preko menjaca (transmisija), povla£enjem rueice 

prema dole. 

Za ukljucivanje prikljucnog vratila treba konstiti pedalu 
spojnice-kvacila, prvi i drugi hod (traktor IMT-533 de luks). 

I - direktni pogon od motora najcesce se koristi. 
Obrtni momenat od zamajca motora prenosi se preko jednog para 
uzubljenih zup£anika (na ulazu u menjac). Broj obrtaja prikljuc- 
nog vratila ostvaruje se u zavisnosti od broja obrtaja radilice i to: 



Broj obrtaja motora Broj obrtaja prikljucnog 

(o/min) vratila (o/min) 



400-500 160-180 

1.500 540 

2.000 720 



Ovaj broj obrtaja prikljucnog vratila odgovara najvecem 
broju prikljucnih oruda. 

N - neutralni-iskljuceni (srednji) polozaj 
odgovara prikljucnom vratilu kada nije u pogonu. 



24 



II - preko menjaca (transmisije). U ovom 
polozaju rucice prikljucno vratilo je u zavisnosti od brzine kre- 
tanja traktora. Koristi se pri radu orudima za sakupljanje sena, 
sejanje, rasturanje dubriva i drugo. 

NAPOMENA: Nikada ne koristiti ovaj polozaj kada se radi 
prikljuccima koji za pogon zahtevaju veci broj obrtaja. 

Traktor IMT-533 de luks s dvostepenom spojnicom 
omogucava rad orudima kao sto su kosacica i presa za seno, bez 
prekida prilikom zaustavljanja ili polaska traktora. 



2) Remenica 

Ovaj prikljucak omogucava rad orudima koja se pogone 
preko kaisa-remena. 

Remenica se postavlja direktno na prikljucno vratilo. U 
zavisnosti od polozaja prikljucivanja omogucava se prenos 
obrtnog momenta na tri razlicita nacina. 

NAPOMENA: Re- 
menica se nikada ne 
sme okrenuti nagore, 
jer se tada ne podma- 
zuje gornji lezaj. 

Remenica se uk- 
ljucuje i iskljucuje kao 
i prikljucno vratilo. 

Remenica se po- 
stavlja na traktor o- 
vako: 

Skine se zastitnal 
kapa prikljucnog vra- 1 
tila, odvrnu matice s | 
cetiri vijka koji vezu- 
ju kotve lanca i odvo- 
je od centralnog kuci- 

sta. Remenica se postavi na prikljucno vratilo u bilo koji od tri 
polozaja kao na si. 9 i pricvrsti uvrtanjem matica. 

Remenica se skida obrnutim redom, a zatim se kotve lanca 
moraju vratiti i to tako da lanac bude vezan za kotvu preko gor- 
njeg otvora, iznad ose prikljucnog vratila. 




9. Nacini postavljanja remenice 



Broj obrtaja u minutu 



Radilice Prikljucnog vratila Remenice 



Obodna 

brzina 

remenice 

(m/min) 



1.500 
2.000 



540 
720 



985 
1.313 



707 
942 



25 




va)® 



SI. 10. Hidraulitno-podizni sistem (unutrasnji izgled): 1 - puftipa, 2 - cev 
uljnog voda, 3 - kapa uljnog voda, 4 - zaptivni „0" prsten, 5 - cthndar 
podizaca, 8 - izbrazdana caura s krakom, 9 - podizno vratilo, 10 - 
poklopac hidraulitnog podizaca, 12 - balansna opruga, 13 - gornja 
poluga (topling), 14 - prenosne poluge za kontrolu vuce i polozaja, 15 - 
dvokraka poluga razvodnika, 1 6 - sigurnosni ventil, 1 7 - bregaato vratilo 

pumpe 

U toku rada remenicom dolazi do klizanja kaisa-remena, koje 
moze izazvati naelektrisanje metalnih delova traktora. Posto 
staticki elektricitet moze izazvati smetnje u radu, pa Cak i pozar, 
potrebno je da se sigurno i stalno odvodi struja s traktora. Zato 
oko prednjeg mosta traktora treba obaviti lanac ili metalno uze, 
ciji ce kraj biti u zemlji ili na povrsini zemlje. 



D) HIDRAULICNO-PODIZNI SISTEM TRAKTORA 

Ovaj sistem omogucava: upotrebu velikog broja prikljucnih 
masina, sto cini traktor univerzalnim; brzo i lako prikacivanje 
prikljucaka u tri tacke; jednostavan i brz transport prikljucnih 
oruda; vecu mobilnost - pokretljivost traktora u radu; vecu 
produktivnost rada; sigumu i efikasnu zastitu masina-oruda; 
lako rukovanje hidraulikom u radu i drugo. 

1. Delovi hidraulika 

Hidrauli£no-podizni sistem (si. 10) smesten je unutar i oko 
centralnog kucista traktora. 



26 



U procesu podizanja ulje se pumpom (1) potisne u zatvoreni 
deo cilindra (5), tada pomera klip (6) u cilindra unazad, a ovaj 
preko klipnjace (7) gura krak izbrazdane caure vratila (8) prema 
gore i time zaokrece podizno vratilo (9), podizuci podizna ramena 
(11) povezana polugama za prikacivanje. 

Obrnut proces je spustanje, Kada se ulju omoguci da istekne, 
klip se pomera napred duz cilindra i to pod dejstvom mase oruda 
na podiznim ramenima, odnosno na polugama za prikacivanje. 

a) Hidraulicna pumpa 

Ukljucena je kada MOTOR RADI. Pogon dobija posredno od 
vratila menjaca na traktoru s jednostepenom spojnicom, ili od 
prikljuenog vratila na traktoru s dvostepenom spojnicom, 
Kapacitet pumpe je 15 litara u minutu, pri maksimalnih 720 
obrtaja vratila i .2.250 obrtaja radilice u minutu. 

b) Sigurnosni ventil 

Obezbeduje maksimalni radni pritisak 176 dekanjutna po 
kvadratnom santimetru. Smesten je na izlaznom kanalu pumpe 
(si. 10-16). Stupa u dejstvo kada pritisak poraste iznad 
odredenog, a do toga dolazi ako se podize veci teret na donjim 
polugama, tj. ako dode do preopterecenja u hidraulicnom 
uredaju. Tako se uredaj hidraulika zasticuje od havarije. Ovaj 
ventil nije preporucljivo cesto otvarati. 

c) Balansna opruga 

Smestena je u poklopcu hidraulicnog podizaca i dvostrukog 
je dejstva (si. 10-12), tj. reaguje na optereeenje sabijanjem i 
istezanjem. Ako se radi orudem ciji se radni organi krecu ispod 
povrSine zemljista i naidu na skrivene prepreke - kamen, drvo i 
slicno, naglo ce se povecati radni otpor. Ovo optereeenje izazvace 
naglo sabijanje balansne opruge, sto ce preko sistema poluga s 
kulisama dovesti do brzog pokretanja razvodnog ventila u kucistu 
pumpe hidraulika i to u smeru praznjenja cilindra podiznog ure- 
daja. Na taj nacin automatski se sprecava svako ostecenje radnih 
organa prikljuenog oruda. Kada orude naide na neku prepreku T 
odnosno kada traktor proklizava, pa i stane, orude treba podici, 
preci preko prepreke i nastaviti rad. 

Balansna opruga ima vaznu ulogu i u transportu oruda, jer 
ublazava - amort izuje udare vibracije nosenog oruda pri kretanju 
traktora po neravnom zemljistu. 



2. Komande hidraulika 

Komandovanje hidraulicnim sistemom traktora IMT-533, a 
time i orudima prikacenim za traktor preko traktorskih hidrau- 

27 



licnih poluga, obavlja 
se pomocu dve ko- 
mandne rucice: za re- 
gulaciju polozaja i 
vucne sile. Obe rucice 
smestene su na po- 
sebnim nosacima - 
kvadrantima postav- 
ljenim s desne strane 
traktora, neposredno 
pored sedista vozaca. 
Rucica komande 
za regulaciju polozaja 
(si. 11, 1-A) nalazi se 
na unutrasnjem, ve- 
cem kvadrantu, a slu- 
zi za dizanje i spusta- 

Sl. 11. Komandne rucice 
i kvadranti: 1-A rucica 
komande za polozaj i 
reagovanje, 2-B rucica 
komande za vucnu silu, 
3-C podesivi granicnik, 
4-D navrtak za ograni- 
cenje hoda rucice 

nje donjih traktorskih poluga, tj. prikacenog oruda. Ovom ru- 
cicom podesavaju se brzine spustanja oruda, tj. brzme reago- 

vanja hidraulika. , 

Rucica komande za regulaciju vucne sile (si. 11, 2-B) nalazi se 
na spoljnjem, manjem kvadrantu, a sluzi za podesavanje vehcme 
radnog otpora prikljucnog oruda u toku rada, odnosno za 
podesavanje dubine rada. Odredeni polozaj ove rucice obelezava 
se podesivim granicnikom (si. 11, 3-C). 

Hod obe rucice, sto se moze koristiti u odredemm sluca]evima 
u toku rada, ogranicava se nareckanim navrtkama (si. 11, 4-D). 

Rucicu komande hidraulika moze da podesi i sam rukovalac, 
pridrzavajuci se datog redosleda postupaka. 

Centralno kuciste treba napuniti uljem do odredenog mvoa, a 
na krajeve donjih traktorskih poluga okaciti teg od 300 kilograma 
ill neko orude priblizne mase. Pumpa hidraulika treba da je u 
radu, tj. motor upaljen, a kvacilo ukljuceno. Rucicu za kontrolu 
vuce postaviti na podesivi granicnik ili nesto ispod njega (si. 11, 

3-C). 

Iz hidraulicnog sistema treba izbaciti vazduh spustanjem i 
podizanjem traktorskih poluga nekoliko puta. Gramcni lanci 
treba da budu pravilno postavljeni, tj. u kotve lznad ose 
prikljucnog v^ratila (kao na si. 12). Kada je sve to uradeno, rucicu 




28 



komande za polozaj 

podesiti na ovaj nacin 

(si. 12): s centralnog 

kucista skinuti duzu 

osovinicu i mesto nje 

postaviti duzu polugu 

precnika 19 milime- 

tara. Motor upaliti i 

rucicom komande za 

polozaj podizati do- 

nje traktorske poluge 

sve dok se izmedu ose 

ubacene poluge i se- 

dista osovinice vilju- 

ske u ramenu hidrau- 

lika ne postigne ras- 

tojanje 300 milimeta- 

ra (sto tacnije izmeri- 

ti). U ovom polozaju 

pomeriti podesivi gra- 

nicnik rucice, tako da 

komande za polozaj je tada ispravno podesena. 




SL 12. Podesavanje rucice komande hidraulika 
naleze na njega i pritegnuti ga. Rucica 



3. Kako radi hidraulik 

Rucicama za kontrolu polozaj a i vuce omogucavaju se ove 
funkcije hidraulika: podizanje i spustanje oruda, podesavanje 
brzine reagovanja, tj. spustanja, podesavanje velicine radnog 
otpora i dubine rada oruda. 

a) Rukovanje hidraulikom pri radu orudima 
ciji su radni organi u zemljistu 

Ako se radi orudima ciji se radni organi krecu ispod povrsine 
zemljista — plugovima, tanjiracama, kultivatorima i drugim - 
koriste se obe komandne rucice. 

Ako je prikaceno orude u transportnom polozaju (gornjem), a 
treba da se spusti u radni, koristi se rucica (si. 11, 1-A) komande 
za polozaj i to njenim pomeranjem po kvadrantu nadole. 

Ako je orude spusteno na zemljiste, tj. postavljeno u radni 
polozaj, rucicom (si. 11, 2-B) se podesava zeljena dubina ra- 
da oruda. Veca dubina rada ostvaruje se pomeranjem ruci- 
ce po kvadrantu nadole i obratno. Ako je nakon izbora du- 
bine rada fizicki sastav zemljista nepromenljiv, dubina rada 
ce biti jednaka, nezavisno od profila i oblika zemljista po kojem 
se traktor krece. 



29 



Ako je fizicki sastav zemljista promenljiv - nejednak, tj. ako 
se u toku rada naide na tvrde zemljiste, hidraulik ce automatski 
malo podici orude. Ako orude naide na rastresiti sloj, koji daje 
manji otpor, hidraulik ce orude spustiti dublje u zemljiste. 

Da bi na njivi dubina rada bila jednaka u svakom prohodu, 
polozaj rueice za vufcu obelezava se pomocu podesivog granicnika 
(si. 11, 3-C), koji se postavlja tacno naspram rufcice za vucu f tako 
da se'ose granicnika i rueice poklapaju, a zatim se osigurava 
odredeni polozaj navrtkom za ogranicenje hoda (si. 11, 4-D). 

Hidraulik ne reaguje uvek isto na promene fizickog sastava 
zemljista, sto zavisi od mase oruda kojim se radi. Brzina kojom 
hidraulik reaguje na promene u strukturi zemljista nekada je 
mala, a nekada suvise velika. Zato se podesava brzina reagovanja 
hidraulika zavisno od vrste oruda kojima se radi i radnih uslova. 
Ovo podesavanje obavlja se rucicom komande za polozaj (si. 11, 
1-A) i to u donjem delu njenog kvadranta koji je obelezen s 
REAGOVANJE (RESPONSE) (si. 11). 

Brzina reagovanja se smanjuje ako se rucica komande za 
polozaj pomera u donji deo kvadranta prema oznaci SPORO 
(SLOW). Ovo se primenjuje ako orude u toku rada poskakuje, tj. 
suvise brzo reaguje na promene u strukturi zemljista. 

Brze reagovanje ostvaruje se pomeranjem rueice komande za 
polozaj prema oznaci BRZO (FAST) (si. 11), koja se nalazi iznad 
natpisa „reagovanje" (oznaka pokrivena rucicom) (si. 11, 1-A). 
Kada se radi teskim orudima, kao i na zemljistima koja su 
nejednakog fizickog sastava - strukture i otpora, reagovanje 
treba da je brze, jer je odrzavanje stalne dubine rada veoma 

otezano. 

Kada se na njivi odredi najpovoljnija brzina reagovanja 
rueice komande za polozaj, taj se polozaj ogranicava pomocu 
navrtke (si. 11, 4-D). 

b) Rukovanje hidraulikom pri radu orudima 
koja ne ulaze u zemljiste 

Rukovanje hidraulikom oruda koja ne ulaze u zemljiste ili 
delimicno zahvataju gornje slojeve (ravnjac, sejalica, zagrtac i 
druga) je jednostavno - rucicom za kontrolu polozaja i to u 
gornjem delu njenog kvadranta. Oruda se spustaju pomeranjem 
rueice napred, a podizu vracanjem nazad. Pri tome svakom 
polozaju rueice odgovara odredena visina oruda od zemljista. To 
znaci da se svako orude ove vrste moze postaviti i zadrzati na onoj 
visini koja odgovara prirodi posla i konstrukciji oruda. Da bi se 
izabrana visina mogla ostvariti u toku rada, na kvadrantu ove 
rueice (u gornjem delu) postoji granicnik za podesavanje. 

30 



Rucicom komande polozaja moze se odrzati stalna dubina 
rada oruda ciji su radni organi ispod povrsine zemljista, i to samo 
onda kada je podesena sila radnog otpora pomocu rucice 
komande za vucu veca od stvarnog radnog otpora koji je ostvaren 
spustanjem oruda pomocu rucice komande za polozaj. 

Takav nacin rada ima prakticnu primenu pri radu orudima 
kojima je vazno ostvariti stalnu dubinu rada bez obzira na 
velicinu radnog otpora (sejalica, ravnjac i druga). Zbog toga je 
sistem za kontrolu polozaja vezan za sigurnosni ventil, tj. uredaj 
za zastitu od preopterecenja. 

Ako se radi rucicom komande za polozaj, tada se ona ne sme 
naglo pomerati iz oblasti za kontrolu polozaja u oblast brzine 
reagovanja (donji deo kvadranta, si. 11), jer ce u torn slucaju 
orude koje se spusta naglo pasti i moze doci do loma i ostecenja, 
narocito ako je traktor na tvrdoj podlozi. 

c) Moguce neis p r a vno s t i i smetnje pri radu 
hidraulika 

Posle izvesnog vremena upotrebe traktora i hidraulicnog 
podiznog sistema na njemu moze doci do nekih smetnji i 
neispravnosti, cak i do prestanka rada hidraulicnog sistema. One 
se pokazuju na ovaj nacin: 

- Podizni sistem radi neravnomerno. Uzroke neispravnosti 
treba traziti u maloj kolicini ulja u kucistu, zagusenom uljnom 
precistacu ili prodoru vazduha u pumpu, 

- Podizni sistem popusta pod teretom. Do toga moze doci 
usled propustanja sigurnosnog ventila zbog necistoce, nepode- 
senosti ili istrosenosti, slabog zaptivanja na klipu razvodnika 
ili podizaca (istrosen zaptivac ili ostecen klip). Uzrok moze biti i 
slabo podesena osovinica razvodnika, 

- Podizna sila manja od propisane. Moguci uzroci ovoga 
mogu biti: zagrejano ulje ili ulje malog viskoziteta, istroseni 
zaptivni prstenovi na klipu ili nepravilno podeseni sigurnosni 
ventili, 

- Podizni sistem ne radi. U torn slucaju pumpa ne radi 
(pokvarena ili ostecena), nema dovoljno ulja u kucistu ili 
sigurnosni pritisni ventili propustaju ulje zbog veceg opterecenja 
ili krupnije necistoce. 



4. Spoljni prikljucci hidraulika 

Hidraulik traktora IMT-533 ima mogucnost da snabdeva 
uljem pod pritiskom hidraulicne instalacije prikljucnih oruda, na 
primer prikolice s kiper-uredajima, utovarac i druga. To se 
ostvaruje preko tri posebna spoljna prikljucka koja se nalaze na 
poklopcu podiznog uredaj a hidraulika. 

31 



Oruda koja koriste hidraulik traktora pokrecu se u rad 
rucicom komande za vufcu i to njenim pomeranjem u krajnji gornji 
polozaj. Tada se i ulje potiskuje iz traktora u spoljne hidraulicne 
uredaje. Tako se, na primer, pri kipovanju sanduk prikolice 
spusta pomeranjem iste rufcice u krajnji donji polozaj. I tada se 
ulje vraca u centralno kuciste traktora. 



32 



MASINE ZA RATARSTVO 



A) ORUDA ZA OSNOVNU OBRADU 

Uspesnost predsetvene pripreme, setve, nege, zastite useva i 
drugih poslova zavisi od kvaliteta oranja. 

Samo dobro podesenim plugom moze se kvalitetno obaviti 
osnovna obrada. Obratno, lose podesen plug nekvalitetno ore i uz 
to se povecava potrosnja goriva do 20 odsto u odnosu na podeseni 
plug. 

Osnovnu obradu treba po mogucstvu obavljati pri optimalnoj 
vlaznosti zemljista. Pri povecanoj vlaznosti zemljista dobija se los 
kvalitet oranja - slabo mrvljenje plastice, a zbog povecane leplji- 
vosti zemljista na pluzno telo i veceg proklizavanja pogonskih 
tockova traktora znatno je veca potrosnja goriva, a manji ucinak. 
Takvo uzorano zemljiste tesko je kvalitetno pripremiti za setvu. 

Ako se ore pri manjem sadrzaju vlage u zemljistu plug 
izvaljuje krupnije grudve, a zbog otezanog prodiranja u zemljiste 
ne odrzava ujednacenu dubinu. Brazde su lose slozene, ima vise 
velikih vazdusnih dzepova u zemljistu, losije je zaoravanje biljnih 
ostataka, povecan otpor vuce pluga i veca potrosnja energije. 

Za dobar kvalitet oranja veoma je vazno pri radu koristiti sto 
vecu brzinu kretanja, cime se postize znatno bolje slaganje brazdi, 
usitnjavanje zemljista i zaoravanje biljnih ostataka. 

1. Raoni noseni plug i delovi 

Raoni noseni plug sastoji se od: raonika, pluzne daske, pera 
pluzne daske, plasticnog nastavka pluzne daske, plaza s petom, 
kozlaca, crtala i rama pluga. 

3 Masine za seoski posed "^ 



a ) Raonik 

Postavljen je koso prema dnu i zidu brazde i pricvrscen za 
kozlac zavrtnjima. 

U odnosu na oblik i konstrukciju, postoje americki, evropski i 
prelazni tip raonika. Americki ima produzen vrh u siljak s krivom 
ostricom, dok je evropski pravilnog trapezastog oblika i ostrica 
mu je ravna. 

Da bi se znalo da li je raonik posle duze upotrebe ispravan, da 
li je posle iskivanja dobio pravilan oblik i povijenost, pravi se 
model ili sablon za odredeni tip raonika. Model predstavlja vernu 
kopiju novog raonika. Sabloni se prave od lima. Prema tome, 
potrebno je da svaki vlasnik pluga, kada ga kupi, napravi model 
raonika. 

Samo pravilno otkovan i naostren raonik koji treba da je sto 
slicniji svom prvobitnom obliku, omogucava dobar rad, odnosno 
kvalitetnije oranje, veci ucinak i ekonomicniju potrosnju goriva. 
Ako su raonici pluga tupi, otpori pri oranju se mogu povecati cak i 
do 30 odsto. 

Raonici se uglavnom izraduju od celika, s donjim zadeblja- 
njem koje sluzi kao rezerva za iskivanje. Medutim, u novije 
vreme mnoge fabrike proizvode tzv. samoostrece raonike. Oni 
su izradeni od livenog gvozda, ali tako da je jedna strana 
raonika razlicite tvrdoce u odnosu na drugu. Gornji sloj je obicno 
meksi, dok je donji tvrdi. Meksa strana trosi se brze, a tvrda 
sporije, te tako raonik ostaje uvek ostar. Samoostreci raonici 
narocito su pogodni za peskovita zemljista. Kada se istrose vise od 
10 milimetara, nisu vise za upotrebu. Raonici s donjim 
zadebljanjima, kada se istrose vise od 10 milimetara, moraju da se 
otkivaju. 

b) Pluzna daska 

Predstavlja manje ili vise izvijenu celicnu dasku. Pricvrscena 
je za kozlac specijalnim zavrtnjima, cije su glave ravne s 
povrsinom pluzne daske. Pluzna daska je nastavak raonika i s 
njim cini jednu radnu povrsinu. Njen osnovni zadatak je da 
preuzme odsecenu plasticu od raonika, da je sitni, mesa i prevrce. 

Na svim pluznim daskama postoji prednji deo - grudi, srednji 
deo - telo i zadnji deo - krilo pluzne daske. Prednji deo - grudi 
preuzimaju plasticu od raonika i crtala. Na grudima daske 
plastica se mrvi. Mrvljenje se nastavlja na srednjem delu - telu 
daske, na kojem pocinje i njeno prevrtanje. Zadnji deo - krilo 
daske dovrsava zapoceto prevrtanje plastice. Najvece opterecenje 
je na grudima daske i ovaj deo se i najpre istrosi. 

Po obliku i nameni za oranje na raznim zemljistima, kon- 
struisano je vise tipova pluznih dasaka. Prema konstruktiv- 
nim svojstvima sve se mogu svrstati u tri osnovne grupe: spi- 

34 



ralne, cilindricne i kulturne ili univerzalne. Izmedu ova tri 
tipa postoje i prelazni oblici. Svaki tip pluzne daske odgo- 
vara odredenom zemljistu. Kvalitet oranja u velikoj meri zavisi i 
od tipa pluzne daske. 

- Spiralne pluzne daske su niske, dugacke i krilo im je 
spiralno izvijeno. Imaju mali ugao uspona. Slabo mrve plasticu, 
ali je dobro prevrcu. Namenjene su za teska i vlazna zemljista, za 
razoravanje ledina, pasnjaka, livada i lucerista. Dobro zaoravaju 
biljne ostatke. 

- Cilindricne pluzne daske su blago savijene na oba kraja. 
Vrlo su kratke, strme i imaju veliki ugao uspona. Dobro mrve i 
sitne plasticu, ali je slabo prevrcu. To su daske za laka zemljista i 
na njima daju odlican kvalitet rada, ako nema biljnih ostataka na 
povrsini. 

- Kulturne pluzne daske cine sredinu izmedu cilindricnih i 
spiralnih. Manje su duzine i izvijenosti od spiralnih, a duze od 
cilindricnih. Dobro prevrcu i mrve plasticu. Najbolji kvalitet 
oranja daju na srednje teskim i lakim, a uspesno se mogu koristiti 
i na tezim zemljistima. Ove pluzne daske se najvise koriste u 
svetu, pa i u nas. 

Postoje i resetkaste pluzne daske. Izradene su u obliku resetki 
i sluze za obradu vlaznih, lepljivih i tezih zemljista. Pri radu daju 
za oko 20 odsto manje vucne otpore u odnosu na pune. 

c) Pero pluzne daske 

Pero pluzne daske je celicni produzetak krila i sluzi za 
poboljsanje prevrtanja plastice. Moze se podesavati nagore i 
nadole da bi se poboljsalo prevrtanje, narocito pri dubljem 
oranju. Pero takode ne dozvoljava da se plastica vrati u brazdu, 
vec je pritiska na prethodnu plasticu. Spustanjem pera nadole 
pojacava se njegovo dejstvo na plasticu. 

d) Plasticni nastavak pluzne daske 

Izraden je najcesce od plastike, po cemu je i dobio ime, a vrlo 
retko od celika. Postavljen je iznad tela pluzne daske i poboljsava 
prevrtanje i zaoravanje biljnih ostataka, a istovremeno i sitnjenje 
plastice. 

e) Plaz i peta plaza 

Daju plugu stabilnost pri oranju. Plug se preko plaza oslanja 
na dno i zid brazde i tako ga odrzava uvek u pravcu, na istoj 
dubini rada i zahvatu. Kod nekih plugova plaz na zadnjem delu 
ima zadebljani deo koji se moze zameniti kada se istrosi. To je 
peta plaza. 

Plaz trpi znatna opterecenja. Sva pluzna tela imaju plazeve, 
medutim, zadnje pluzno telo ima duzi plaz od ostalih. Pored 

3* 35 



takvog klizajuceg plaza, neke fabrike proizvode i ugraduju 
kotrljajuci plaz u obliku tocka koji se oslanja o zid i dno brazde, 
cime se smanjuje trenje plaza o dno i bok brazde. 

. f ) Kozl ac 



Nosi i vezuje radne organe pluznog tela. Za njega su 
zavrtnjima pricvrsceni raonik, pluzna daska, upornik pluzne 
daske i plaz. Tako spojeni ovi delovi pluga preko kozlaca cine 
celinu koja se zove pluzna glava ili pluzno telo. Pluzno telo je, 
pak, preko gredelja - nosaca pluzne glave vezano za ram pluga. 

g) Crt alo 

Crtalo vertikalno odseca i odvaja plasticu od neoranog dela 
zemljista. Moze biti u obliku noza ili diska. 

Koriscenjem crtala na plugu se smanjuju otpori bocnog odse- 
canja plastice i ukupan otpor pluga za pet do osam procenata. 
Pored toga, plastice su pravilnijih dimenzija, sto znatno utice na 
obrtanje i sklapanje brazdi i zaoravanje biljnih ostataka. Bok 
brazde ostaje ravan, ne osipa se u otvorenu brazdu, sto olaksava 
vodenje traktora i ne smanjuje dubinu rahlog uzoranog sloja. 

h) R am pluga 

Sjedinjuje sve delove pluga u jednu celinu. Izraden je od 
kvalitetnog celika, a sastoji se od uzduznih i poprecnih gredica 
razlicitog profila. Moze biti prav ili savijen. Glavni delovi rama 
su: poluge, nosac pluzne glave, piramida pluga (vertikalni 
upornik) i poprecna kolenasta osovina pluga s podesivacem 
polozaja. 

Uobicajeni razmak pluznih tela iznosi od 50 do 100, a visina 
rama od 50 do 90 santimetara. Sto su visina rama i razmak 
pluznih tela veci, plug ce 
uspesnije zaoravati povrsi- 
nu na kojoj je ostalo dosta 
biljnih ostataka, a da se pri 
tome ne zagusi. 

Piramida pluga ili ver- 
tikalni upornik vezan je 
cvrsto zavrtnjima za plug 
rama. Gornji deo piramide 
vezan je potpornikom za 
zadnji deo rama pluga. 
Gornji deo je izraden u 
obliku viljuske i ima rupe 
za klin kojim se plug, preko 
podesive poluge koja cini 
trecu tacku, kaci za trak- 
tor. SI. 13. Kolenasta osovina pluga 




MKUitWK 




36 



Poprecna kolenasta osovina pluga ucvrscena je pomerljivim 
vezama za poluge rama. Otpustanjem odredenih zavrtnjeva moze 
se pomeriti levo-desno, u cilju prilagodavanja pluga i traktora i 
grubog podesavanja sirine zahvata prve brazde pluga. Preko ove 
osovine obezbeduje se veza u druge dve tacke izmedu pluga i 
traktora. Poprecna kolenasta osovina je na krajevima izvedena u 
vidu osovinica, na koje se kace donje traktorske poluge. Moze biti 
izradena tako da ima kolena na oba kraja, ili samo s jedne strane 
(si. 13). 



2. Pravilno agregatiranje i prikopcavanje pluga 

Da bi se oranje obavilo kvalitetno, vazno je pravilno prikop- 
cati i podesiti plug. Dobro podesen i pravilno prikopcan plug 
ujednaceno ce obrnuti plasticu, dobro je izmrviti i zaorati biljne 
ostatke. 

a) Podesavanje razmaka tockova traktora i 
kolenaste osovine pluga 

Pre prikopcavanja pluga za traktor potrebno je prilagoditi 
razmak tockova traktora sirini zahvata pluga, po mogucstvu da se 
sredisnja linija traktora (simetrala) poklapa s linijom otpora 
pluga. 

Zavisno od kategorije traktora, potrebno je izabrati duzinu 
kolenaste osovine za prikopcavanje donjih tacaka hidraulika 
traktora (si. 14). 




SI. 14. Tacke hidraulika traktora 

37 



Tab. 1. Dimenzije poluga za prikopcavanje nosenog pluga u 

tri tacke 



Kategorija traktora 



I 



II 



III 



1. Razmak don jih poluga 
na traktoru (AB) 

2. Duzina kolenaste osovine 
na plugu (FG) 

3. Duzina don jih traktorskih 
poluga (AF i BG) 



420 mm 500 mm 560 mm 

718 mm 870 mm 1.010 mm 
800 mm 910 mm 970 mm 



Prva kategorija se odnosi na traktore s razmakom tockova 
oko 1.250 milimetara. Druga kategorija traktora na razmak 
tockova 1.360 milimetara i vise, a treca oko 1.900 milimetara. 

b) Greske u prikopcavanju pluga i njihovo 
otklanjanje 

Duzina kolenaste osovine pluga je znacajna da bi idealna 
tacka vuce (S), tj. tacka u kojoj se seku produzene linije povucene 
u pravcu donjih poluga, bila optimalno postavljena po duzini 
traktora (si. 15). To je narocito znacajno u slucajevima kada je 
nemoguce podesiti razmak tockova tako da se sredisnja linija 
(simetrala) traktora poklapa s li- 
nijom otpora pluga. U torn slu- 
caju, ako je kolenasta osovina 
pluga kraca, idealna tacka vuce 
(S) je bliza prednjim tockovima. 
Opterecenje usled otpora pluga 
vise se prenosi na prednje tocko- 
ve, zbog cega je traktorom tesko 
upravljati. 

Suvise dugacka kolenasta o- 
sovina pomerila bi idealnu tacku 
vuce na zadnje tockove, sto bi 
prenelo opterecenje s prednjih 
tockova, odnosno rasteretilo bi 
ih, a to bi izazvalo lako setanje 
traktora i otezano odrzavanje 
pravca. 

Najbolje je pravilnim izbo- 

rom duzine kolenaste osovine, 

, , , , , , SI. 15. Polozai idealne tacke vuce 

zavisno od kategorrje traktora, s u zav isnosti od duzine kole- 
obezbediti da se idealna tacka naste osovine pluga 




-h 



38 



vuce nalazi u tezistu traktora, odnosno da jednako opterecuje 
prednje i zadnje tockove. 

Ako je razmak tockova traktora dobro podesen, prilikom 
prikopcavanja pluga za traktor kolena kolenaste osovine treba da 
su vertikalno postavljena - desno nadole, a levo nagore. 

Pomeranjem kolenaste osovine levo-desno, plug treba dovesti 
u takav odnos prema traktoru da prvo pluzno telo ima punu sirinu 
zahvata. Unutrasnja ivica desnih tockova mora da bude 
pomerena ka oranju za oko pet santimetara od boka prethodno 
izorane brazde. 

Ako je linija otpora pluga s desne strane od sredisnje linije 
traktora, sto je najcesci slucaj kod jednobrazdnih i dvobrazdnih 
nosenih plugova, plug ce teziti da zahvati vecu sirinu brazde, a 
traktor ce vuci ka oranom delu parcele. 

Zakretanjem kolenaste osovine treba pomeriti plug, odnosno 
liniju otpora pluga da se sto vise priblizi sredisnjoj liniji traktora. 
To ce se postici ako se popuste drzeci vijci kolenaste osovine (si. 
16) i osovina zakrene tako da desno koleno dode napred, a levo 
nazad. Na taj nacin se smanjuje ugao ostrice raonika u odnosu na 
bok brazde, odnosno vrh raonika usmerava ka manjoj sirini 
zahvata. 




SI. 16. Uredaj za zakretanje kolenaste osovine pluga 

Ako linija otpora pluga pada s leve strane od sredisnje linije 
traktora, sto je slucaj kod trobrazdnih i visebrazdnih plugova, 
plug bezi ka oranom, a traktor zanosi ka neoranom delu parcele. 
Plug tezi da zahvati manju sirinu brazde prednjim pluznim telom. 
U torn slucaju treba zakrenuti kolenastu osovinu pluga, tako da se 
linija otpora pluga pomera ka sredisnjoj liniji traktora. To ce se 
postici postavljanjem kolenaste osovine tako da desno koleno 
dode nazad, a levo napred ka traktoru. 



39 



Pri zakretanju kolenaste osovine koleno se ne sme zakretati 
vise od 40 stepeni od svog normalnog polozaja. To bi znatno 
promenilo ugao pluznog tela u odnosu na pravac kretanja, sto bi 
imalo velikog uticaja na kvalitet oranja i otpore pri oranju. 

c) Izravnavanje pluga u uzduznoj i poprecnoj 

r a vni 

Pri prikopcavanju pluga vazno je izabrati tacku prikopcava- 
nja gornje uporne poluge - toplinga, zavisno od hidraulika ugra- 
denog na traktoru. 

Ako se plug prikopcava za traktor koji ima hidraulik za 
kontrolu dubine rada pluga, tada treba prikopcati gornju polugu 
na najnizu tacku piramide pluga, tj. da bude skoro paralelna s 
donjim polugama (si. 17-5). 



SI. 17. Prikopcavanje gornje 
uporne poluge (topling) za 
gornju tacku piramide pluga 
pri kacenju za traktor s 
hidraulikom za kontrolu 
dubine 




Ako se plug prikopcava za traktor sa slobodnim, plivajucim 
hidraulikom bez kontrole dubine, gornju upornu polugu - topling 
treba vezati za najvisu tacku piramide pluga (si. 18-3). U ovom 
slucaju treba koristiti tocak za regulisanje dubine, koji se 
postavlja na prednji levi deo pluga i ide po neoranom zemljistu (si. 
18-4). 



SI. 18. Prikopcavanje gornje 
uporne tacke (topling) za 
gornju tacku piramide pluga 
pri kacenju za traktor koji 
nema kontrolu dubine rada 
hidraulika 




Zbog promenljivih uslova rada i razlicitih otpora zemljista u 
pojedinim rejonima (ugazenost, vlaznost i drugo), dolazi do 
neravnomerne dubine oranja i nestabilnog rada pluga. Da bi se i 
dubina mogla kontrolisati, preporucljivo je koristiti tocak za 



40 



odrzavanje dubine rada plugova koji se kace za traktor s 
hidraulikom. Tocak se postavlja na zadnji deo pluga (si. 17-6). 
Njegovim koriscenjem rasterecuje se hidraulik, sto je 
preporucljivo narocito za plugove s dva ili vise pluzna tela i za rad 
u tezim uslovima. 

Dobro prevrtanje plastice, zaoravanje biljnih ostataka, mrv- 
ljenje, odrzavanje ujednacene dubine i slaganje brazdi postize se 
uzduznim i poprecnim izravnavanjem pluga. 

Za uzduzno izravnavanje, sto znaci da sva pluzna tela treba 
da idu na istoj dubini, da se plug ne zariva, ili ne tezi da smanji 
dubinu oranja, sluzi gornja uporna poluga - topling. 

Ako plug tezi da se zarije, odnosno da prodre na vecu dubinu 
prvim pluznim telom, dok drugo ili trece pluzno telo ide na manju 
dubinu, pa je dno brazde neravno, a dubina nejednaka, znak je da 
je gornja uporna poluga-topling kratka i da je treba produziti. 

Kratak topling priblizava idealnu tacku vuce (S) zadnjim 
tockovima traktora. Opterecuje zadnji most, a rasterecuje prednje 
upravljacke tockove, zbog cega je otezano odrzavanje pravca 
traktora. 

Ako je topling produzen, plug vrhom raonika tezi da izade na 
povrsinu i ne moze postici odgovarajucu dubinu. U torn slucaju 
idealna tacka vuce (S) je pomerena napred, pa se opterecenje 
prenosi na prednje tockove traktora. Rasterecuju se zadnji po- 
gonski tockovi, usled cega je povecano proklizavanje pogon- 
skih tockova i traktor ne moze da razvije odgovarajucu vucnu 
silu. Ovo se otklanja skracivanjem gornje uporne poluge-top- 
linga. 

Podesenost duzine gornje uporne poluge moze se oceniti pos- 
matranjem. Kada je plug na zeljenoj dubini u brazdi, ram pluga 
treba da je paralelan s povrsinom zemljista. Ako je ram pluga 
nagnut napred, uporna poluga je skracena, a ako je nagnut nazad, 
ona je predugacka. 

Da bi plug dobro zaoravao biljne ostatke i slagao plastice, 
potrebno je da se izravna u poprecnoj ravni. Za to sluze navojna 
vretena na vertikalnim drzacima donjih hidraulicnih poluga 
traktora. Produzavanjem ili skracivanjem vertikalnih drzaca s 
desne ili s obe strane, treba dovesti plug u polozaj da posle 
njegovog prolaska bok brazde bude vertikalan, a dno horizon- 
tamo. 

d) Postavljanje crtala na plug 

Pri radu na zbijenijem, tezem i suvljem zemljistu diskosno 
crtalo treba postaviti tako da njegova osovina bude za oko pet 
santimetara iza vrha raonika. Ako na povrsini ima mnogo biljne 
mase, pa se ona zagusuje u prostoru izmedu crtala i cela pluznog 
tela, crtalo je potrebno isturiti vise napred. 

41 



Po dubini crtalo se postavlja zavisno od dubine oranja. Voditi 
racuna da kuciste crtala ne dodiruje povrsinu zemljista, tj. da je 
iznad zemlje dva-tri santimetra. Takode, ostrica crtala ne sme biti 
suvise blizu raonika. Mora se obezbediti razmak najmanje tri san- 
timetra. 

Ravan diska treba da je za santimetar-dva pomerena u 
neorani deo parcele u odnosu na ceonu ivicu pluznog tela. 

Ako se zemljiste obrusava u brazdu, crtalo treba pomeriti ka 
neoranom delu parcele. Ako se vidi stepenica na boku brazde, 
crtalo treba pomeriti ka oranom delu parcele. 

e) Koriscenje hidraulika traktora pri radu 
nosenim plugom 

Pri radu nosenim raonim plugom dubina oranja regulise se 
hidraulikom traktora ili pomocu tocka na plugu. Ako je traktor sa 
slobodnom hidraulikom bez kontrole dubine, tada na plugu mora 
postojati tocak za regulisanje dubine rada, kao sto je opisano u 
poglavlju „Izravnavanje pluga u uzduznoj i poprecnoj ravni". 
Ako je traktor s hidraulikom za kontrolu dubine rada pluga, treba 
pravilno koristiti hidraulik traktora. 

Rucica hidraulika B (si. 
19), koja sluzi za kontrolu vu- 

ce (kontrolu dubine rada plu- RUCtC A B J 

ga), postavlja se u polozaj za- 
visno od zeljene dubine ora- 
nja. 

Rucica hidraulika A, koja 
sluzi za kontrolu reagovanja, 
postavlja se u donji kvadrant, 
izmedu oznake za brzo i sporo 
reagovanje. U normalnim us- 
lovima rada rucicu za kontro- 
lu reagovanja A treba staviti SI 19. Koriscenje hidraulika 
na sredinu izmedu oznaka za P™ radu nosenim plugom 

brzo i sporo reagovanje u do- 
njem kvadrantu. 

U uslovima rada na tezem i sabijenijem zemljistu rucicu A 
treba postaviti blize oznaci za sporo reagovanje (vise dole), a na 
krcevinama ili tamo gde u zemljistu moze biti ostataka cigli, 
kamena, panjeva i drugog, blize oznaci za brzo reagovanje. Ako je 
rucica blize oznaci za sporo reagovanje, plug ce stabilnije 
odrzavati dubinu rada i obratno, ako je blize oznaci za brzo 
reagovanje, plug ce pri nailasku na razlicite otpore u zemljistu 
brze menjati dubinu. Pri nailasku na prepreku brze ce preko 
balansne opruge hidraulika rasteretiti zadnje tockove traktora i 
osigurati plug od preopterecenja i lomova. 

42 




3. Odrzavanje pluga 

Posle zavrsene sezone oranja plug treba dobro oprati. S 
pluznih tela skinuti i naostriti raonike. Ramsku konstrukciju 
pluga, na mestima gde je ostecena farba, prefarbati originalnom 
ili zastitnom bojom. 

Sve delove pluga: raonike, pluzna tela, nosace pluznih tela, 
crtala i druge neofarbane metalne delove zastititi sredstvima 
protiv korozije. Zatvorene lezaje diskosnih crtala rastaviti, pre- 
gledati ih, zameniti u njima staru mast, a ako su osteceni zame- 
niti ih novim. 

Za zastitu metalnih delova od korozije mogu se koristiti 
„antoksin fluidi" ili „antoksin mast". Rafinerija nafte u Beo- 
gradu za tu svrhu proizvodi tektane i konzervan mast M-2. Za 
zastitu metalnih povrsina poljoprivrednih masina pogodni su 
„antoksin fluid TT" ili „tektan-377", odnosno „tektan-506" za 
duzu zastitu. 

Pri koriscenju ovih sredstava metalne delove obavezno dobro 
oprati, izbrisati i osusiti, a ako na njima ima korozije ocistiti ih 
„aktivinom-F". Ako je sloj rde na povrsini deblji, treba ga pret- 
hodno udarcima cekica razbiti, jer „aktivin-F" moze rastvoriti 
samo tanak sloj. 

Pri koriscenju ovih sredstava potrebno je preduzeti sve mere 
predostroznosti protiv pozara, jer su lako zapaljivi. Zasticene 
povrsine „tektanima" ili „antoksin fluidima" ne treba dekonzer- 
virati. 



4. Organizacija oranja 
a) Priprema parcele 

Priprema parcele ima za cilj da se stvore svi preduslovi za 
kvalitetno oranje i visoki ucinak. Zato biljni ostaci moraju biti 
usitnjeni (slama, kukuruzovina) ili ravnomerno rasporedeni na 
zemljistu (glave i lisce secerne repe), da bi ih pravilno regulisani 
plug dobro zaorao. 

Ako na njivi ima manje razora i slogova prinos useva ce biti 
veci, a rad ostalih oruda i masina (tanjiraca, sejalica, kombajna) 
kvalitetniji i efikasniji. Smanjivanjem broja razora i slogova 
povecava se duzina puta okretanja na krajevima parcele, cime se 
smanjuje ucinak, a povecava utrosak goriva. 

Ako je parcela sira treba je podeliti na vise delova - zagona. 
Kada se zavrsi obrada jednog zagona, prelazi se na drugi. Ako je 
njiva uza ne moze se deliti na zagone. Optimalna sirina zagona 
zavisi pre svega od sirine zahvata pluga i duzine parcele. 

43 



Tab. 2. Optimalne sirine zagona za razlicite zahvate pluga i 
duzine parcele 



Duzina 
parcele 
u metrima 



Optimalna sirina zagona u metrima 



Jednobrazdni 

zahvat 
0,35 0,40 



Dvobrazdni 

zahvat 

0,50 0,60 



Trobrazdni 

zahvat 

0,90 1,50 



400 

600 

800 

1.000 



24 
29 
33 
37 



25 
31 
36 
40 



28 
35 
40 

45 



31 
38 
44 
49 



38 
46 

54 
60 



41 
50 
58 
65 



h A t\ n v y v v 




v y V \\ ji h || jjA ii i i| V u u >' 






/i/ 




y 



a 4 4 4 f f t f«f 1 1 1 1 4 4 4i4 * * i flit 

i 




^ 



prelazak 



SI. 20. Naizmenicno oranje na slog - razor 



44 



Optimalne sirine zagona treba deliti s radnim zahvatom 
pluga. Ako se ne dobije paran broj bez ostatka, prihvatiti najblizi 
paran broj koji oznacava broj prohoda. Taj broj treba pomno- 
ziti s radnim zahvatom pluga i tako ce se dobiti stvarna sirina 
zagona. Ako je sirina parcele priblizna optimalnoj sirini zagona, 
jedne godine je treba orati na razor, a druge na slog. 

Kada je sirina parcele veca od optimalne sirine zagona, treba 
je podeliti na odgovarajuci broj zagona. Ako ima dva zagona prvi 
treba orati na slog, a drugi na razor. Ako ima tri zagona prvi i 
treci orati na slog, a drugi na razor (si. 20). Kada se uzore prvi, 
prelazi se na treci zagon. Oba se oru na slog. Potom se s treceg 
prelazi na drugi zagon koji se ore na razor. 

Prema tome, neparni zagoni (1, 3, 5 . . .) oru se na slog, a parni 
(2, 4, 6 . . .) na razor. Na taj nacin smanjuje se broj slogova i razora. 

Pre pocetka oranja na parceli treba izvuci ceone linije brazde, 
koje predstavljaju granicu izmedu uvratina i ostalog dela parcele. 
Ova brazda omogucava plugu da brze ponire u zemljiste i da 
brazde na uvratinama budu jednake duzine. 

Izorana plastica ceone brazde treba da bude odbacena prema 
sredistu parcele. Dubina ne treba da prelazi trecinu dubine 
oranja. Ako se ceone brazde izoravaju visebrazdnim plugom, 
rucicom za izoravanje treba iskositi plug, tako da mu samo zadnje 
pluzno telo ore. 

Plug se spusta u radni polozaj kada zadnji tockovi traktora 
izlaze iz ceone brazde. Plug treba podici u transportni polozaj u 
momentu kada zadnji tockovi izlaze na uvratinu. 

Sirina uvratina treba da bude tolika da se traktor s plugom 
moze normalno okretati. Ako je linija ravna, ona se takode moze 
koristiti za okretanje. U torn slucaju ce sirina uvratine biti manja. 
Sirina uvratine takode treba da odgovara parnom broju prohoda. 

Posto se odrede optimalna sirina zagona, nacin oranja i sirina 
uvratina, prelazi se na razmeravanje parcele. Najbolje je to raditi 
trakom ili „hvatom", a u nedostatku toga moze i odmerenim 
korakom. 

Prva brazda treba da bude prava. Zbog toga je potrebno po 
sredini zagona, koji se ore na slog, postaviti letve visine dva do 
dva i po metra. Sredina cela traktora u toku kretanja treba da 
bude u liniji postavljenih letvi. Kada se naide na letve, one se vade 
iz zemlje i ostavljaju pozadi traktora ili na plug. Granice izmedu 
zagona, pri krajevima parcela, obelezavaju se drvenim kocima 
duzine 40-50 santimetara. 

b) Pocetak oranja 

Pocetak oranja naziva se jos i otvaranje brazde. Moze se 
izvoditi u dva ili cetiri prohoda. Najcesce se primenjuje otvaranje 
u dva prohoda, jer je jednostavnije i brze, ali je kvalitet losiji 
(izrazen je slog, tj. greben i ispod njega ostaje neuzorani deo zem- 
Ijista). 

45 



Otvaranje u dva prohoda. Ako je u pitanju dvo- 
brazdni plug, potrebno ga je rucicom za izravnavanje na traktor- 
skoj poluzi podesiti tako da u prvom prohodu prvo pluzno telo ore 
na trecinu, a drugo na dve trecine od normalne dubine. U drugom 
prohodu ne menja se regulisan polozaj pluga, tako da desni 
prednji traktorski tocak ide ivicom plastice iz prvog prohoda. Na 
taj nacin prva plastica iz prvog prohoda biva preklopljena prvom 
plasticom iz drugog prohoda. 

Otvaranje u cetiri prohoda. U prvom prohodu plug 
treba tako iskositi da prvo pluzno telo ne izorava brazdu, a da 
drugo ide na polovinu normalne dubine oranja. Podesenost pluga 
u drugom prohodu ostaje ista. Traktor objasi prvu brazdu, pa se 
brazda izorava na suprotnu stranu od one koja je izorana u prvom 
prohodu. 

U trecem prohodu prednji tocak ide po dnu prethodno 
izorane brazde. Plug se izravnava tako da prvo pluzno telo vraca 
prvu brazdu u razor, a drugo da zahvata punu sirinu brazde na 
neoranom delu zemljista. Cetvrtim prohodom zahvata se i vraca 
izorana brazda iz prvog prohoda. 

Posle otvaranja brazdi nastavlja se normalno oranje. 

Pri oranju na razor najslozenija faza je zavrsetak oranja. U 
poslednjem prohodu, kada sva cetiri tocka idu izoranim brazda- 
ma, traktorom treba upravljati tako da ostane neuzoran pojas 
sirine jedne brazde. U pretposlednjem prohodu plug se regulise 
tako da prvo pluzno telo ide na punu, a drugo na manju dubinu. U 
poslednjem prohodu neuzoranu traku zahvata prvo pluzno telo, 
a drugo se podesi da ide na dve trecine od normalne dubine 
oranja. 

Na kraju ostaje da se uzoru uvratine. Najjednostavnije je da 
se uzoru na razor. Pocinje se naoravanjem brazde kojom je bila 
obelezena uvratina. Po sredini uvratine ostaje razor, po moguc- 
stvu sto plici. 



B) ORUBA ZA PREDSETVENU OBRADU ZEMLJISTA 

Predsetvena priprema zemljista treba da se obavi neposredno 
posle osnovne obrade. Zakasnjenje uslovljava isusivanje zemljista 
i stvrdnjavanje grudvi, sto onemogucava kvalitetnu pripremu, 
zahteva veci broj prohoda, povecava vucni otpor i potrosnju ener- 
gije. 

Za predsetvenu pripremu zemljista koriste se tanjirace, kulti- 
vatori, drljace, valjci i kombinovana oruda: setvospremaci i kulti- 
vatori-mrvilice. 



46 



1. Tanjirace 
a) Delovi i tipovi tanjiraca 

Tanjiraca se sastoji od uredaja za prikopcavanje za traktor, 
rama, baterije s diskovima, uredaja za promenu ugla baterija i 
sanduka za stavljanje tereta. 

Tanjiri ili diskovi mogu biti po obodu nazubljeni ili glatki. Na 
svakom disku postoji cistac koji sprecava lepljenje zemlje za disk. 
Pri radu diskovi odsecaju povrsinski sloj zemljista do dubine 
prodiranja, podizu ga, mesaju, mrve i delimicno prevrcu i odbacu- 
ju u stranu. 

Suprotno okrenuti diskovi baterija prednjeg i zadnjeg reda 
obezbeduju duplo premestanje i mrvljenje zemljista. Diskovi s 
manjim udubljenjima i manjim uglom baterije u odnosu na 
pravac kretanja dublje prodiru u zemljiste, ali ga manje mesaju i 
mrve. 

Tanjirace mogu biti: lake, srednjoteske i teske. 

Lake se koriste za predsetvenu pripremu, ravnanje slogova i 
razora. Manja im je mogucnost seckanja biljnih ostataka i 
ugarenja strnista. Promer diskova je od 45 do 50, a razmak 
izmedu njih od 15 do 20 santimetara. Za rad zahtevaju traktore 
snage motora preko 14 kW po metru zahvata. 

Teske tanjirace primenjuju se u najtezim uslovima pripreme 
zemljista, ljuscenju strnista, osnovnoj obradi za psenicu i 
sitnjenju biljnih ostataka. Promer diskova je preko 60, a razmak 
izmedu njih od 25 do 35 santimetara. Zahtevaju traktore velikih 
snaga motora - preko 30 kW po metru zahvata. 

Za dobro mrvljenje i mesanje zemljista u predsetvenoj 
pripremi potrebno je pri radu tanjiracama koristiti vece radne 
brzine - od osam do 12 kilometara na cas. 

b) Pravilno regulisanje i prikopcavanje 

Prilikom prikopcavanja nosenih tanjiraca potrebno ih je 
poprecno i uzduzno izravnati, da bi baterije diskova prvog i 
drugog reda po celoj sirini zahvata ulazile na jednaku dubinu. To 
znaci da ramska konstrukcija tanjirace u radu mora imati hori- 
zontalni polozaj. 

Uzduzno izravnavanje postize se produzavanjem ili skraciva- 
njem gornje uporne poluge - toplinga. Ako diskovi prednjih ba- 
terija idu dublje, gornju upornu polugu treba produziti i obr- 
nuto. 

Poprecno izravnavanje treba izvesti tako da obe donje 
hidraulicne poluge budu na jednakoj visini od zemljista. Ako se 
tanjiraca agregatira s traktorom koji ima ugraden hidraulik s 
kontrolom vuce (traktori IMT), rucicu za kontrolu reagovanja 
treba postaviti u sredinu donjeg kvadranta, a dubinu rada 
regulisati rucicom za kontrolu vuce. 

Za dublje prodiranje tanjirace u zemlju i bolje sitnjenje 
biljnih ostataka treba povecati masu tanjirace postavljanjem 

47 



tereta na ramsku konstrukciju. Isto se postize ako su baterije 
tanjirace postavljene pod manjim uglom u odnosu na pravac 
kretanja (manje zakosene baterije). 

Veci ugao zakosenja baterija primenjuje se za plicu obradu 
zemljista, za bolje mrvljenje i mesanje i za razoravanje slogova i 
zaoravanje razora. 

Za razoravanje slogova baterije prednjeg reda treba iskositi, 
a zadnje ispraviti. 

Za zaoravanje razora prednje baterije treba ispraviti, a zad- 
nje iskositi. 

c) Odrzavanje tanjiraca 

Diskove treba redovno kontrolisati i ostriti ako je ostrica 
deblja od dva milimetra. Ostre se sa spoljne strane pod uglom od 
50 stepeni, a debljina ostrice treba da iznosi od jedan do jedan i po 
milimetar. 

U toku rada treba kontrolisati ispravnost i polozaj cistaca 
diskova. Oni moraju biti ispravni i podeseni na razmak od 
diskova jedan milimetar, da bi efikasno cistili udubljenu povrsinu 
diska i sprecili nalepljivanje zemlje. 

Posle zavrsene sezone tanjiracu dobro oprati i podici na 
drvene podmetace. Rastaviti i pregledati zatvorene lezaje, iscistiti 
staru i staviti novu mast. Ramsku konstrukciju ofarbati, a 
diskove, cistace, odstojnike i druge neofarbane metalne delove 
zastititi sredstvom protiv korozije. 

Za zastitu od korozije ne treba koristiti preradeno ulje, vec 
zastitna sredstva kao sto su: „antoksin fluid TT", „tektan-377" i 
506 ili „konzervan M-2" mast. 



2. Kultivatori 

Kultivatori se koriste za predsetvenu pripremu i umesto 
pluga za osnovnu obradu zemljista za psenicu, zatim za 
kultiviranje livada i pasnjaka i za negu okopavina. 

Radni organi kultivatora su moticice, koje su vijcima vezane 
za nosac. Od oblika moticica i svojstava drzaca moticica zavisi za 
sta se kultivator moze koristiti. 

Moticice s vecim uglom ulazenja u zemljiste i manjom rad- 
nom sirinom namenjene su za kultivatore koji se koriste u pred- 
setvenoj pripremi, osnovnoj obradi, prozraSivanju livada i pas- 
njaka. Takve moticice su kopljaste, strelaste i univerzalne. 

Za mehanicku negu okopavina, odnosno medurednu obradu 
koriste se moticice s manjim uglom ulazenja u zemljiste i vecom 
radnom sirinom. Takve moticice su strelaste, ravnorezuce i 
strelaste jednostrano. 

Nosaci moticica mogu biti kruti i elastitni. Kruti se prime- 
njuju na kultivatorima za dublju predsetvenu pripremu teskih 
zemljista, dok su elasticni pogodniji za plicu pripremu - do 10 
santimetara dubine i prozracivanje livada i pasnjaka. 

48 



a) Povrsinski kultivatori 

Povrsinski kultivatori, zavisno od namene i konstrukcije 
radnih organa (moticica) i nosaca radnih organa, mogu se svrstati 
u dve grupe: s krutim i elasticnim nosacima radnih organa. 

Kultivatori s krutim nosacima radnih organa namenjeni su za 
grublju pripremu zemljista. Imaju kopljaste ili strelaste moticice. 
Pored grube pripreme u. najtezim uslovima teskih zemljista, 
uspesno se mogu koristiti za ljuscenje strnista i osnovnu obradu 
do 25 santimetara dubine. 

Kruti drzaci moticica najcesce su zglobno vezani i osigurani 
oprugom za ramsku konstrukciju koja, pri nailasku moticice na 
povecani otpor, izbaci je iz dubine i na taj nacin stiti moticice i 
nosace od lomova. 

Kod kultivatora namenjenih za vece dubine obrade, moraju 
se obezbediti veca rastojanja izmedu moticica u redu i izmedu 
redova. 

Kultivatori s elasticnim nosacima radnih organa namenjeni 
su za povrsinsku pripremu zemljista od 10-12 santimetara dubi- 
ne. Elasticni nosaci moticica pri prolasku kroz zemljiste vibriraju 
usled razlicitih otpora, te lakse prodiru i bolje mrve zemlju. Zbog 
toga cesto daju neujednacenu dubinu rada. 

Veoma su pogodni za unistavanje rizomnih korova, koji se 
r^zmnozavaju preko podzemnih vegetativnih organa ili korena. 
Svojim elasticnim radnim organima izvlace korove na povrsinu 
zemlje. Nepogodni su u uslovima gde su zaorani biljni ostaci, jer 
ih izvlace na povrsinu, sto stvara smetnje prilikom setve. 

Nosaci radnih organa postavljeni su na ramsku konstrukciju 
u tri do cetiri reda, naizmenicno u cik-cak polozaju. 

b) Meduredni kultivatori 

Meduredni kultivatori koriste se za unistavanje korova i raz- 
bijanje pokorice u sirokorednim usevima — kukuruzu, soji, sunco- 
kretu, secernoj repi i drugim. 

Sastavni delovi medurednog kultivatora su: osnovna ramska 
konstrukcija s piramidom za prikopcavanje za traktor i sekcija 
kultivatora. 

Svaka sekcija kultivatora sastoji se od: vodeceg tocka, rama 
sekcije, paralelogramske veze sekcije za osnovni ram kultivatora, 
nosaca radnih organa - kultivatora i moticica, uredaja za 
unosenje mineralnog dubriva za prihranjivanje i uredaja za 
upravljanje kultivatorom u radu. 

Radni organi sekcije su jedna dvostrana „pacija noga u , dve 
jednostrane moticice (britve) i bocni diskovi ili nozevi (si. 21). 
Tocak sekcije kultivatora odrzava odgovarajucu dubinu, kopira 
teren i sluzi da se pomocu njega menja dubina rada moticica. 
Nosaci moticica su kruti i vijcima vezani za ramsku konstrukciju 
sekcije. 

Sirina zahvata svake sekcije regulise se medusobnim primi- 
canjem ili razmicanjem jednostranih (krajnjih) moticica. Pome- 

4 Masine za seoski posed 49 



ranjem sekcija po osnovnom ramu kultivatora, kultivator se pri- 
lagodava odredenim medurednim rastojanjima useva koji treba 
obraditi. 

Na savremenim medurednim kultivatorima ne koriste se 
uredaji za prihranjivanje i upravljanje kultivatorom. 

U novije vreme u svetu se sve vise koriste prednji kultivatori s 
uredajem za prikopcavanje ispred traktora. Ovakvim kultivato- 
rima se, zbog bolje preglednosti, lakse upravlja. 

Pored radnih organa u obliku jednostranih i dvostranih moti- 
cica, cesto se za meduredne kultivatore koriste radni organi 
povrsinskog kultivatora s elasticnim nosacem moticica, ili radni 
organi u obliku rotacione zvezde s prstima. Ovakvi radni organi 
efikasno razbijaju pokoricu i prozracuju zemljiste, cupaju korove, 
a ne podsecaju ih, kao sto je slucaj s jednostranim ili dvostranim 
moticicama. Pogodni su za unistavanje rizomnih korova - sirka, 
zubace i dr. 




a) 




^J^=> 




b) 

SI. 21. Radni organi sekcije kultivatora: 1 - vodeci tocak sekcije, 2 - bocni 

noz s ulagacem za dubrivo, 3 - dvostrana moticica (pacija noga) 4 - 

jednostrana moticica (britva) 



50 



c) Pr ikop c a van j e i regulisanje rada 
kultivatora 

Pri radu medurednim kultivatorom vazno je da broj sekcija 
kultivatora odgovara broju redova sejalice, kako puna sekcija 
kultivatora ne bi dosla izmedu sastavnih redova prohoda sejalice. 

Kada kultiviranje pocne tacno na mestu gde je pocela setva, 
secenje i ostecenje biljaka je najmanje. Na taj nacin lakse ce se 
savladati iskrivljenje redova nastalo pri setvi. Kultivator mora 
biti simetricno prikopcan za traktor, da razlika u otporima levo i 
desno od sredine traktora ne bi izazvala zanosenje i otezano 
vodenje. 

Sekcije se uvek razmicu od sredine prema krajevima. Da bi se 
ostvarila cvrsta veza izmedu traktora i kultivatora, na traktor 
obavezno treba postaviti stabilizatorske lance ili poluge. Tako ce 
se onemoguciti njegovo zanosenje i secenje biljaka. 

Pri razmicanju moticica na sekcijama mora se voditi racuna o 
tome da sirina preklapanja moticica prvog i drugog reda iznosi 
najmanje tri do pet santimetara. To preklapanje obezbeduje 
dobro podsecanje korova na krajevima ostrica moticica. 

Velicina zastitne zone zavisi od dubine i vremena kultivira- 
nja. Najmanja zastitna zona je pri prvoj kultivaciji i iznosi izmedu 
12 i 20 santimetara. Pri drugoj kultivaciji zastitna zona se krece 
od 20 do 25 santimetara, jer je korenov sistem biljaka razvi- 
jeniji. 

Pri radu kultivatorom treba koristiti tegove na prednjem 
mostu traktora, zbog lakseg upravljanja agregatom. 

d) Odrzavanje kultivatora 

Kultivator je potrebno redovno odrzavati: dva puta dnevno 
podmazati sve mazalice, zatim redovno kontrolisati stanje radnih 
organa - moticica i po potrebi ih ostriti. Jace zatupljene moticice 
pre ostrenja obavezno treba iskivati. Ako je ugao ulazenja 
moticica veci od 15 stepeni, ostre se s gornje, a ako je manji s 
donje strane. 

Posle zavrsene sezone ceo kultivator treba oprati, a kada se 
osusi isprskati ga zastitnim antikorozionim sredstvom - 
„antoksin fluidom TT", „tektanom-377" ili 506 i obavezno 
postaviti na drvene podmetace, da ostrice ne leze na povrsini. 



3. Drljace 

a) Delovi i tipovi drljaca 

Drljace su oruda namenjena prvenstveno za predsetvenu 
pripremu setvenog sloja do 10 santimetara dubine. Mogu se 
uspesno primeniti i za prozracivanje livada, unistavanje korova i 
drugo. 

** 51 



Delovi drljaca su: osnovni ram s uredajem za prikopcavanje 
na traktor, krilo drljace s vezama za osnovni ram i radni organi 
drljace. 

Zavisno od konstrukcije radnih organa, postoje klinaste 
(radni organ klin razlicitog poprecnog preseka), peraste (radni 
organ elasticno pero), zvezdaste (radni organ rotirajuca zvezda) i 
mrezaste drljace (radni organ celicna zica). 

Zvezdaste drljace su pogodne za plitku prolecnu pripremu 
zemljista. Imaju rotacione radne organe najpogodnije za 
inkorporaciju - unosenje i mesanje herbicida i sredstava za 
zastitu u zemljiste. 

Peraste drljace se koriste za prolecnu pripremu, narocito u 
uslovima gde ima dosta rizomnih korova, kao i za prozracivanje 
livada i pasnjaka. 

Mrezaste drljace su najpogodnije za veoma plitku obradu i 
ravnanje povrsinskog sloja. Najvise se koriste za zatrpavanje 
semena posle setve trava, lucerke, psenice i drugo, i za 
prozracivanje livada i pasnjaka. 

Klinaste drljace su najzastupljenije u praksi. Koriste se za 
pripremu setvenog sloja. Zavisno od polozaja zuba u odnosu na 
pravac kretanja, mogu se koristiti i za cupanje i unistavanje 
korova ili sabijanje i stabilizaciju povrsinskog setvenog sloja i 
mrvljenje. 

Dimenzije, oblik zuba i rastojanje izmedu tragova zuba i 
mase krila drljace uticu na efikasnost prodiranja radnih organa u 
zemljiste i mrvljenja. Duzina zuba krece se od 15 do 25 
santimetara, a rastojanje izmedu tragova zuba od cetiri do sest 
milimetara. 

Raspored zuba na krilu drljace mora biti po razvucenoj 
navojnoj liniji, koja obezbeduje ujednacena rastojanja izmedu 
tragova zuba po celoj sirini krila drljace. Na si. 22 prikazana je 




v .LLL 



m 



XTT 



-I h 

55 



m It 



HI- 

47 



fZk 















ik w 


i 






J. 


L 


71 




If 














J 















H h 

55 



Hh 

35 



| :ii; | mjilj 

M 



wr mi ' 



11L! 



'I 



Hh 

38 



HI* 

30 



SI. 22. Dimenzije, oblik i raspored klinova na ramskoj konstrukciji 
drljace i njihov uticaj na obradu zemljista 



52 



obrada zemljista i raspored zuba na ramskoj konstrukciji krila 
drljace. 

Za obradu zemljista tezeg mehanickog sastava, kao sto su 
ritska, primenjuju se i rotacione ili klatece klinaste drljace. 
Njihovi radni organi su aktivni i dobijaju pogon od prikljucnog 
vratila traktora. Obezbeduju bolje mrvljenje i mesanje zemljista. 
Zahtevaju traktore vece snage u odnosu na drljace s pasivnim 
radnim organima. 

b) Pravilno p r ikop c a v an j e 

Drljace su nosena oruda i prikopcavaju se za traktor u tri 
tacke. Da bi svi klinovi krila prodirali u zemlju na istu dubinu, 
pritiskati drljacu preko ramske konstrukcije. 

Donje hidraulicne poluge moraju biti podesene na jednaku 
visinu, a produzavanjem ili skracivanjem gornje uporne poluge - 
toplinga podesiti ugao i mesto pritiska rama drljace na krila. To 
ce spreciti okretanje krila drljace oko prednjeg reda klinova i 
onemoguciti da klinovi zadnjeg reda prodiru na manju dubinu. 

Ako drljaca ima uredaj za regulisanje nagiba klinova, tada 
zavisno od uslova rada i zeljenog efekta treba podesiti ugao 
klinova drljace. 



4. Valjci 
a) Delovi i tipovi valjaka 

Valjci se koriste za sabijanje povrsinskog sloja zemljista. Ta- 
ko se istiska suvisan vazduh iz zemljista, razbijaju velike grudve i 
uspostavlja kapilaritet iz nizih slojeva do povrsine. 

Postoji vise tipova valjaka: 

- glatki, prstenasti (s glatkim i ozubljenim prstenovima), 

- kombinovani-kembridz valjci, 

- valjci-mrvilice, koji se koriste u kombinaciji s kultivato- 
rima. 

Delovi valjaka su: 

- osnovni ram s poteznicom, 

- pomocni ramovi ili okviri baterija, 

- baterija valjka s osovinom na kojoj su glatki valjci ili prs- 
tenovi. 

Baterije su za osnovni ram i medusobno vezane kukama ili 
lancima. Postavljene su u cik-cak polozaj. Ako su baterije postav- 
ljene u dva reda, neophodno je da se prvi i drugi red preklapaju 
10 do 20 santimetara. 

Najvise su u primeni kombinovani-kembridz valjci, zbog toga 
sto obavljaju sve operacije. Iza ovih valjaka povrsinski sloj 

53 



zemljista ostaje rastresit, sto sprecava gubljenje vlage, a to je 
upravo nedostatak glatkih valjaka. 

b) Pravilno p r ikop c a van j e 

Valjci su vucena oruda i prikopcavaju se za traktor u jednoj 
tacki. Ako imaju tockove, oni u radu moraju biti podignuti od 
zemlje, da valjci sopstvenom masom deluju na zemljiste. Visina 
tacke prikopcavanja na traktoru mora biti tako odabrana da 
ramska konstrukcija i okviri valjaka budu horizontalni. U 
uslovima suvljeg i grudvastog zemljista na valjke se mogu dodati 
tereti. Ako su valjci suplji, mogu se napuniti peskom da bi im se 
masa povecala. 

Brzina pri valjanju zemljista ne sme biti veca od pet 
kilometara na sat, jer se u protivnom postize losije mrvljenje 
zemlje. Valjak deluje svojom masom na zemljiste i pri manjim 
brzinama bolje ga sabija i mrvi. 



5. Kombinovana oruda 

Kombinacijom vise tipova radnih organa navedenih oruda za 
predsetvenu pripremu, dobijaju se kombinovana oruda ili 
agregati, koji su sposobni da u jednom ili manjem broju prohoda 
obave predsetvenu pripremu. Tako kombinovana oruda nazivaju 
se setvospremaci i kultivatori - mrvilice. 

a) Setvospremaci 

Setvospremaci su kombinacija radnih organa kultivatora ili 
drljaca i prstenastih ili kombinovanih valjaka. Takva kom- 
binacija obezbeduje dobru pripremu povrsinskog sloja do dubine 
setve. Povrsinski sloj ostaje mrvicast i rastresit, a na dubini setve 
dovoljno sabijen, kao posteljica za seme. 

Prednji red kombinovanih prstenastih valjaka drobi i sabija 
zemljista, posle cega kultivatorske moticice s elasticnim nosacima 
drobe i prosejavaju zemlju. Krupnije grudve izvlace na povrsinu, 
a sitniju zemlju propustaju na dubinu. 

Poslednji red valjaka sabija zemljiste ispod dubine setve, a 
povrsinske grudve razbija ili ih utiskuje na vecu dubinu od 
setvene. Posle prolaska takvog oruda zemljiste je pripremljeno za 
setvu. 

Primenjuje se najvise u jesenjoj pripremi zemljista za setvu. 
Uspesno se moze koristiti i u prolece, ako vlaznost zemljista nije 
velika. 

Optimalna brzina kretanja setvospremaca je od pet do sedam 
kilometara na sat. 

Potrebna snaga motora traktora za rad sa setvospremacem je 
od 17 do 20 kW po metru zahvata. 

54 



b) Kultivat ori-mrvilice 

Kultivatori-mrvilice su kombinacija radnih organa: ravnaju- 
ce daske, kultivatora s elasticnim nosacima moticica ili klinastih 
drljaca i valjaka-mrvilica. 

Prednji deo kultivatora-mrvilice je ravnajuca daska, koja 
ravna i razbija povrsinski sloj zemljista. 

Srednji deo su radni organi kultivatora ili klinaste drljace, 
koji razbijaju grudve i prosejavaju zemlju, vadeci krupnije grudve 
na povrsinu. 

Zadnji deo kultivatora-mrvilice su resetkasti valjci-mrvilice, 
koji razbijaju povrsinske grudve, a donji sloj na dubini setve 
sabijaju i stvaraju tvrdu posteljicu za seme. 

Kultivatori-mrvilice koriste se za jesenju i prolecnu predset- 
venu pripremu (si. 23). 

Na zemljistima tezeg mehanickog sastava i s vise biljnih 
ostataka povoljnija je kombinacija radnih organa klinastih 
drljaca, jer manje izvlace biljne ostatke na povrsinu. 

U laksim uslovima, bez biljnih ostataka, radni organi 
kultivatora s elasticnim nosacima moticica bolje pripremaju 
zemljiste, jer krupnije grudve izvlace na povrsinu, a sitna zemlja 
ostaje na dubini setve. 

Optimalna radna brzina pri radu kultivatorom-mrvilicom je 
od osam do 12 kilometara na sat. Vecom radnom brzinom postize 
se bolje mrvljenje zemljista. 

Potrebna snaga motora traktora pri radu s kultivatorom- 
mrvilicom zavisi od tipa i stanja zemljista i dubine obrade, a krece 
se od 13 do 15 kW po metru zahvata. 

c) Prikopcavanje i regulisanje rada 
kombinovanih oruda 

Setvospremac je najcesce vuceno orude i prikopcava se za 
traktor u jednoj tacki. Visinu tacke prikopcavanja na traktoru 
treba odrediti tako da ramska konstrukcija setvospremaca bude 
horizontalna. Ako u zemlji ima dosta zaoranih biljnih ostataka, 








SI. 23. Radni efekti pojedinih radnih organa kultivatora - mrvilice 



55 



kultivatorske radne organe treba zakrenuti tako da pod tupljim 
uglom ulaze u zemlju, ili cak iskljuciti iz rada. Na taj nacin 
sprecava se izvlacenje biljnih ostataka na povrsinu. 

Vezivanje setvospremaca za traktor mora biti zglobno, da bi 
se radni organi lakse prilagodili zemljistu. 

Kultivator-mrvilica je najcesce noseno orude. Za traktor se 
prikopcava u tri tacke. Pri torn treba voditi racuna o tome da 
ddnje hidraulicne poluge traktora budu na jednakoj visini, a 
orude poprecno izravnato. Veoma je znacajan izbor tacaka pri- 
kopcavanja gornje uporne poluge-toplinga na traktoru i gornjoj 
piramidi kultivatora-mrvilice. 

Produzavanjem ili skracivanjem uporne poluge-toplinga, 
kultivator-mrvilicu treba dovesti u horizontalan polozaj. Ako je 
uporna poluga dugacka bice veci pritisak na valjke mrvilice, a 
prednji radni organi ce ici na manju dubinu. 

Zavisno od uslova treba podesavati visinu i ugao prednje 
ravnajuce daske, da ravnomerno skida visoke i gopunjava nize 
slojeve zemljista, a ne da gura i gomila zemlju. Zeljena dubina 
prodiranja radnih organa u zemljiste moze se podesiti dizanjem ili 
spustanjem vodecih tockova kultivatora-mrvilice, a pritisak na 
valjke navojnim vretenom. Ako je prethodno zavrseno povrsinsko 
tretiranje herbicidima, ravnajucu dasku treba obavezno iskljuciti 
iz rada, jer ce skidanjem visih slojeva i popunjavanjem depresija 
na parceli poremetii raspored herbicida, sto moze imati negativne 
posledice. 

Pri podesavanju i kontroli kultivatora-mrvilice obratiti 
paznju na to da vrh moticice bude uvek vertikalno ispod tacke 
vezivanja za ram, da bi ujednacenije odrzavao zadatu dubinu 
rada (si. 24). 



d) Odrzavanje 
kombinovanih oruda 

U toku rada treba kon- 
trolisati ispravnost svih rad- 
nih organa. Mazalice obave- 
zno dva puta dnevno dobro 
dopuniti. 

Posle zavrsene sezone o- 
ruda oprati, a kada se osuse 
isprskati ih ili podmazati za- 
stitnim antikorozionim sred- 
stvom „tektanom" ili „antok- 
sin fluidima". Oruda treba 
podici i postaviti na drvene 
podmetace. Pneumatike ispu- 
stiti na trecinu do polovinu 
pritiska. Lezaje na tockovima 
i valjcima rastaviti, pregleda- 
ti ih i u njima zameniti mast. 







0,2 cm 0,7 cm 

SI. 24. Uticaj polozaja nosaca 

moticice kultivatora na odrzavanje 

dubine rada 



56 



C) MASINE ZA SETVU 

Zadatak sejalice je da obezbede zeljeni broj isejanih semenki 
po jedinici povrsine i pravilan raspored. Osnovna podela je na 
sejalice za strna zita i za okopavine. 



1 . Sejalice za strna zita 

Sejalice za strna zita sastoje se od: 

- setvenog aparata, 

- sprovodnika semena, 

- ulagaca semena, 

- rezervoara za seme. 

a) Setveni aparat ■ 

Setveni aparati sejalica za strna zita mogu biti valjkasto- 
-rebrasti, centrifugalno-pneumatski i centrifugalni oblika Arhi- 
medove spirale. 

Valjkasto-rebrasti setveni aparat cini valjak 
koji se sastoji iz dva dela: ozlebljenog i punog. Ozlebljeni deo 
zahvata i izbacije seme. Moze biti s kosim zlebovima, ili u pravcu 
s osovinom setvenih aparata. Bolji su kosi, jer ujednacenije 
doziraju seme. 

Valjci su postavljeni na zajednicku osovinu koja je uzduzno 
pomerljiva, a istovremeno sluzi za njihov pogon (si. 25-1). Pogon 
na setvenu osovinu s valjcima dolazi od tockova sejalice preko 
sistema zupcanika. 




SI. 25. Uredaj za regulisanje kolicine setve prema krupnoci semena 

57 



Kolicina setve (setvena norma) regulise se rucicom regulatora 
s kazaljkom i skalom (si. 25-2), kojom se uzduzno pomera setvena 
osovina s valjcima. Od toga koliki ce deo ozljebljenog valjka uci u 
kuciste, odnosno u masu zrna, zavisi kolicina izbacenog semena. 
Ako deo valjka ude vise, kolicina isejanog semena bice veca. 

Ispod setvenog aparata postavljen je podesivi zasun, odnosno 
vratanca (si. 25-3), ciji se otvor regulise prema krupnoci semena. 
Ima najcesce tri polozaja: gornji (najblizi valjku) odgovara sitnom 
semenu (lucerka, trave), srednji odgovara srednje krupnom (strna 
zita), a donji krupnom semenu (grasak, soja). 

Pri praznjenju rezervoara - sanduka, ovaj zasun se potpuno 
otvori. 

Cen t r if ugalno - pneuma t ski setveni aparat 
pripada grupi centralnih setvenih aparata. Iz rezervoara (si. 26-9) 
seme slobodnim padom dolazi u prostor oko rotirajuceg konusa 
(si. 26-14), na cijem boku postoji otvor (si. 26-15) kroz koji seme 
ulazi u konus. Konus se okrece i lopaticama (si. 26-5), koje su u 
njemu, zahvata seme i baca ga kroz bocne otvore na kucistu 
setvenog aparata (si. 26-10) u provodnike. Zahvaljujuci centrifu- 
galnoj sili i vazdusnoj struji, seme se odvodi do ulagaca. Setveni 
aparat dobija pogon od tockova sejalice preko remenicnog pre- 
nosnika (si. 26-1). 




PRESEK: A-A 



SL 26. Presek setvenog aparata oblika rotirajuceg konusa 



58 



Kolicina isejanog semena - norma setve regulise se tockicima 
sa skalom, smestenim na osovini rotora ispod rezervoara za seme 
(si. 26-3). Otpusti se kontramatica i okrece tockic sa skalom, 
kojim se pomera zasun (si. 26-12). Zasun regulise velicinu otvora 
na boku konusa (si. 26-15), a na taj nacin i kolicinu isejanog 
semena. 

Centrifugalni setveni aparat u obliku Arhi- 
medove spirale takode spada u grupu centramih setvenih 
aparata. U rezervoaru (sL 27-17) seme ispunjava prostor oko 
cilindra (si. 27-15). Arhimedova spirala (si, 27-4) se okrece i 
zahvata seme iz rezervoara otvorom na pocetku spirale. Velicina 




SI. 27. Setveni aparat oblika Arhimedove spirale 



59 



tog otvora regulise se zasunom (si. 27-5). Pomocu regulatora (si. 
27-6) sa skalom i kazaljkom (si. 27-14) menja se polozaj zasuna 
prema kolicini semena koja treba da ude u spiralu. Na taj nacin 
regulise se kolicina isejanog semena - norma setve. 

Bocna ivica spirale se od pocetka ka kraju sve vise priblizava 
kruznom otvoru rotora (si. 27-7). Zahvaljujuci tome, pri obrtanju 
spirala gura seme koje je u nju uslo ka sredini i ubacije ga.u rotor 
(si. 27-7). Rotor zahvata seme, baca ga ka usmerivacu (si. 27-8), 
koji ga dalje usmerava u provodnike do ulagaca. 

Setveni aparat dobija pogon od tockova sejalice preko 
reduktora i kardanskog vratila (si. 27-1). 

b) Sprovodnici semena-lule 

Sprovodnici semena su najcesce teleskopske, gumene ili 
plasticine savitljive cevi, koje sprovode seme od setvenog aparata 
do ulagaca semena. 

Duzina i ispravnost sprovodnih cevi znatno uticu na preciz- 
nost rasporeda zrna u redu, narocito kod setvenih aparata kod 
kojih seme slobodnim padom prolazi kroz provodnike do ulagaca. 







QB00|0fl0B0' 




JJll J 1 1 HI I llllll 
0|00,iQlB]O'Q|S 

011011011 



&fau 



■' r 



@ 



® 



miHAK rttoo/A 



%®©® 



mm 0E000 




BQDB'E 



0jQ-fl0 ; 
DQDQ@E3Q(»1[] 



SI. 28. Sema povezivanja otvora setvenog aparata i ulagaca semena: 
1 - otvoren protok semena, 2 - zatvoren protok semena 



60 



Cevi ne smeju biti savijene pod ostrim uglom, jer to otezava 
normalno prolazenje zrna, pogorsava njihov raspored u redu, a 
moze dovesti i do zagusenja u sprovodniku. 

Kod centralnih setvenih aparata mora se voditi racuna o 
pravilnom povezivanju otvora na kucistu setvenog aparata i 
ulagaca semena sprovodnicima (si. 28). Nepravilno povezivanje 
moze uzrokovati veca odstupanja u kolicini isejanog zrna po 
pojedinim ulagacima. 



c) Ulagaci semena 

Ulagaci semena otvaraju brazdice, sabijaju njeno dno i 
polazu seme na zeljenu dubinu, a zatim ga pokrivaju sitnom 
zemljom. Kod sejalica za strna zita najcesce se koriste tri tipa 
ulagaca semena. 

Raonicasti ulagac semena s ostrim uglom 
ulazenjau zemljiste primenjuje se kad je ono dobro priprem- 
ljeno. Nepovoljan je za rad na parcelama s vise biljnih ostataka na 
povrsini, jer ih kupi i cesto se zagusuje. U peskovitom i suvise 
tvrdom zemljistu ne moze da ostvari dobre uslove za brzo i 
ujednaceno nicanje semena. 

Raonicasti ulagac s tupim uglom ulazenjau 
tlo primenjuje se na dobro pripremljenom zemljistu, bez biljnih 
ostataka na povrsini. Tada ostvaruje povoljne uslove za nicanje 
semena, ali na lo r ;ije pripremljenom i tezem zemljistu ne daje 
zadovoljavajuce rezultate. Ako na povrsini parcele ima vise 
biljnih ostataka, kupi ih i cesto se zagusuje. 

Diskosni ulagaci mogu biti s jednim ili udvojenim 
diskovima. Na izvedenim konstrukcijama najvise se koriste 
udvojeni diskovi, zbog toga sto jedan ne moze dati odgovarajuci 
kvalitet otvaranja brazdice. 

Diskosni ulagaci su manje osetljivi na kvalitet predsetvene 
pripreme, kao i na biljne ostatke na povrsini. Daju dobre rezultate 
pri radnim brzinama do 10 kilometara na cas. 

d) Rezervoar za seme 

Zapremina rezervoara sejalica za strna zita je od 200 do 4.000 
litara. Da pri sipanju semena u rezervoar sejalice ne bi ulazio 
papir od dzaka i druge necistoce, na njega treba staviti resetku ili 
zicanu mrezu. Svaka necistoca u semenu moze zagusiti ili 
onemoguciti normalan rad setvenog aparata. 

Na dnu rezervoara iznad setvenih aparata smesteni su mesaci 
semena, koji onemogucavaju stvaranje svoda semena iznad setve- 
nog aparata, odnosno obezbeduju normalno i ujednaceno priti- 
canje semena. 

61 



2. Odredivanje setvene norme 

Pre pocetka setve potrebno je podesiti sejalicu na zeljenu 
setvenu normu, jer su uzroci odstupanja brojni. Najcesce su to 
razlike u krupnoci i stepenu zaprasenosti semena, pripremljenosti 
zemljista za setvu, radnoj brzini sejalice i dr. 

a) Sejalice s valjkasto-rebrastim setvenim 

aparatom 

Kod valjkasto-rebrastog setvenog aparata regulator setve 
treba postaviti na zeljenu kolicinu setve prema uputstvu, a potom 
proveriti odstupanja regulatora od stvarne kolicine isejavanja. 

Provera na mestu obavlja se tako sto se hidraulikom traktora 
sejalica podigne, a ispod ulagaca postavi platno za hvatanje seme- 
na. U rezervoar se naspe 50 kilograma semena. Koliko je potreb- 
no okrenuti pogonske tockove sejalice da bi se zasejao jedan ar, 
izracunava se po obrascu: 

100 , • 

n -DTO^ § de]e: 

D - precnik tocka sejalice (u metrima) 

N u - broj setvenih aparata koje pogoni tocak sejalice 

b r - razmak izmedu ulagaca (u metrima) 

tt-3,14 

Okretanjem tockova u smeru kretanja sejalice za onoliko 
punih obrtaja koliko je dobijeno racunanjem, na platnu ce se 
isejati odredena kolicina semena koju treba izmeriti. Dobijena 
kolicina semena u kilogramima predstavlja normu setve po aru, 
koju treba pomnoziti s brojem 100 da bi se dobila norma semena 
po hektaru. 

Ako dobijena kolicina ne odgovara, regulator setve treba 
pomeriti na vecu ili manju kolicinu i probu ponavljati sve dok se 
ne postigne zeljena norma setve. 

Za proveru sejalice u parceli potrebno je prethodno 
izracunati duzinu puta na kojem ce se uraditi proba, da bi se 
zasejalo 10 ari. To se radi po obrascu: 

L = t- — (u metrima) gde je: 

D r ' n u 

b r - razmak izmedu ulagaca (u metrima) 
n u - broj ulagaca - broj redova sejalice 

Izracunatu duzinu puta treba izmeriti i obeleziti na parceli. 
Regulator kolicine setve postaviti na odredeni podeljak, koji 
prema uputstvu daje zeljenu normu setve. 

U rezer oar nasuti 50 kilograma semena. Probu izvesti rad- 
nom brzinom koja ce se koristiti u setvi. Preostalo seme ispustiti 
iz rezervoara, izmeriti ga i oduzeti od nasute kolicine. Dobijena 

62 



razlika je kolicina isejanog semena na 10 ari. Tu kolicinu isejanog 
semena pomnoziti s brojem 10 da bi se dobila kolicina u kilo- 
gramima po hektaru. 

Ako ne odgovara zeljenoj kolicini, pomeriti rucicu regulatora 
na vecu ili manju kolicinu i probu na isti nacin ponoviti. 

Pri proveri kolicine setve voditi racuna o tome da svi setveni 
aparati budu prekriveni semenom. 

Za setvu krupnozrnih useva potrebno je razmaci ulagace na 
zeljena meduredna rastojanja, a nepotrebne ulagace iskljuciti iz 
rada oslobadanjem osiguraca na pritiskajucoj opruzi ulagaca. 
Postavljanjem zasuna (poklopca) na dnu sanduka iznad setvenih 
aparata zatvoriti dotok semena ka ulagacima koji su iskljuceni iz 
rada. Rucicu donjeg zasuna treba postaviti na najnizu oznaku, 
odnosno da donji zasun bude sto udaljeniji od setvenog aparata. 

Za setvu sitnozrnog semena (lucerka, trave) potrebno je donji 
zasun postaviti u najvisi polozaj. 

b) Sejalice s c en t r if ugalno - pneum a t s kim 

setvenim aparatom 

Kolicina setve kod sejalica s centrifugalno-pneumatskim set- 
venim aparatom regulise se tockicem sa skalom smestenim ispod 
rezervoara za seme. 

Skala s podeljcima na tockicu sluzi samo za orijentaciono 
podesavanje kolicine isejanog semena, ali se za tacno podesavanje 
pre setve mora prakticno proveriti u parceli i to pri onoj brzini 
kojom ce se sejati. Svaka promena radne brzine znatno utice na 
kolicinu isejanog semena. 

Proveru na parceli treba obaviti na isti nacin kao i za pret- 
hodnu sejalicu. 

Za setvu krupnozrnih useva potrebno je razmaci ulagace na 
zeljena meduredna rastojanja, a nepotrebne ulagace iskljuciti iz 
rada zatvaranjem protoka semena pomocu bocnih zasuna smeste- 
nih na kucistu rotirajuceg konusa. 

Za sitnozrno seme potrebno je povecati prenosni odnos u 
pogonu setvenog aparata prebacivanjem remena na manju 
remenicu na osovini konusa i na vecu na pogonskoj osovini 
tockova sejalice. Za izbacivanje i nosenje sitnozrnog semena 
potrebna je veca centrifugalna sila, koja se ostvaruje vecim 
brojem obrtaja rotirajuceg konusa. 

c) Sejalice sa setvenim aparatom u obliku 

Arhimedove spirale 

Kod sejalica sa setvenim aparatom u obliku Arhimedove spi- 
rale kolicina setve odreduje se regulatorom sa skalom i kazalj- 
kom. 

Podaci na skali regulatora daju orijentacionu kolicinu iseja- 
nog semena. Za tacno odredivanje setvene norme potrebno je 
obaviti probu na mestu. 

63 



U rezervoaru ovog setvenog aparata debljina sloja semena 
mora biti najmanje 10 santimetara. 

Da bi se proverila kolicina isejanog semena na mestu, potreb- 
no je hidraulikom traktora podici sejalicu i ispod nje prostreti 
ciradu ili platno za prihvatanje semena. Rucica regulatora se 
postavi na podeljak koji prema tabeli iz uputstva daje zeljenu 
kolicinu isejanog semena. Ako su gume na pogonskim tockovima 
sejalice dimenzije 5x8 cola, poirebno je okrenuti 32 puna obrtaja 
u smeru voznje. Kolicina semena koja se pri torn iseje odgovara 
kolicini potrebnoj za jedan ar? Da bi se dobila kolicina u 
kilogramima po hektaru, treba je pomnoziti sa 100. 

Ako je povrsina parcele u jutrima, tada pogonske tockove 
treba okrenuti 19 puta, a dobijenu kolicinu pomnoziti sa 100 da se 
dobije kolicina u kilogramima po jutru. 

Ako su gume pogonskih tockova sejalice dimenzija 4x8 cola, 
pogonske tockove treba okrenuti 37 puta i dobijenu kolicinu 
pomnoziti sa 100 da bi se dobila kolicina u kilogramima po 
hektaru, ili tockove okrenuti 21 put, a dobijenu kolicinu 
pomnoziti sa 100 da bi se dobila kolicina u kilogramima po jutru. 
Ako nije dobijena zeljena kolicina semena, treba pomeriti rucicu 
regulatora i probu ponavljati sve dok se ne postigne norma setve. 

Ako se ne znaju dimenzije guma tockova sejalice, da bi se 
posejala povrsina jednog ara broj okretanja tockova moze se 
izracunati po obrascu: 

n ^ D^-N u -b r § de J e 

n t - broj obrtaja pogonskog tocka sejalice da bi se zasejao 

jedan ar 
D t - precnik tocka (u metrima) 

77-3,14 

N u - broj ulagaca na sejalici 

b r - razmak izmedu ulagaca (u metrima) 

Za setvu sitnozrnih useva (lucerka, uljana repica i drugi), 
umesto Arhimedove spirale od 25, treba koristiti onu od 10 mili- 
metara. 



3. Prikopcavanje sejalice i regulisanje dubine setve 

Pri setvi nosenim sejalicama treba pravilno koristiti hidrau- 
lik traktora. 

U obe gume tockova sejalice pritisak mora biti isti, odgova- 
rajuci, da ne bi doslo do uvijanja i loma prenosnog vratila pogona 
setvenog aparata i da bi kolicina setve po sirini zahvata sejalice 
bila ujednacena. 

U setvi obavezno koristiti stabilizatorske poluge ili lance, da 
bi sejalica bila cvrsto vezana za traktor i da se ne bi zanosila pri 
radu. 



64 



Da bi dubina setve bila ujednacena, opruge pritiskivaca 
ulagaca moraju biti ispravne i jednako nategnute, a sejalica u 
horizontalnom polozaju, odnosno uzduzno i poprecno izravnata. 

Sejalicom se ne sme kretati unazad kada su ulagaci semena u 
radnom polozaju, jer ce se zacepiti zemljom. Zakretanjem cetvr- 
taste osovine povecava se ili smanjuje pritisak opruga na ulagace i 
na taj nacin regulise dubina setve svih ulagaca semena. 

Kod vucenih sejalica, koje se vezuju za traktor u jednoj 
obrtnoj tacki, cetvrtasta osovina se najcesce zakrece hidraulikom, 
ili navojnim vretenom preko sistema prenosnih poluga. Preko njih 
se ulagaci dizu u transported i spustaju u radni polozaj. 

Kod nosenih sejalica cetvrtasta osovina se najcesce pokrece 
rucicom s navojnim vretenom. 

Pojedinacno regulisanje dubine rada ulagaca semena obavlja 
se povecavanjem ili smanjivanjem pritiska opruga pritiskivaca, 
prebacivanjem osiguraca u visi ili nizi polozaj na nosacu opruga. 



4. Sejalice za okopavine 

Zajednicko za sve setvene aparate sejalica za okopavine je da 
pojedinacno isejavaju zrna na odredenim razmacima u redu. Od 
njih se trazi znatno veca preciznost u odnosu na sejalice za strna 
zita. 

Od sistema vezivanja sekcija za konstrukciju rama sejalice i 
ulagaca zahteva se dobro kopiranje terena. Zatim sto ujed- 
nacenija i precizna setva na zadatu dubinu, uz obezbedenje op- 
timalnih uslova za brzo i ujednaceno nicanje semena. 

Zavisno od konstrukcionih resenja i nacina rada setvenih 
aparata, precizne sejalice za okopavine mogu biti: 

mehanicke i 

mehanicko-pneumatske. 

Mehanicke sejalice suu odnosu na pneumatske jed- 
nostavnije konstrukcije i jeftinije. Lakse su za rukovanje i 
odrzavanje, a za preciznu setvu zahtevaju kalibrirano seme. Ne 
mogu se uspesno koristiti za setvu vise useva, jer se seme razlikuje 
po krupnoci i obliku. 

Preciznost im je manja od pneumatskih, jer u vecoj meri 
zavise od obodnih brzina setvenih aparata, odnosno radnih brzina 
sejalice. Najbolji kvalitet setve daju pri brzini od sest do sedam 
kilometara na cas. 

Setveni aparat je u obliku horizontalnog izbusenog cilindra. 
Iz rezervoara (si. 29-1) seme ispunjava prostor iznad izbusenog 
cilindra. Semenke ulaze u otvore na cilindru (si. 29-10), koji se 
obrce i nosi ga do brisaca viska zrna (si. 29-9). Brisac skida visak 
zrna tako da u svakom otvoru cilindra ostaje samo po jedno seme. 
S unutrasnje strane cilindra postavljen je slepi cilindar s dva 
otvora na donjoj strani, odmah iznad ulagaca, u koji su 
postavljene kuglice s oprugama. 

5 Masine za seoski pn-rc Q5 



Kuglice se kotrljaju po otvorima cilindra s unutrasnje strane i 
izbaciju zrno iz otvora u ulagac (si. 29-4). Da seme ne bi ranije 
ispalo iz otvora cilindra i na spoljne strane izbusenog cilindra, 
postavljen je slepi cilindar (si. 29-11) na cijem se donjem delu 
nalazi prorez kroz koji kuglice izbaciju seme u zemljiste. 

Za setvu drugih useva setvene sekcije se mogu razmicati po 
konstrukciji rama sejalice. Na taj nacin podesava se razmak 
izmedu redova. U zavisnosti od useva moze se menjati setveni 
cilindar s odgovarajucim brojem, velicinom i oblikom otvora. 

Setveni aparat s horizontalnom setvenom plocom (si. 30) na 
dnu rezervoara ima setvenu plocu s izbusenim otvorima po 
periferiji ili obodu. Seme upada u otvore ploce koja se obrce i nosi 
ga do skidaca viska zrna (si. 30-7), tako da samo po jedno zrno 
ostaje u svakom otvoru ploce. 

Ispod setvene ploce (si. 30-8) postavljena je slepa ploca - 
prsten (si. 30-9) s prorezom (si. 30-12), smestenim iznad 
provodnika semena. Seme koje se nalazi u otvoru setvene ploce 
kotrlja se po slepoj ploei, pa kad dode iznad proreza propada i 
kroz provodnik i ulagac odlazi u zemlju. 

Da se seme ne bi zaglavilo u otvoru setvene ploce i da bi brze 
preslo rastojanje od setvene ploce do ulagaca, postoji izbacivac 
semena iz otvora setvenih ploca (si. 30-6). 

Setveni aparat dobija pogon od tockova sejalice preko 
zamenljivih lancanika na kojima se menja prenosni odnos za 
zeljeni razmak zrna u redu. 

Ovakav setveni aparat pogodan je za setvu kukuruza i drugog 
semena pljosnatog oblika, a nepogodan za setvu okruglog semena. 

Kod mehanicko -pneumat skih sejalica 

zadrzan je osnovni oblik mehanickog setvenog aparat a - setvena 
ploca, setveni disk, setveni cilindar i drugo, ali mu je dodata 
vazdusna struja, koja pomaze mehanickom setvenom aparatu da 
ostvari visoku preciznost i univerzalnost primene. 

Mehanicko-pneumatske sejalice, zavisno od nacina delova- 
nja vazdusne struje, mogu se podeliti u dve grupe: mehanicko- 




8j \4 J0j 

SI. 29. Setvena sekcija i setveni aparat oblika horizontalnog izbusenog cilindra 



66 



pneumatske sejalice s potpritiskom (vakuumom) i mehanicko- 
pneumatske sejalice s natpritiskom. 

Za pojedine useve koriste se odgovarajuce setvene ploce s 
odredenim brojem i precnikom izbusenih otvora, zavisno od 
krupnoce zrna i zeljenog razmaka izmedu zrna u redu. 

Kod sejalica za setvu sitnozrnih semenki na dubinu dva do tri 
santimetra, osim setvenih ploca, potrebno je zameniti ulagac 
semena (postavlja se plici ulagac) i ubaciti nosac s prednjim 
kopirnim tockom (si. 31 (B)-2). Pri torn obavezno sve sekcije treba 
prebaciti u plivajuci polozaj, da bi mogle dobro kopirati teren u 
pravcu kretanja, a za to je potrebno izvaditi vijak (si. 31 (A)-l). 

a) Prikopcavanje sejalice za okopavine 

Prilikom prikopcavanja sejalice za traktor obavezno 
postaviti stabilizatorsku podlogu, a hidraulik traktora pri radu 
mora biti u plivajucem polozaju. 

Za dobro popunjavanje otvora na setvenim aparatima i rav- 
nomerno odrzavanje dubine rada, sejalica se pri prikopcavanju 
mora dovesti u horizontalan polozaj. Uzduzno izravnavanje seja- 
lice obavlja se skracivanjem ili produzavanjem gornje uporne 





SI. 30. Setveni aparat s horizontalnom setvenom plocom 




SI. 31. Setvena sekcija sejalice „OLT-pneumasem" : A - izgled setvene 
sekcije za dublju setvu (kukuruz), B - izgled setvene sekcije za plicu setvu 

(soja i secerna repa) 



67 



poluge traktora-toplinga. Ako je sejalica nagnuta napred, gornju 
upornu polugu treba produziti i obrnuto. 

Poprecno izravnavanje obavlja se skracivanjem ili produza- 
vanjem navojnog vretena na desnom vertikalnom nosacu donje 
hidraulicne poluge. Duzina levog i desnog vertikalnog nosaca 
donjih hidraulicnih poluga traktora mora biti jednaka. 

Za lakse vodenje i upravljanje traktorom, ako se radi tezom 
sejalicom, preporucljivo je postaviti tegove na prednji most 
traktora 

Pri pomeranju setvenih sekcija po konstrukciji rama sejalice, 
kada se menja razmak izmedu redova, setvene sekcije moraju biti 
simetricno postavljene u odnosu na simetralu traktora. Nagazne 
tockove treba podestiti da gaze po sredini ulagaca semena. 

Prilikom postavljanja pogonskog lanca, lancanik, zatezac 1 
gonjeni lancanik treba da su simetricni. Ako su postavljeni koso, 
lanac ce cesto spadati u radu. 

Za orijentacioni izbor setvenih aparata za probu, potrebno je 
odabrati najkrupnija zrna i postaviti ih u otvore setvenih apa- 
rata. Zrno u otvoru ne sme biti ni suvise labavo ni suvise cvrsto 
utisnuto. 

Kod pneumatskih sejalica broj obrtaja prikljucnog vratila 
mora biti od 500 do 540 u minutu, a remen za pogon ventilatora 
dobro zategnut da ne proklizava. Pre, a i u toku setve redovno 
kontrolisati ispravnost spojnice, pogonskih zupcanika, opruge 
zatezaca lanaca i drugo. 

Polozaj brisaca viska zrna obavezno reguhsati na parceli 
kada sejalica radi, zavisno od uslova pripremljenosti zemljista za 
setvu i krupnoce zrna. Posle prolaska brisaca treba da ostaje samo 
po jedno zalepljeno zrno na otvoru setvene ploce. 

Ako je brisac istrosen obavezno ga zameniti, jer od njegove 
ispravnosti i polozaj a zavisi preciznost setve. 

Kod setvenih aparata koji rade s potisnom vazdusnom stru- 
jom (natpritiskom), treba regulisati velicinu natpritiska zavisno 
od krupnoce i oblika semena. Veliki natpritisak lzduvava sve 
seme iz otvora setvenog diska, a mali ostavlja vise zrna u otvoru. 

Pritisak se moze menjati promenom broj a obrtaja prikljucnog 
vratila traktora i obujnicom na potisnom delu cevovoda od 
ventilatora. 

Setva ne sme poceti ako nije ukljuceno prikljucno vratilo za 
pogon ventilatora, jer ce se zagusiti sapnice. Njih treba redovno 
kontrolisati, jer ako su zagusene nece moci dobro izduvavati visak 
zrna iz otvora setvenog diska. Zaptivne gume na poklopcima svih 
sekcija moraju biti ispravne da dobro zaptivaju, Neispravna 
guma moze biti uzrok lose setve pojedinih sekcija sejalice. 

b) Regulisanje dubine setve 

Svaka sekcija sejalice nezavisno se prilagodava terenu i 
svojom masom utiskuje ulagac u zemljiste. Smanjenjem ill 
povecanjem razlike izmedu dna ulagaca semena 1 podnozja 

68 



kopirnih tockova na pojedinim sekcijama, regulise se dubina 
prodiranja ulagafca u zemljiste. To znaci da se dubina setve moze 
odrediti dizanjem ili spustanjem kopirnih tockova. 

Za setvu na vecu dubinu (6-8 cm) koriste se uzi i viSi, a na 
manju (2-3 cm) siri i nizi ulagaci semena. 

Na vecini sejalica postoje pritiskajuce opruge koje deiuju na 
prednji deo setvene sekcije. Na tvrdem zemljistu i za vece dubine 
pritisak opruge treba povecati, a na laksem zemljistu i za plicu 
setvu smanjiti. 

Za plicu setvu mora se koristiti plivajuci polozaj setvenih 
sekcija. Ulagac se nalazi izmedu prednjeg i zadnjeg kopirnog 
tocka, ili je vodeci tocak sekcije tacno u nivou ulagaca semena, Za 
plitku setvu obavezno koristiti odgrtac grudava. 



5. Uredaj za unosenje insekticida 

Sejalice mogu biti opremljene uredajima za unosenje tecnih 
ili granuliranih insekticida zajedno sa setvom. 

Za unosenje tecnih potrebno je na sejalicu ili traktor 
montirati rezervoar prskalice i na prikljucno vratilo direktno 
vezati pumpu. Ako se 
koriste pneumatske 
sejalice ciji ventilator 
dobija pogon od pri- 
kljucnog vratila trak- 
tora, tada na poklop- 
cu, odnosno izlazu 
pumpe mora postojati 
mogucnost postavlja- 
nja produznog vratila 
za pogon ventilatora. 
Pri tome se prskaju 
redovi ispred ulagaca 
semena. Da bi zastita 
bila efikasna, ispred 
svakog ulagaca treba 
montirati uzani va- 
ljak-mrvilicu koji bi 
isprskano sredstvo 
dobro izmesao sa 
zemljom do dubine 
setve. 

Na vecini posto- 
jecih sejalica koriste 
se uredaji za unosenje 

granuliranih ili pra- gj ^2. Uredaj za unosenje praskastih i granu- 
skastih pesticida (si. Uranih insekticida istovremeno sa setvom 




69 



32). Uredaj dobija pogon od prenosne osovine koja pogoni setvene 
aparate. Najcesce je to ozlebljeni valjak (si. 32-4). Kolicina 
preparata odreduje se velicinom izlaznog otvora (si. 32-3 i 6). 
Kolicinu pesticida najbolje je odrediti prakticnom proverom na 
100 duznih metara. Na torn putu treba hvatati pesticid u najlon- 
sku kesu ili dzak. Potrebna kolicina po hektaru moze se izracu- 
nati po obrascu: 



Q 



q*100 n n ^ J 

= -^- — (kg/ha) gde je: 



Q - kolicina pesticida po hektaru u kilogramima 

q - izmerena kolicina pesticida na 100 duznih metara u gra- 

mima 
a - meduredni razmak setve (u metrima) 

Nedostatak ovih uredaj a je u tome sto nisu dovoljno precizni i 
nemaju mogucnost brzog zatvaranja protoka (zasuna) kada 
sejalica stane. Pored toga, veoma je losa raspodela i unosenje 
pesticida u zemlju. Pesticid treba da je dobro izmesan sa zemljom 
s obe strane ulagaca do dubine setve, a da ne dode u dodir sa 
semenom. 

Zbog toga na obe strane ulagaca treba navariti nosac u koji bi 
se montirala provodna cev za pesticid. Na taj nacin pesticid bi se 
uneo sa strane u celom sloju zemljista do dubine setve. 



6. Organizacija setve 
a) Organizacija setve strnih zita 

To je veoma slozen posao, jer osim setve obuhvata i sve rado- 
ve koji joj prethode. Pri tome uvek treba imati na umu da se 
greske u setvi kasnije ne mogu ispraviti. 

U toku setve sejalica se mora obavezno nalaziti u tri stanja 
koja se smenjuju. To su: setva, punjenje rezervoara semenom i 
okretanje na krajevima parcele. 

Strna zita se seju na cunak. Setveni agregat se okrece na 
uvratinama. Zbog toga se ovaj pojas zemljista dosta gazi. Ako bi 
se uvratine sejale posle zavrsene setve osnovnog dela parcele, 
seme bi po pravilu bilo zasejano na manju dubinu od predvidene 
optimalne. Zbog toga se prvo seju uvratine, pa tek onda osnovni 
deo parcele. 

Od prvog prohoda sejalice zavisice pravac prohoda koji se 
nadovezuje na njega. Zbog toga u prvom prohodu treba ostvariti 
pravolinijsko kretanje setvenog agregata. 

Na svim sejalicama postoji levi i desni marker. Zahvaljujuci 
njima prohodi se mogu pravilno vezivati. Prohodi se ne smeju 
preklapati, ni biti udaljeni jedan od drugog vise nego sto iznosi 

70 



meduredni razmak. Pre pocetka setve potrebno je proracunati i 
podesiti duzinu markera. 

Duzina markera izracunava se po formuli: 

Li = (b ■ n) - L 2 (cm) gde je 

L : - rastojanje izmedu diska markera i sredine sejalice (u cm) 
b - meduredni razmak (u cm) 
n - broj redova sejalice 

L 2 - polovina razmaka izmedu prednjih tockova traktora (u 
cm) 

Ako se proracunom dobije paran broj prohoda, sejalica se 
puni samo s jedne strane parcele. Ako se dobije neparan broj, puni 
se s obe strane parcele. Tamo gde to nije izvodljivo puni se samo s 
jedne strane parcele, ali se u torn slucaju uvek napravi prohod 
manje po punjenu rezervoara. 

b) Organizacija setve kukuruza 

Kukuruz se, kao i strna zita, seje na cunak. Prvo treba 
zasejati uvratine, pa tek onda osnovni deo parcele. Sejac mora 
paziti da redovi budu pravolinijski, jer se kukuruz, za razliku od 
strnih zita, kultivira (para, prasi) medurednim kultivatorom. 

Pravilo je da sejac i kultivira. Kultivator treba da ima isti 
broj redova kao i sejalica. Kultiviranje treba poceti s onog kraja s 
kojeg je zapoceta i setva, jer ce se tada traktor kretati u istom 
smeru po tragu traktora koji je napravljen u setvi. 

Duzina markera izracunava se po istoj formuli koja je data za 
setvu strnih zita. 

7. Odrzavanje sejalica 

U toku rada treba redovno kontrolisati cistocu i ispravnost 
setvenih aparata, ulagaca i opruga na ulagacima. Dva puta 
dnevno podmazati sve mazalice na sejalici i redovno kontrolisati 
nivo ulja u reduktoru pogona setvenog aparata. Redovno cistiti 
setvene aparate od natalozenog prasiva, ako se radi zaprasenim 
semenom. 

Posle zavrsene sezone sejalicu dobro spolja oprati, a iznutra 
ocistiti i izduvati kompresorom. 

Posle toga sve mazalice dobro podmazati. U reduktoru 
pogona zameniti mast ili ulje. Pregledati ispravnost, cistocu 
ulagaca i lezaja na ulagacima. Opruge na ulagacima popustiti da 
ne budu nategnute i celu sejalicu isprskati sredstvom za zastitu od 
korozije - „antoksin fluidom TT", „tektanom 377" ili „tektanom 
506". 

Smanjiti pritisak u pneumaticima na jednu trecinu normal- 
nog i celu sejalicu podici na klocne. Da ne bi ulazila voda u rezer- 

71 



voar sejalice ako stoji na otvorenom prostoru, treba je pokriti 
najlonom ili ciradom. 



D) MASINE ZA UBIRANJE STRNIH ZITA 
1. Rad zitnog kombajna 

Vitlo, najistureniji radni organ kombajna, zahvata zitnu 
masu, pridrzava je dok je kosioni aparat ne odsece i drzi dok masu 
ne zahvati i povuce spiralni transporter hedera. Spiralni 
transporter levom i desnom spiralom prikuplja zahvacenu zitnu 
masu od krajeva prema sredini kombajna, gde je zahvataju prsti 
spiralnog transportera, provlace je i predaju elavatoru hedera. 

Elevator hedera nosi zitnu masu do vrsidbene komore 
(bubnja i podbubnja). Na ulazu zitna masa prelazi preko 
sakupljaca kamena, u koji treba da upadnu tvrdi predmeti (cigla, 
kamen 1 drugo), da ne bi usli u prostor izmedu bubnja i podbubnja 
i izazvali lomove i ostecenja. 

Bubanj zahvata dospelu zitnu masu. Udarcima sina bubnja 
po zitnoj masi izbija se zrno iz klasa. Sine bubnja su koso 
ozlebljene. Sine s levim i desnim ozlebenjem naizmenicno su 
postavljene. Pri provlacenju mase kroz prostor izmedu sina 
bubnja i podbubnja zrno se trenjem izvrsava iz klasa, zatim 
propada kroz resetke podbubnja (si. 33-6) i odlazi na kaskadnu 
(stepenastu) sabirnu ravan (si. 33-7). Slamu bubanj provlaci i 
predaje odbojnom biteru (si. 33-8). 




SI. 33. Princip rada i sklopovi zitnog kombajna 

Sabirna ravan oscilatorno se krece napred-nazad, usled cega 
se dospelo zrno transportuje nazad ka sitima. Istovremeno, usled 
oscilatornog kretanja sabirne ravni, zrno i teze primese padaju na 
njeno dno, a specificno lakse (slama, klasovi i oklasci) ostaju na 
povrsini. Na taj na£in se priprema masa zrna i primesa za 
preciscavanje na sitima. 



72 



Sa sabirne ravni zrno dolazi na gornje sito (si. 33-9). Pre nego 
sto zrno padne na gornje sito, vazdusna struja koju proizvodi 
ventilator (si. 33-10) odmah zahvata lakse primese (sitnu slamu, 
plevu, prasinu) i ne dozvoljavajuci im da padnu na povrsinu sita, 
nosi ih preko gornjeg sita. Zrno i sitnije primese koje vazdusna 
struja ne odnese, propadaju kroz gornje sito na donje (si. 33-11). 

Zrno i sitnije primese propadaju i kroz donje sito na slivni lim 
- slivnu ravan (si. 33-12), s kojeg odlaze u korito za zrno. Iz korita 
zrno zahvata spirala koja ga predaje elevatoru, a elevator podize 
u bunker (si. 33-13) ili sortir cilindar. 

Masa koja ne uspe proci kroz gornje ili donje sito, a ventilator 
je ne moze o'dneti van vrsalice, krece se preko sita, propada kroz 
produzetak gornjeg sita (si. 33-16), koje tu masu podize i preko 
gornje spirale ubacuje ispred bubnja na ponovnu vrsidbu. 

Slama iz koje je vec u vrsidbenoj komori odvojeno zrno, 
nastavlja put preko odbojnog bitera do gornje podesive zavese (si. 
33-17). 

Odbojni biter usporava kretanje slame i rasporeduje je po 
celoj sirini vrsalice, odnosno slamotresa. Gornja podesiva zavesa 
zaustavlja kretanje slame, spusta je na slamotres koji zahvata 
dospelu slamu. Naizmenicnim kretanjem sekcija slama se rastresa 
i istresaju slobodna zrna. 

Istresena zrna propadaju kroz resetkaste povrsine sekcija 
slamotresa u korita, niz koja se slivaju na sabirnu kaskadnu 
ravan, gde se mesaju sa zrnima koja su propala kroz resetku 
podbubnja. Slama nastavlja put preko slamotresa i izlazi iz 
vrsilice na zemlju. 



2. Podesavanje kombajna u cilju smanjenja gubitaka 

Najcesci gubici pri radu kombajnom nastaju zbog nepravilne 
podesenosti ili neispravnosti vitla, spiralnog transportera hedera, 
vrsidbenog aparata i organa za ciscenje. Vise od polovine ukupnih 
gubitaka kombajna nastaje na organima hedera. Najveci uzrocnik 
tih gubitaka je vitlo. Zbog toga njegovom podesavanju treba 
posvetiti paznju zavisno od uslova rada. 

a) Gubici na vitlu i podesavanje 

Na vitlu kombajna postoje cetiri osnovna podesavanja vezana 
za uslove rada: 

- vertikalno pomeranje vitla, 

- horizontalno pomeranje vitla (napred-nazad) u odnosu na 
kosioni uredaj, 

- podesavanje broja obrtaja vitla, 

- promena ugla lopatica vitla. 

Za navedena podesavanja postoje razlicita tehnicka resenja 
zavisno od tipa kombajna, ali je to najcesce reseno na ovaj nacin: 

73 



- Vertikalno podesavanje (gore-dole) najcesce se obavlja 
hidraulikom iz kabine vozaca. 

- Horizontalno pomeranje (napred-nazad) postize se prome- 
nom polozaja vitla na bocnim nosacima, 

- Promena broj a obrtaja vitla najcesce se obavlja remenic- 
nim varijatorom, koji moze biti mehanicki ili hidraulicki, 

- Promena ugla lopatica vitla obavlja se popustanjem vijaka 
i promenom polozaja ekscentricne rozete na nosecoj ploci. 

Vitlo se podesava zavisno od useva. 

Uspravan usev. Vitlo po visini postaviti tako da 
lopatice vitla ulaze u usev i zahvataju stabljike u tezistu, koje se 
nalazi oko 10 santimetara ispod klasa. Obicno se u praksi vitlo 
postavlja ispod klasa za duzinu klasa. Lopatice vitla moraju se 
postaviti pod pravim uglom u odnosu na povrsinu zemljista. Po 
bocnim nosacima pomeriti vitlo (napred-nazad), tako da kanap, 
pusten da visi s osovine vitla, pada neposredno ispred vrhova 
prstiju kose. 

Broj obrtaja vitla uskladiti s brzinom kretanja kombajna, 
tako da je obodna brzina vitla jednaka ili neznatno veca od brzine 
kretanja kombajna. 

Polegao usev. Pri radu u poleglom usevu treba po 
mogucnosti izabrati pravac kosidbe popreko ili koso na pravac 
poleglosti. Ako bi se kosilo uz ili niz pravac poleglosti, pik-ap 
prsti vitla ne bi mogli zahvatiti i podizati polegao usev. Korisno je 
na kosioni uredaj montirati podizace poleglog useva. 

U takvim uslovima vitlo treba spustati da prsti idu nepo- 
sredno iznad povrsine zemljista. Po horizontali, na bocnim nosa- 
cima treba ga pomeriti napred, da kanap, spusten da visi s osovine 
vitla, bude ispred prstiju kose za 25-30 santimetara. 

Ugao lopatica podesiti na nosecoj ploci ekscentricne rozete, 
tako da su maksimalno nagnute nazad ka kosi, kako bi se prsti 
mogli zavuci i podici polegao usev. Broj obrtaja vitla povecati, 
tako da obodna brzina vitla bude veca od brzine kretanja 
kombajna. Kombajn treba da se krece sporije nego u normalnom, 
uspravnom usevu. 

Redak uspravan usev. Pri radu u retkom usevu 
kombajn treba voziti nesto brze, da bi mu radni organi bili 
normalno optereceni. Lopatice vitla nagnuti napred u pravcu 
kretanja, odnosno suprotno od kosionog uredaj a. Vitlo po visini, 
horizontali, kao i broj obrtaja, podesiti kao pri radu u uspravnom 
usevu. 

b) Gubici na transporteru hedera 

Na spiralnom transporteru hedera mogu nastati gubici ako je 
mali zazor izmedu spirale i poda hederskog stola. U torn slucaju 

74 






/ / 




SI. 34. Podesavanje spiralnog transportera hedera kombajna 

ivice spirale ce pri transportu zitne mase lomiti zrno, a svaki lorn 
moze se racunati kao gubitak, jer ce takvo zrno ventilator izbaciti 
iz vrsalice. 

Zazor izmedu spirala spiralnog transportera i poda 
hederskog stola (si. 34) u vecini useva treba da bude u granicama 
od 10 do 20 milimetara, dok zazor izmedu prstiju i poda treba da 
je uvek za tri do pet milimetara manji nego zazor izmedu spirala i 
poda. Zazori uvek moraju biti veci od najvece dimenzije zrna 
useva koji se ubira. 

Da bi se regulisao zazor izmedu spirala i poda, potrebno je 
popustiti vijke (si. 34-A) s obe strane hedera i podesavajucim 
vijcima regulisati zazor jednako po celoj sirini spiralnog 
transpotera. Zazor izmedu prstiju spiralnog transportera i poda 
hederskog stola regulise se polugom (si. 34-B), koja se obicno 
nalazi s desne strane hedera kombajna. 

Lanci elevatora hedera treba da su uvek pravilno i jednako 
zategnuti. Nedovoljno zategnuti mogu udarati po masi, kruniti i 
lomiti zrno, a brzo se trosi i dno elevatora. 

Suvise zategnuti lanci lose i nejednako provlace masu. 

Lanci elevatora zatezu se podesavajucim vijcima s obe strane 
elevatora. Zazor se kontrolise na sredini elevatora izmedu letve i 
dna elevatora i treba da iznosi 10 do 15 milimetara. Donja osovina 
elevatora oslonjena je na vesalice (si. 35-F) i lebdi preko opruge 



75 




SI. 35. Podesavanje elevatora hedera 

na nosacu. Navrtka (si. 35-4) ne sme biti zategnuta da suvise 
sabija oprugu, odnosno izmedu navojaka opruge mora uvek biti 
zazor najmanje jedan milimetar. 

c) Gubici na vrsidbenoj komori 

Da bi se vrsidbena komora obezbedila od ulaska tvrdih 
predmeta (kamena, cigli), skupljac kamena (si. 36-5) treba 
svakodnevno cistiti, a u poleglom usevu i tri-cetiri puta dnevno. 
Nakupljena masa (prasina, zemlja, zrno, sitna slama, klasovi) u 
skupljacu kamena ometala bi ulaz zitnoj masi u vrsidbenu 
komoru, odnosno u prostor izmedu bubnja i podbubnja. 

d) Podesavanje bubnja i podbubnja 

Za dobro izvrsavanje zrna iz klasa, bez loma zrna i 
neovrsenih klasova u slami, najvaznije je kontrolisati paralelnost 
bubnja i podbubnja po sirini i odnos zazora izmedu ulazne i 
izlazne sine podbubnja i sina bubnja (si. 36). 

Postupak kontrole i podesavanja u praksi se obicno naziva 
osnovnim repernim podesavanjem zazora izmedu bubnja i 
podbubnja. Obavlja se svake godine pre zetve. 



76 



Osnovno podesavanje zazora izmedu bubnja i podbubnja 
slicno je kod svih „Zmajevih" kombajna. 

Rucicu za regulisanje zazora izmedu bubnja i podbubnja (si. 
36-1) u kabini vozaca treba postaviti u cetvrti otvor odozgo. Zazor 
izmedu ulazne sine podbubnja i sine bubnja s obe strane vrsilice 
treba da bude 20 milimetara, a na desetoj sini s obe strane 15 
milimetara (si. 36). Tada je sigurno da je na izlaznoj sini zazor 
osam milimetara. 

Ako se ustanovi odstupanje rucica jedan se ne pomera, a 
zazor bubnja i podbubnja regulise produzavanjem ili skra- 
civanjem vijaka za koje su vezane nosece poluge (si. 36-2). 




SI. 36. Podesavanje vrsidbene komore kombajna 

Ovakvim podesavanjem u svakom polozaju rucice za 
regulisanje zazora bubnja i podbubnja dobija se optimalan odnos 
ulaznog i izlaznog zazora izmedu sine bubnja i podbubnja i 
njihova paralelnost po celoj sirini i obuhvatnom uglu podbubnja. 

Kod kombajna „zmaj-univerzal" postupak je isti, samo se 
rucica za regulisanje zazora stavlja u treci Slobodan otvor odozgo. 
Zazor na ulaznoj sini treba da je osam, a na izlaznoj 2,5 milime- 
tara. 



77 



Zavisno od stanja useva (tvrda ili meka psenica, vlaznost, 
zakorovljenost i drugo) treba podesiti rezim rada vrsidbenog 
aparata, odnosno zazor izmedu bubnja i podbubnja i broj obrtaja 
bubnja. uvek nastojati da se radi sto vecim zazorom bubnja i 
podbubnja i manjim brojem obrtaja bubnja, da sto manje lomi 
slamu, a da u njoj ne ostaje neovrsenih klasova. 

Tako podesen vrsidbeni aparat nece opterecivati sita suvise 
sitnom slamom, koja je najcesce uzrok njihovog zagusivanja i 
povecanih gubitaka zrna. U toku dana vrsidbeni aparat treba 
najmanje tri puta regulisati - zazor bubnja i podbubnja i broj 
obrtaja bubnja. 

Da bi se izbeglo suvisno drobljenje slame i lorn zrna, u 
jutarnjim casovima treba raditi manjim razmakom bubnja i 
podbubnja i vecim brojem obrtaja bubnja. U toku prepodneva 
zazor treba povecati i smanjiti broj obrtaja bubnja, a u vecernjim 
casovima zazor ponovo smanjiti i broj obrtaja bubnja povecati. 

e) Podesavanje gornje zavese 

Gornja podesiva zavesa iznad slamotresa podesava se s krova 
vrsalice pomocu lanca kojim se ona dize ili spusta zavisno od 
uslova rada. 

Ako je slama suva, lako drobljiva, zavesu treba povlaciti 
nazad, odnosno dizati da se slama sto manje zadrzava na 
slamotresu. Ako je slama bujnija i zilavija, zavesu spustati, da bi 
se povecao put istresanja slame i smanjili gubici zrna u njoj. 

Slamotres, sabirna kaskadna ravan i sita treba uvek da su 
cisti. Necistoce povecavaju gubitke zrna u slami i plevi preko 
slamotresa i sita. 

f) Podesavanje sita 

Sita kombajna treba da su dovoljno otvorena, da vazduh i 
zrna nesmetano mogu prolaziti. Suvise zatvorena sita sprecavaju 
prolaz zrna i vazdusne struje. Sita se zagusuju, sto je cest uzrok 
povecanih gubitaka zrna u plevi. 

Sita se otvaraju i zatvaraju pomocu rucica koje se nalaze 
ispod produzetka gornjeg sita. Uvek ih treba podesavati od 
maksimalno otvorenog, pa postepeno zatvarati. Cistocu zrna 
proveravati u bunkeru. Sto su sita otvorenija i vazdusna struja 
veca, manji su gubici i cistije zrno u bunkeru. 

Podesenost sita, jacinu i usmerenost vazdusne struje moguce 
je proveriti kada se svi radni organi kombajna napune masom, 
masina naglo zaustavi i iskljuci vrsalica. Kada se prasina i pleva 
slegnu, prva trecina gornjeg sita treba da je cista, bez zrna i pleve, 
slame i drugih primesa. Na drugoj trecini treba da se nalazi pleva, 
slama neovrsenih klasova i pokoje zrno, dok na poslednjoj trecini 
ne sme biti zrna, vec samo masa pleve, slame, neovrsenih klasova i 
oklasaka. 



78 



Produzetak gornjeg sita treba da bude pod uglom kao i gornje 
sito, odnosno u ravni sita pri radu na ravnom terenu. Na 
nagnutom produzetak podizati kada se krece uz nagib i spustati 
pri radu niz nagib terena. 

g) Podesavanje vazdusne struje 

Za normalno odvajanje laksih primesa (sitne slame i pleve) od 
zrna, vazno je podesiti jacinu i usmerenost vazdusne struje. 
Jacina vazdusne struje podesava se prigusivanjem usisnih otvora 
na ventilatoru ili promenom broja obrtaja ventilatora, zavisno od 
resenja na pojedinim tipovima kombajna. 

Usmeravanje vazdusne struje regulise se s dva podesiva 
usmerivaca, koji vazdusnu struju pravilno rasporeduje na sita. 
Jacinu vazdusne struje treba podesiti tako da moze odneti sve 
primese lakse od zrna, ali da preko sita ne izbacuje zrno u plevi. 




SI. 37. Uticaj jacine i usmerenosti vazdusne struje ventilatora na efekt 

ciscenja i gubitke: a) slaba i lose usmerena vazdusna struja ne moze da 

nosi plevu i lakse primese, b) dovoljno jaka i dobro usmerena vazdusna 

struja, nema gubitaka i ciscenje zrna je dobro 



79 



Gornjim usmerivacem vazdusnu struju treba usmeriti na 
pocetak gornjeg sita, a donjim na prvu polovinu donjeg sita. 
Ovako usmerena vazdusna struja nece dozvoliti sitnoj slami i 
plevi da padnu na gornje sito, vec ce ih zahvatiti pri silasku sa 
sabirne ravni i nositi preko sita van vrsilice. To ce obezbediti da 
sita budu uvek cista, da mogu propustati zrno (si. 37). 

Kada je zrno normalno naliveno, gornji usmerivac kod svih 
„Zmajevih" kombajna treba uvek postaviti u gornju polovinu 
proreza, a donji u sredinu proreza. Rucice za regulisanje nalaze se 
iza bocnog usisnog otvora ventilatora, s desne strane kombajna. 



3. Adaptacija zitnog kombajna za rad u drugim usevima 
Tab. 3. Pocetna podesavanja radnih organa kombajna 





Broj obrtaia 


Zazor 


bubnja i podbubnja 




Broj obr. 


Usev 


bubnja 
o/min 


Ulaz (mm) 


Izlaz (mm) 


Otvor sita 
Gornje Donje 


ventilat. 
o/min 


Psenica 


750 do 1.000 


8 do 16 


2 do 6,5 


1/2 


1/3 


750 do 880 


Raz 


950 do 1.050 


8 do 16 


2 do 6,5 


1/2 


1/3 


750 do 880 


Jecam 


750 do 1.000 


8 do 16 


2 do 6,5 


1/2 


1/3 


750 do 880 


Zob (ovas) 


900 do 1.050 


8 do 16 


2 do 6,5 


2/3 


1/2 


710 do 835 


Lan 


750 do 


950 


8 do 12 


2 do 4 


1/4 


1/8 


550 do 630 


Kukuruz 


450 do 


600 


20 do 36 


8 do 16,5 


1/1 


2/3 


790 do 950 


Grasak (zreli) 400 do 


600 


20 do 36 


8 do 16,5 


1/1 


2/3 


790 do 950 


Pasulj 


300 do 


500 


20 do 36 


8 do 16,5 


1/1 


2/3 


790 do 950 


Suncokret 


300 do 


500 


28 do 36 


12 do 16,5 


2/3 


1/2 


710 do 790 


Soja 


400 do 


750 


20 do 36 


8 do 16.5 


1/1 


3/4 


790 do 950 


Uljanarep. 


600 do 


800 


8 do 16 


2 do 6,5 


1/4 


1/8 


550 do 630 


Crvena i bela 
















detelina 


1.000 do 1.050 


ldo 2 


ldo 2 


1/4 


1/8 


550 do 630 


Trave 


600 do 


850 


5 do 12 


5 do 12 


1/4 


1/4 


550 do 630 



Pored podesavanja radnih organa kombajna navedenih u 
tabeli 3, za pojedine useve potrebno je dograditi i zameniti 
pojedine delove. 

a) Adaptacija za kukuruz 

Pri adaptaciji za kukuruz, pored navedenog u tabeli 3, 
potrebno je uraditi i ovo: 

Zameniti hederski sto, umesto zitnog ugraditi adapter za 
kukuruz, a umesto remenicnog ugraditi lancanicki pogon 
adaptera od odbojnog bitera na gornju glavu elevatora hedera i 
dalje na glavno vratilo za pogon organa adaptera. 

Hidraulicni prikljucak za dizanje i spustanje vitla kod zitne 
varijante prikljuciti na varijator privodnih lanaca kod adaptera 



80 



za kukuruz. Zameniti podbubanj s vecim otvorom, blokirati 
sakupljac kamena (kod nekih kombajna sakupljac kamena se 
menja). 

Prve kaskade svih sekcija slamotresa zatvoriti limom, a 
izmedu siria bubnja postaviti blindirne sine, odnosno zatvoriti 
prostore izmedu sina bubnja. Kod kombajna koji imaju izmenjiva 
sita, zameniti sita za kukuruznu varijantu. Povecati broj obrtaja 
ventilatora na maksimalno 910 do 950 u minutu. 

b) Adaptacija za suncokret 

Pri adaptaciji za suncokret, pored navedenog u tabeli 3, 
potrebno je jos zameniti vitlo, zamenom pogonskog lancanika 
smanjiti broj obrtaja spiralnog transportera hedera i ugraditi 
razdeljivace redova na kosioni uredaj. 

c) Adaptacija za pasulj 

Za ubiranje pasulja moze se koristiti adaptirani zitni kom- 
bajn, kao u tabeli 3, ali postoji mogucnost potpune adaptacije, 
tako da se na heder kombajna postavi pik-ap uredaj za ubiranje 
pasulja iz otkosa. Takode se predvida zamena bubnja i podbub- 
nia. 

d) Adaptacija za uljanu repicu 

Pri ubiranju uljane repice, pored navedenog u tabeli 3, vitlo 
treba povuci maksimalno nazad. Bocnim nosacima podici ga sto 
vise, da samo delom lopatica zahvata usev. Obavezno s lopatica 
vitla skinuti pik-ap prste i smanjiti mu broj obrtaja. Da bi se 
smanjili gubici, potrebno je montirati bocnu kosu na hederskom 
stolu kombajna i produzni deo poda hederskog stola, odnosno 
kosioni uredaj pomeriti napred. 

e) Adaptacija za soju 

Za ubiranje soje kombajn je najcesce dovoljno pripremiti kao 
sto je prikazano u tabeli 3, ali postoji mogucnost da se ugradi 
plivajuci kosioni uredaj. Takav uredaj ima nizi rez, pa su i gubici 
manji, jer ostaje manje nepresecenih mahuna na parceli. 



E) MASINE ZA UBIRANJE KUKURUZA 

Beraci-komusaci kukuruza mogu biti: noseni, vuceni i 
samohodni, zavisno od nacina pogona i prikopcavanja. 

Nedostaci nosenog beraca su u tome sto se bunker za klip 
mora montirati na traktor, koji se tada tokom cele sezone berbe 








SI. 38. Dvoredni vuceni berac kukuruza 

kukuruza ne moze koristiti za druge poslove. Zbog toga se u svetu 
i u nas preslo na proizvodnju vucenih beraca, kod kojih je bunker 
montiran na sopstvenu ramsku konstrukciju. 

Vuceni beraci-komusaci proizvode se najcesce kao 
jednoredni i dvoredni. Svaki berac-komusac (SI. 38) sastoji se od: 

- rama s tockovima i poteznicom (A), 

- secke za seckanje i razbacivanje kukuruzovine (B), 

- beracke sekcije s elevatorom neokomusanog klipa (C), 

- komusaljke s elevatorom okomusanog klipa za utovar klipa 
u bunker ili prikolicu (D). 



1. Rad beraca 

Razdeljivaci usmeravaju stabljike kukuruza u beracke 
sekcije. Na ulazu u beracku sekciju stabljike zahvataju privodni 
lanci, pridrzavaju ih i uvlace u prostor izmedu berackih valjaka. 
Valjci se okrecu jedan prema drugom s oko 950 obrtaja u minutu. 
Zahvataju i provlace stabljiku. 

Pri provlacenju stabljika klip ne moze proci kroz prostor 
izmedu otkidackih ploca, jer je siri od stabljike, te se na njima 
otkida. Otkinute klipove zahvataju prsti privodnih lanaca, nose ih 
i ubacuju u korito spirale. Spirala zahvata klipove, povlaci ih s 
krajeva ka sredini, gde ih prsti spiralnog transportera predaju 
elevatoru neokumusanih klipova. 

Elevator povlaci klipove po podu elevatora i prebacuje na 
komusacki sto, gde su postavljene komusacke sekcije. Svaku 
komusacku sekciju cini par valjaka. Jedan je s gumenim 
prstenovima, a drugi metalni s noktima. Valjci se okrecu jedan 



82 



prema drugom. Noktima zahvataju komusinu i skidaju je s klipa. 
Iznad komusackih valjaka postavljeni su pritiskajuci biteri, koji 
ravnomerno rasporeduju klipove na komusacke sekcije. s 
komusackih sekcija klipovi padaju u korito elevatora okomusanih 
klipova. Iz korita okomusane klipove zahvata elevator i nosi lh u 
bunker ili prikolicu. 

Ispod berackih sekcija postavljena je secka za kukuruzovinu, 
a ispod komusackih sekcija transporter komusine. Transporter 
izdvaja zrno iz komusine i vraca ga u korito elevatora za 
okomusane klipove, a komusinu odlaze u stranu. Zrno propada 
kroz resetke transportera na slivni lim, niz koji ga transporter 
nosi u korito elevatora okomusanih klipova. Odavde ga elevator, 
zajedno s klipovima, odnosi u bunker ili prikolicu. 



2. Podesavanja na beracu-komusacu 
a) Podesavanje razdeljivaca redova 

Razdeljivaci redova sastavljeni su iz dva dela. Jedan je cvrsto 
vezan za ramsku konstrukciju berackih sekcija, a drugi, prednji 
plivajuci deo sarnirno je vezan za nosecu konstrukciju berackih 
sekcija. Visina i ugao prednjeg dela razdeljivaca mogu se menjati 
zatezanjem ili popustanjem lanaca, koji se nalaze ispod svakog 
razdeljivaca. 

Zavisno od uslova rada, ugao i visina berackih sekcija mogu 
se menjati pomocu navojnog vretena. Njime se pokrece ceo berac 
oko zgloba, koji spaja nosac rude s ramom masine. 

U poleglom kukuruzu beracke sekcije pomocu navojnog 
vretena treba spustiti sto nize, a vrhove razdeljivaca lancima 
podici da se ne bi zabadali u zemlju. U uspravnom kukuruzu 
beracke sekcije treba podici, a prednji deo razdeljivaca pomocu 
lanca spustiti da vrhovi budu iznad zemlje pet do 10 santimetara. 
Za transportni polozaj beracke sekcije i prednji deo razdeljivaca 
treba pomocu navojnog vretena potpuno podici. Na novijim 
beracima ovo se obavlja pomocu hidraulika ugradenog na beracu. 

b) Podesavanje berackih valjaka 

Da bi beracki valjci pravilnp zahvatili i provlacili stabljiku, 
zazor mora odgovarati debljini stabljike. Zazor izmedu berackih 
valjaka kontrolise se na prednjim lezistima valjaka, a moze se 
regulisati od 20 do 38 milimetara. 

Kod „Zmajevih" konstrukcija samo su levi valjci svake 
beracke sekcije pomerljivi. Pomocu podesavajuceg vijka, koji se 
nalazi ispod beracke sekcije (si. 39-8), moguce je pomeriti prednji 
deo valjka. 



83 



Ako valjci slabo povlace stabljiku, pa se beracke sekcije cesto 
zagusuju ; zazor izmedu valjaka treba smanjiti, a ako se stabljike 
lome, na berackim sekcijama treba otvoriti valjke, odnosno 
povecati zazor. 

Pri podesavanju zazora prvo treba popustiti vijak kojim je 
vezan nosac lezista valjka za nosac rama sekcije. Da bi beracki 
valjci normalno radili u vlaznoj i zakorovljenoj kukuruzovini, 
potrebno je prokontrolisati i podesiti zazor izmedu nozeva 
brisaca valjaka i berackih valjaka, koji treba da iznosi jedan 
milimetar. 



c) Podesavanje privodnih lanaca 

Privodni lanci ce dobro privoditi stabljike berackim valjcima 
i transportovati obrane klipove ako su pravilno zategnuti i 
montirani. Privodni lanci se zatezu oprugom na koju je vezan 
prednji lancanik (si. 39-6 i 7). Duzina opruge treba da je oko 70 
milimetara. Pri montazi paziti da prsti jednog lanca uvek dodu na 
sredinu meduprostora dva prsta susednog lanca. 

d) Podesavanje otkidackih ploca 

Na otkidackim plocama berackih sekcija otkidaju se klipovi 
kukuruza. Klipovi ne smeju da dodu u kontakt s valjcima, jer bi to 
izazvalo krunjenje i povecanje gubitaka zrna. 




SI. 39. Beracka sek- 
cija s pozicijama mo- 
gucih p^^eSavanja 



84 



Zavisno od stanja useva, potrebno je regulisati zazor izmedu 
otkidackih ploca. Pri ubiranju merkantilnog kukuruza on na 
ulazu treba da bude 34, a na izlazu 40 milimetara. 

Pri ubiranju semenskog kukuruza zazor na ulazu je 24 ; a na 
izlazu 30 milimetara. 

Veci zazor na izlazu otkidackih ploca potreban je radi lakseg 
provlacenja dela stabljike iznad klipa (lista i ovrska), da bi klip 
cistiji odlazio na komusacke sekcije. Zavisno od razvijenosti 
stabljika nesmetano prolazi, ali da klip ne moze proci izmedu 
ploca. 

Zazor na izlazu uvek mora biti veci za tri do sest milimetara 
nego na ulazu. Suvise velik zazor izmedu otkidackih ploca moze 
usloviti da klip prolazi izmedu njih i dolazi u dodir s otkidackim 
valjeima, kada nastaje krunjenje i povecani gubici. Ako -'e zazor 
suvise mali, povecavaju se zagusenja na berackim i komusackim 
sekcijama. Pri regulisanju zazora otkidackih ploca i al^.^a :reba 
nastojati da se poklope simetrale zazora otkidackih ploca i 
otkidackih valjaka. 

e) Podesavanje na elevatoru neoKomusanih 

klip o v a 

Elevator neokomusanih klipova (si. 40) gumenim lopaticama 
vuce neokomusane klipove po podu (sL 40-3) od berackih do ko- 
musackih sekcija. Zavisno od krupnoce klipova, zazor izmedu 
lopatica i poda moze se rneniati od 3C dc 40 milimetara. 




Q=30mm ZA SEMENSKl KUKURUZ 

a=40mm za merkantilni kukuruz 



SI. 40. Elevator neokomu$a> 



Lanac je pravilno zategnut ako se na sredini moze podici za 
30-40 milimetara. Zateze se pomocu nosecih vijaka donje glave 
elevatora. 

Ako su lopatice ostecene ili ih nema, dolazi do povecanog 
ostecenja klipova zbog zadrzavanja u koritu spiralnog 
transportera na berackom delu. Zbog neravnomernog priliva 
mase na komusacku sekciju moze doci do slabog komusanja ili 
zagusenja. 

f) Podesavanje na komusackom delu beraca 

Eliminatorski valjci ciste masu ubranog klipa od delova 
stabljike, koji na komusackom stolu ometaju normalno 
komusanje i ostecuju gumene prstenove na valjcima. 

Pri sprezanju pogonskih zupcanika eliminatorskih valjaka 
voditi racuna o tome da zubi jednog valjka ulaze u meduprostor 
zuba drugog valjka. 

Da bi se klipovi pravilno rasporedili na komusacki sto, 
postoji mogucnost pomeranja donjeg valjka prebacivanjem 
nosenog vijka u novi polozaj. Vijke treba prethodno popustiti. 
Ovo je preporucljivo u slucaju jako gustog kukuruza ili ako su 
klipovi dugacki oko 30 santimetara. 

g) Podesavanje ventilatora 

Ventilator (si. 41) uduvava yazduh na komusacke, a delom i 
na eliminatorske valjke. Pomocu pomerlnve klapne (si. 41-2) 




SI. 41. Ventilator s pozicijama promene broja obrtaja i usmeravanja 

vazdusne struje 



86 



vazdusna struja se moze vecim delom usmeriti na komusacke ili 
eliminatorske valjke, popustanjem vijaka (si. 41-3) s obe strane 
kucista elevator a. 

Povlacenjem klapne nadole, vazdusna struja se usmerava.na 
komusacke valjke. Lako pritiska komusinu uz valjke i poboljsava 
komusanje. Povlacenjem klapne nagore, usmerava se vazdusna 
struja na eliminatorske valjke. Ovo se preporucuje ako se pojavi 
veca kolicina stabljika na komusackom stolu (polegao kukuruz, 
krte ili izmrzle stabljike). U takvim slucajevima potrebno je 
povecati i broj obrtaja ventilatora, koji se moze menjati od 1.300 
do 1.500 u minutu. Broj obrtaja ventilatora menja se vadenjem ili 
ubacivanjem podmetaca u prostor izmedu diskova na pogonskoj 
remenici ventilatora. Vadenjem podmetaca izmedu diskova 
povecava se broj obrtaja, a ubacivanjem smanjuje (si. 41 -b). 

h) Podesavanje komusackih valjaka 

Komusacku sekciju cine dva para valjaka. od kojih su dva 
gumena, a dva od livenog gvozda. Gumeni valjci su postavljeni 
iznad metalnih i usmerava ju dospele klipove u prostor 
komusackog kanala, odnosno izmedu dva spregnuta valjka. Na 
metalnim valjcima postavljeni su metalni nokti. Metalni i gumeni 
valjak cine komusacki par. Okrecuci se jedan prema drugom 
zahvataju komusinu s klipa, kidaju je i provlace do transportera 
komusine, koji se nalazi ispod komusackih sekcija. 

Za dobro komusanje klipova, male gubitke i ostecenja zrna 
vazno je, zavisno od uslova rada i karakteristika hibrida, pravilno 
regulisati i odrzavati sekcije. 

Na komusackim sekcijama najvaznije je pravilno odrediti 
zazor izmedu komusackih valjaka, odnosno intenzitet pritiska 
metalnog na gumeni valjak. 

Opruzni mehanizam pritiska metalne na gumene komusacke 
valjke. Pritisak se moze regulisati zavrtkom na sipkama ako su 
rascepke i delovi opruznog mehanizma ispravni. 

Pored navedenog podesavanja, zavisno od uslova rada 
potrebno je skinuti ili postaviti metalne nokte na metalne valjke. 
Ako se komusina lako skida s klipa, metalni nokti ce ostecivati i 
kruniti zrno s okomusenog klipa. U torn slucaju potrebno je 
skinuti svaki drugi ili i treci nokat. Ako je komusanje slabije treba 
ih vratiti. Nokti se postavljaju ili skidaju cupanjem ill odvijanjem, 
zavisno od tehniCkog resenja. 

Fovecanjem zazora izmedu komusackih valjaka, odnosno 
smanjenjem pritiska opruga, komusanje je intenzivnije zbog toga 
sto klip vecom povrsinom iezi u prostoru izmedu valjaka. U torn 
slucaju veca je mogucnost oSteeenja i krunjenja zrna, kao i 
zaglavljivanja klipova izmedu komusackih valjaka. 

Pri suvise malom zazoru, odnosno velikom pritisku metalnog 
na gumeni valjak, smanjuje se intenzitet komusanja i brze 
propadaju prstenovi na gumenim komusackim valjcima. 

87 



Povecani zazor i zagusenje, krunjenje, ostecenje i gubitke 
zrna i klipova na komusackim sekcijama cesto moze izazvati 
namotana svila ili komusina na pocetku komusackih valjaka. 
Zbog toga u toku rada cesce treba kontrolisati stanje komusackih 
sekcija. 

Osteceni ili pokidani gumeni prstenovi na valjcima mogu 
izazvati brzo propadanje i ostalih. Takve prstenove treba odmah 
zameniti. Pri torn oni moraju biti dobro zbijeni, da se ne bi 
okretali oko vaqka. Ako su gumeni prstenovi istroseni (glatki) 
treba ih takode zameniti, jer zbog smanjenog trenja nece dobro 
komusati klipove kukuruza. 

Ispod komusackih sekcija nalazi se transporter komusine. 
koji izdvaja zrna koja se nadu u komusini i preko slivnog lima 
vraca ih u korito elevatora okomusanih klipova. Pri radu u vlaz- 
nim uslovima lopatice treba cistiti od zavijene svile i komusine i 
redovno kontrolisati zazor izmedu lopatica i podnog lima, 

Iznad komusackih sekcija postavljeni su pritiskajuci biteri, 
koji potpomazu komusanje klipova pritiskujuci na komusacke 
valjke. Zatim omogucavaju pravilniji raspored i ravnomerno 
kretanje klipova duz komusackog kanala, zbog cega je vazno da 
v raci bitera nisu pokidani. 



F. MASINE ZA VADENJE SECERNE REPE 

Za ubiranje korena secerne repe koriste se linije masina i 
kombajni. 

Kombajni su veoma skupi, ali su velikog ucinka, pa njihova 
primena ima opravdanja samo na imanjima drustvenog sektora 
koja imaju 200 i vise hektara pod secernom repom. Mogu biti 
samohodni ili vuceni. Vuceni kombajni su jednoredni i dvoredni, 
dok su samohodni naj cesce troredni i sestoredni. 

Da bi se lakse savladala iskrivljenja redova u setvi, vadenje 
secerne repe treba da pocne na mestu gde je pocela setva. 

Gubici pri ubiranju secerne repe krecu se od sedam do devet 
odsto, a nekad mogu biti i veci. Najcesce nastaju zbog nedovoljno 
ili suvise odsecene glave secerne repe, neizvadenog ili rasutog 
korena. 

U tabeli 4. prikazan je odnos prinosa i procentualni sadrzaj 
secera. Vidi se da je mali procenat secera u glavi secerne repe. 

Da bi se obezbedilo kvalitetno secenje glava i lisca, odnosno 
smanjio gubitak korena, vec priprema za setvu mora biti sto 
ujednacenija, a povrsina sto ravnija. 

Ujednacena i kvalitetna priprema obezbeduje dobro i ujed- 
naceno nicanje, pravilan meduredni razmak, ujednacen rast i 
razvoj korena. 

88 



Tab. 4. Prinos i sadrzaj secera 






glava 
vrat 

telo 



-umank 




Prinos 

/o 



5,5 



10,7 



83.8 



Sadrzaj 
secera 

/o 



7,2 



14,4 



18,0 



Prociscen 

secer 

% 



33,5 



81,3 



88, 



Svaka linija masina ili kombajn sastoji se iz tri grupe radnih 
organa: 

- Radni organi za secenje lisca i glava repe, 

- Radni organi za vadenje korena, ciscenje od zemlje i odla- 
ganje u red na zemlju, 

- Radni organi za sakupljanje i utovar repe u prikolicu. 



1. Radni organi za secenje lisca i glava secerne repe 

Zavisno od namene lisca i glava secerne repe, najvise se 
primenjuju dva tipa uredaja: 

- uredaj za istovremeno odsecanje lisca i glava secerne repe i 

- uredaj s naknadnim secenjem glava repe. 

a) Uredaj za istovremeno secenje glava i lisca 

repe 

Koristi se kada se zeli iskoristiti i list i glava secerne repe. 
Takav uredaj sastoji se od kopirnog tocka, nozice i transportera 
odsecenog lisca i glava secerne repe. 

Kopirni tockovi idu po glavama secerne repe, nose noz na 
podesenoj visini i na taj nacin regulisu debljinu odsecenih glava. 
Zubima se zabadaju u glave i posle odsecanja nabacuju ih na 
transporter. 

To su aktivni kopirni uredaji koji dobijaju pogon da bi 
odsecenu glavu s liscem uspeli nabaciti na transporter. 
Istovremeno, pogon im omogucuje da lakse prodiru kroz lisce 
secerne repe. 



89 



SI. 42. Odsecanje lisca i glave korena secerne repe 



b) Uredaj s naknadnim secenjem glava secerne 

repe 

Koristi se u uslovima kada se glave secerne repe ostavljaju na 
povrsini. Cine ga tri radna organa: rotor s metalnim udaracima 
(tarup) (si. 42-1), koji skida lisce na visini najviseg korena repe, 
zatim rotor s gumenim udaracima, koji dodiruje zemlju i cisti 
glavu repe od preostalog lisca i suvih izdanaka (si. 42-2) i kopirni 
uredaj (si. 42-3) s nozem za odsecanje glava secerne repe. 

c) Podesavanje organa za secenje glava i lisca 

Za dobar rad uredaja za secenje lisca i glava secerne repe, kod 
uredaja s naknadnim secenjem glave najvaznije je podesiti visinu 
rada rotora za odsecanje lista, zazor izmedu noza i kopirnog 
uredaja i pritisak opruge na kopirni uredaj. 

Visinu rotora treba podestiti tako da metalni udaraci budu na 
nivou glave najviseg korena, a gumeni da dodiruju zemlju. 
Podesava se pomocu navojnih vretena, kojima se dizu ili spustaju 
vodeci tockovi uredaja. 

Na kopirnom uredaju potrebno je podesiti debljinu secenja 
regulisanjem zazor a izmedu kopirnog uredaja i noza pomocu 
vijaka, tako da noz sece glave na visini najnizeg aktivnog lista. To 
se najcesce ostvaruje ako je zazor izmedu klizajuceg kopirnog 
uredaja i noza oko 20 milimetara. 

Da kopirni uredaj ne bi odskakao pri udaru u glavu secerne 
repe, potrebno je regulisati njegov pritisak pomocu opruge. 
Najbolje rezultate ostvaruje kopir s redukovanom masom od 300 
daN. 

Najpovoljnija visina celicnih mlatilica (rotora s celicnim 
udaracima) iznad nivoa zemlje je 70, a zazor izmedu noza i kopira 
20 milimetara. 



90 




SI. 43. Sema diskosne vadilice 

2. Radni organi za vadenje i ciscenje korena repe 

Postoje razlicita tehnicka resenja uredaja za vadenje korena 
secerne repe, ali se najvise primenjuju: 

- diskosni radni organi (diskosne vadiliee), 

- raonicni radni organi s tupim ili ostrim uglom ulazenja u 
zemljiste, 

- kombinovani raonicni i diskosni radni organi. 

Za vadenje korena secerne repe u tezim i zakorovljenim 
uslovima najbolji su diskosni radni organi, jer lakse prodiru u 
zemljiste i manje se zagusuju. Diskosne vadilice mogu biti s 
jednim ili udvojenim diskovima. Na sL 43 prikazana je sema 
diskosne vadilice s jednim koso postavijenim diskom (sL 43-2) i 
saonikom (si. 43-1). Saonik vodi vadilicu izmedu redova i odrzava 
zeljenu dubinu prodiranja diskova u zemljiste. 

Dclimicmm prodiranjem u zemljiste saonik prodrma repu i 
pomeri je u stranu prema disku. Disk prodire u zemlju, zahvata 
repu i usmerava je na turbinu (si. 43-3), odnosno rotirajuce 
resetkaste zvezde koje ih rastresaju, ciste od zemlje i transportuju 
do usmernih resetki (si. 43-4), koje ostavljaju repu na zemlji u 
traci. 

Da bi se smanjili gubici vadilica, potrebno je podesiti sanke, 
diskove i rotirajuce resetkaste zvezde. 

a) Podesavanje sanki 

Polozaj sanki regulise se pomocu tri tacke ka^enja na trak- 

toru. Navojnim vretenom na vertikalnim nosacima hidraulicnih 
poluga pri prikopcavanju treba poprecno izravnati vadilicu, da 
svi saonici budu na istoj visini. Pomocu gornje uporne poluge - 
toplinga, zavisno od uslova rada, treba podesiti uzduzni polozaj 
sanki. 

U suvljim uslovima i tezim zemljistima donja povrsina sanki 
treba da je priblizno horizontalna, da bi se repa vadila sa sto 



91 



manje loma. Za vlazna i zakorovljena zemljista gmnj apornu 
polugu - topling treba produziti, tako da prednji deo sanki bude 
oko dva santimetra iznad zemlje, a zadnjda prodire u zemlju 
cetiri do sedam santimetara. 

b) Podesavanje diskova 

Regulisanjem sanki pomocu gornje uporne poluge - toplinga 
istovremeno se regulise polozaj diskova. Ugao diskova u odnosu 
na pravac kretanja treba redovno kontrolisati i odrzavati ga da 
bude uvek 28 stepeni. 

Najkrace rastojanje izmedu zadnje tacke sanki i diskova 
treba regulisati zavisno od uslova rada. Za repu srednjega prinosa 
taj razmak treba da je 17 santimetara. Ako vlada susa, u svim 
uslovima prinosa taj razmak treba povecati za najvise dva 
santimetra. U vlaznim uslovima razmak treba smanjiti, da bi se 
izbegla veca kolicina zemlje koja s repom odlazi na turbinu. 
Cistaci diskova treba da su od povrsine diskova udaljeni tri 
milimetra. 

c) Podesavanje turbina - rotirajucih 
resetkastih zvezda 

Pomocu rucice A (slika 43) turbina se pomera visinski, a 
navojnim vretenom B frontalno. U susnom periodu turbine treba 
podesiti tako da prednji deo dodiruje zemlju, a zadnji da je iznad 
zemlje oko osam santimetara. U vlaznim uslovima turbine treba 
podici tako da je prednji deo dva santimetra, a zadnji oko 20 
santimetara iznad zemlje. 

Da bi se u vlaznim uslovima obezbedilo bolje ciscenje, resetke 
oko turbina treba podici za jednu rupu. 

Zavisno od uslova, postoji mogucnost promene brzine obrtaja 
turbine izmenom pogonskih lancanika. U suvim uslovima broj 
obrtaja turbina treba da je najmanji, a u vlaznim najveci 

Polozaj usmerenih resetki (si. 43-4) u nosacu (si. 43-5) treba 
podesiti tako da sirina trake repe bude jednaka sirini sakupljaca 
kod utovaraca repe, odnosno oko jedan metar. 

U laksim i manje zakorovljenim zemljistima koriste se 
vadilice ciji su radni organi raonici s tupim uglom ulazenja. 

Sva podesavanja vadilice s diskovima i saonicama ista su kao 
i vadilice s raonicnim radnim organima, izuzev regulisanja 
raonika. 

U susnim uslovima raonike treba spustiti unazad u zemlju 
produzavanjem gornje uporne poluge - toplinga, tako da je pred- 
nji deo raonika iznad zemlje dva santimetra. U zakorovljenim 
zemljistima treba da je pet do sedam santimetara iznad zemlje. 

Postoji mogucnost regulisanja rastojanja izmedu dva 
raonika. Za sitnu repu rastojanje smanjiti, tako da je razmak 

92 



izmedu najnizih tacaka jednog i drugog raonika 2,5 a za krupnu 
4,5 santimetara. 



3. Radni organi za sakupljanje i utovar repe 

Utovarac repe kupi sa zemlje odlozeni koren repe posle 
vadenja, cisti ga od zemlje i utovara u prikolicu. To je vucena 
masina s pogonom od prikljucnog vratila traktora. 

Sastoji se od: sakupljaca, transportnih resetki, usmeravaju- 
ceg valjka gumene spirale za ciscenje i elevatora za utovar repe u 
prikolicu. 

Radna brzina utovaraca je pet-sest kilometara na cas, a sirina 
trake koju moze sakupiti 1,1 metar. Potrebna snaga motora 
traktora za rad s utovaracem je oko 44 kW. Visina utovaranja je 
3,5 metara. 



G) MASINE ZA ZASTITU RATARSKIH USEVA 

Pravilna primena hemijskih zastitnih sredstava ima velikog 
uticaja na prinose ratarskih useva, pa je zato neophodno saznati 
sve o prskalicama - masinama koje se najcesce koriste u zastiti. 
Da bi zastita biljaka bila sto uspesnija, valja dobro upoznati 
funkcionisanje, regulisanje i odrzavanje prskalica. 



1. Delovi prskalice 



Savremene prskalice sa- 
stoje se iz ovih delova (si. 44): 

- Rezervoara s otvorom 
za sipanje 

- Postoljem (nosacem) re- 
zervoara s ramom za 
prikopcavanje 

- Precistaca (filtera) is- 
pred pumpe 

- Usisne cevi 

- Pumpe 

- Lanaca za pricvrsciva- 
nje pumpe, ako se nav- 
laci na prikljucno vra- 
tilo traktora 

- Potisne odvodne cevi 

- Rucice za ukljucivanje 
i iskljucivanje 

- Regulatora pritiska 

- Manometra 

- Razdeljivaca tecnosti s 
preklopnim ventilima 




Delovi prskalice 



93 



Cevi za odvod tecnosti na mesac (povratni tok) 

Rezervoara za prikopcavanje hidraulicnih poluga 

Mesta za prikopcavanje krila s rasprskivacima (njivski u- 

redaj) 

Prikljucka za stabilizaciju pumpe 

Lezista za pumpu 

Mesta za prikopcavanje markera 

Stitnika i rucice za prcnosenje rezervoara 



2. Rad pojedinih uredaja na prskalicama 

a) Rezervoar 

Izraden je od nerdajuceg metala, plastike ili materijala 
otpornog na rdu. Na otvoru za sipanje nalazi se sito od plastike ill 
zicane mreze, radi odvajanja krupnijih grudvica pesticida 1 
necistoca. Pre svake upotrebe rezervoar mora biti cist, bez 
ostataka pesticida, rde i taloga, koji mogu da ostete pumpu, ras- 
prskivace i sita. Na gornjoj strani rezervoara postoji otvor za 
montiranje prelivne cevi, a s donje strane otvor za odvod tecnosti 
do pumpe. 

b) Mesalica 

Smestena je u rezervoaru prskalice. Sprecava talozenje pesti- 
cida na dnu rezervoara. Na prskalicama se najcesce primenjuju 
dva tipa mesalica: hidraulicna i mehanicka. 

Hidraulicna radi na principu povratka tecnosti pod pritiskom 
od pumpe preko prelivne cevi do mesalice, s vise otvora. Sto je 
pritisak veci, mesanje je bolje. 

Mehanicka mesalica se sastoji od lopatica ili elisa postav- 
ljenih na osovinu koja se nalazi blizu dna, a prolazi citavom 
sirinom ili duzinom rezervoara. Pogon dobija preko lanca ill 
kaisa. Okretanjem lopatica omogucuje se intenzivno mesanje. 

c) Filter! (sita) 



Sprecavaju prolaz necistoca u rezervoar, pumpu i rasprskivace. 
Zbog toga je na svakoj dobroj prskalici ugraden sistem sita i to: 

- na otvoru rezervoara, 

- na usisnoj cevi koja odvodi tecnost od rezervoara do pumpe, 

- u sistemu razvodnih cevi, obicno kod regulatora pritiska i 

- u svakom rasprskivacu. 

Velicina otvora na svim sitima treba da je oko pola milimetra. 
Manji otvori bi se brzo zacepili i sprecili normalan protok, a veci 
bi propustali necistoce. 

Sita moraju uvek biti citava i cista. Zbog toga ih treba sto 
cesce cistiti i kontrolisati, a ostecena odmah zameniti. 



94 



d) Pump a 

Jedan od najvaznijih delova prskalice je pumpa. Od nje zavisi 
kvalitet nanoSenja pesticida na biljku. Upotrebljava se veliki broi 
razmh tipova pumpi, a najcesce: 

- klipne, 

- klipno-membranske i 

- membranske. 

Klipne pumpe u potpunosti zadovoljavaju potrebe 
prskalica u pogledu pritiska i kapaciteta. Da bi klipna pumpa 
dobro radila, zaptivanje izmedu klipa i cilindra mora biti dobro 
Posle svake sezone pumpu treba rastaviti, oprati je i pregledati u 
kakvom su stanju zaptivaci i ventili. Ako su osteceni treba ih 
zameniti. 

Klipno-membranske pumpe takode obezbeduju do- 
voljan pritisak i kapacitet za prskalice. Kod ovih pumpi klipovi 
ne dolaze u direktan dodir s pesticidom. te su dugotrajniji. 

Mem brans kepumpe rade slicno kao klipno-membran- 
ske, samo sto umeslo klipa imaju podizac membrane. Ovaj tip 

pumpi primenjuje se za relativno manje pritiske i rede se ugra- 
duje na prskalice. Dobra osobina im je sto nemaju delova koji se 
taru 1 jednostavne su konstrukcije. 

e) Regulator pritiska 

To je poseban tip ventila koji sluzi za odrzavanje pritiska 
tecnosti u odredenim granicama. Kod savremenih prskalica treba 
da omoguei regulisanje razlicitih pritisaka, prema zahtevima 
pojedmih mera zastite bilja. Za suxbijanje korova potrebni su 
nizi, a za suzbijanje insekata i bolesti visi pritisci. 

f) Rasprskivaci 

Dizne ili rasprskivaci odreduju velicinu kapljica, oblik i ugao 
lzlaznog mlaza, kolicinu tecnosti i kvalitet pokrivanja prskane 




in 



\ 



S J*LV 



SI. 45. Mlaz T-rasprskivaca si. 46. Mlaz vrtloznog rasprskivaca 

95 



povrsine. Postoji niz tipova i vrsta rasprskivaca izradenih od 
raznih metala, legura, porculana i plastike. Izbor zavisi od 
zastitne mere koja se sprovodi i preparata. U zastiti ratarskih 
useva najcesce se upotrebljavaju: 

T-rasprskivac (si. 45) na izlaznoj plocici ima prorez i 
daje mlaz u obliku lepeze. Moze biti s razlicitim uglom izlazne 
tecnosti - od 60 do 110 stepeni. Dobar je za tretiranje herbici- 
dima. 

Vrtlozni rasprskivac (si. 46) daje mlaz u obliku 
konusa i dobro usitnjava kapljice. Koristi se za tretiranja fungi- 
cidima i insekticidima. 

Odbojni rasprskivac radi slicno kao T-rasprskivac 
Daje mlaz u obliku koprene i koristi se za tretiranje herbicidima. 
najcesce kod rucnih prskalica. 

g) Kako omoguciti dobro prskanje 

Pri prskanju je najvaznije obezbediti ravnomerni raspored 
tecnosti po prostoru. Zbog toga u toku ispitivanja i podesavanja 
rasprskivaca treba paziti da: 

- svi rasprskivaci na krilima prskalice imaju otvor i ugao 
mlaza iste velicine i da 

- krila po citavoj duzini budu na jednakom razmaku od tre- 
tirane povrsine. 




SI. 47. Izgled pravilnog traga tecnosti 



Kod T-rasprskivaca, radi ravnomernog tretiranja, mlazevi 
tecnosti ne smeju da se sudaraju. Zbog toga ih na krilo treba 
postaviti pod uglom 10-15 stepeni, da bi se dobio trag mlaza kao 
na slici 47. 

h) Najcesce greske prilikom prskanja 

Na istom mestu ne mogu biti rasprskivaci s razlicitim uglom 
mlaza tecnosti. Zacepljeni i osteceni rasprskivaci menjaju oblik 
mlaza i raspored pesticida. Otvor rasprskivaca mora biti norma- 
lan na smer kretanja prskalice, a krila paralelna s povrsinom. 

96 



3. Odredivanje utroska tecnosti 

Pre pocetka rada prskalicu je neophodno regulisati, da bi se 
trosila odredena kolicina pesticida i ravnomerno nanela na sve 
biljke. Za odredivanje i regulisanje utroska tecnosti u praksi se 
najcesce koristi kolicinska i zapreminska metoda. 

a) Kolicinska metoda 

Na parceli koja ce se prskati izmeri se i oznaci 100 duznih 
metara. Ovih 100 metara prede se odredenom brzinom, brojem 
obrtaja prikljucnog vratila na traktoru i kolicinom gasa. Na taj 
nacin utvrdi se vreme potrebno da se prede navedena udaljenost, 
a na osnovu vremena izracunava brzina kretanja traktora. 

Na primer, 100 metara predeno je za 72 sekunde. Brzina je 14 
metara u sekundi, ili 14 x 36 = 5 kilometara na cas. 

Na osnovu izmerene brzine kretanja (v), poznate norme 
tretiranja (N) i radnog zahvata prskalice (B) moze se odrediti 
kolicina tecnosti koju prskalica treba da izbaci u jedinici vremena 
pomocu obrasca: 

Izbacena kolicina litara u minutu q 



600 
Na primer, za normu tretiranja 400 litara po hektaru i radnog 

. , v i ,.w. 400x5x10 QO ,. 
zahvata od 10 metara, izbacena kolicina q = g^g =63,6 li- 
tre u minutu. 

33 3 
Ako na prskalici ima 20 rasprskivaca, to je -j~= 1,66 litara 

u minutu po rasprskivacu. 

Posle toga prskalica se s prethodno odabranim i podesenim 
rasprskivacima pusti da radi na mestu istim brojem obrtaja 
prikljucnog vratila, kolicinom gasa i pritiskom kao pri prelasku 
deonice dugacke 100 metara. Menzurom ili posebnom posudom 
hvata se tecnost iz rasprskivaca jedan minut i uporeduje s 
proracunatom kolicinom. Ako je razlika velika, mora se smanjiti 
ili povecati protok do izracunate kolicine. 



~> 



2% 2,3 flfc ZH6 3& 2*5 2J5 

SI. 48 Prskalica s dobro izabranim rasprskivacima 

Q7 

Masine za seuski posed ° ' 



Preporucljivo je kolicinu menjati promenom rasprskivaca s 
razlicitim velicinama otvora, a nikako velikom promenom 
pritiska. Prilikom promene pritiska tecnosti menja se oblik 
mlaza. Kapljice su jako sitne, pa ih vetar raznosi. 

Dobro je ispitati sve rasprskivace, da bi se utvrdila 
ravnomernost prskanja po citavom radnom zahvatu. Ispod svakog 
rasprskivaca (dizne) stavi se posuda ili plasticna kesica. Prskalica 
se pusti da radi jedan minut. Na slici 48 prikazan je raspored 
izbacene kolicine tecnosti prskalicom s ispravnim rasprskiva- 
cima, gde odstupanje u kolicini izmedu pojedinih rasprskivaca ne 
prelazi dozvoljenu granicu od 10 do 15 posto. 

b) Zapreminska metoda 

Rezervoar se napuni cistom vodom. 

Prskalica treba odredenim pritiskom i brzinom kretanja da 
prede 100 metara na parceli koja ce se tretirati. 

Ponovnim dosipanjem vode u rezervoar do istog nivoa utvrdi 
se utrosak tecnosti na tih 100 metara, sto, na primer, iznosi 30 
litara. 

Sada se izracuna oprskana povrsina, koja se dobija 
mnozenjem sirine radnog zahvata sa 100 metara. Ako je sirina 
njivskog uredaja 10 metara, oprskana povrsina iznosi 100 x 10 = 
1000 m 2 . 

Utrosak tecnosti po hektaru dobija se po obrascu: 

/1VT . 10.000 m 2 x utrosak vode (litara) 

Norma (N) = , r -^r ; 

v 7 poprskana povrsina (nr) 

AT ,. T . 10.000 x 30 Qnn w . 
Norma (N) = fTmn =300 1/ha 

Ovako izracunati utrosak treba izmesati s odgovarajucom 
kolicinim pesticida. Ako se zeli izracunati i koliko sredstava treba 
za punjenje rezervoara zapremine 400 litara uz dozu tri litra 
pesticida po hektaru, koristi se obrazac: 

T , ,... . , norma (N) x doza (D) 300x4 . 

Kolicina pesticida = ^ — — —t^\ = — ttttt = 4 

r zapremma rezervoara (V) 400 

litre aktivne materije. 



4. Odrzavanje prskalica 

Pre upotrebe novu prskalicu ili pojedine delove treba 
temeljno isprati vodom, da bi se odstranile metalne strugotine i 
eventualne necistoce. 

Posle prskanja prskalicu treba ispirati vodom sve dok kroz 
cevi ne pocne da tece cista voda. 

98 



Sita takode treba redovno pregledati i cistiti, a posebno ih 
dobro oprati ako se menja sredstvo. 

Ako se prskalica nece duze vreme upotrebljavati, treba je 
rastaviti na sastavne delove. Svaki deo temeljno ocistiti, oprati i 
prema potrebi podmazati. Posebnu paznju obratiti na cescenje 
rezervoara s unutrasnje strane pumpe, razvodnog sistema i 
rasprskivaca. Oprane delove ocediti. Pumpu, rasprskivace i 
delove koji rdaju treba zastititi uljnim ili slicnim premazima. 

Pre konzerviranja prskalicu dobro pregledati. To se posebno 
odnosi na pumpu, koju treba rastvoriti i prokontrolisati stanje 
ventila, klipnog mehanizma, membrana i zaptivaca. Ostecene i 
neispravne delove zameniti, pa tek onda konzervirati. 



99 



[II 



MASINE ZA POVRTARSTVO 



Mnogi poslovi u povrtarstvu jos uvek se obavljaju rucno. Za 
pripremu zemljista, setvu, sadnju i vecinu mera nege useva 
postoje masine koje zadovoljavaju zahteve savremene 
proizvodnje, sto se ne moze reci za ubiranje povrca. U proizvodnji 
industrijskog povrca postoje kombajni i druge masine za berbu, 
ali ako se povrce koristi u svezem stanju nema zadovoljavajucih 
resenja. 



A) MASINE ZA OSNOVNU I DOPUNSKU OBRADU 
ZEMLJISTA 

U povrtarskoj proizvodnji, pored klasicnih raonih plugova, 
koriste se i plugovi obrtaci. 

Ram savremenih plugova obrtaca zamenjen je uzduznim 
centralnim gredeljem. Gredelj nosi pluzna tela rasporedena s obe 
njegove strane pod uglom od 90 do 180 stepeni. 

Prednost plugova obrtaca je u tome sto kvalitetno ravnaju 
parcelu, bez grebena i slogova, jer plasticu polazu uvek na istu 
stranu. Prazni hodovi pri okretanju iznose oko 10, a kod obicnog 
pluga pod istim uslovima i do 25 odsto. 

Masine za dopunsku obradu zemljista u povrtarskoj 
proizvodnji iste su kao za ratarstvo. 



B) MASINE ZA SETVU POVRCA 

Za setvu povrtarskih useva, pored ratarskih, upotrebljavaju 
se i specijalne povrtarske sejalice. 

Sejalica „stenhej" (si. 49) koristila se ranijih godina i u 
ratarskoj proizvodnji za setvu secerne repe i slicnih useva, ali se 

100 



pojavom pneumatskih sejalica danas uglavnom koristi za setvu 
povrtarskih useva: paradajza, paprike, mrkve, karfiola i drugih. 
Setveni mehanizam sejalice dobija pogon od tockova preko 
sistema remenica. Setvenu sekciju cine sanduk za seme (si. 49-1), 
kuciste setvenog mehanizma (si. 49-4), kopirni i pritiskajuci 
tockovi (si. 49-5) i otvarac brazde (si. 49-6) s nosacem za 
podesavanje dubine setve (si. 49-7). 




•vsd^r^. 



6 1V1.6 rva sei^e 




3 






SI. 49. Delovi sejalice „stenhej" 



Setveni mehanizam cini beskrajna traka s otvorima (si. 49-8), 
plasticna vodica s kanalom (si. 49-9), uredaj za kontrolu rada 
setvenog mehanizma (si. 49-10), tocak izbacivac (si. 49-11) i 
pogonski tocak (si. 49-12). Zavisno od zeljenog sklopa biljaka i 
useva koji se seje, sejalica je snabdevena setvenim trakama s 
razlicitim brojem i precnikom otvora. 

Za setvu povrtarskih useva na individualnom sektoru veoma 
je interesantna sejalica „mini nibeks" (si. 50). 

Sistem „nibeks" ima 25 tipova setvenih ploca s razlicitim 
kasicicama, koje odgovaraju za vecinu useva. Ovom sejalicom 
moze se sejati od cetiri do dve hiljade semenki po duznom metru i 
to u redove i u trake cija sirina moze biti 50, 65 i 105 milimetara. 
Za setvu u redove sejalica je opremljena otvaracem brazde sirine 
25 milimetara. 

Setveni aparat postavljen je izmedu dva potporna tocka cije 
su nosece povrsine s otvorima, da bi se sprecilo nagomilavanje i 
lepljenje zemlje. 

Kolicina semena podesava se izmenom prenosnog odnosa 
pomocu lancanika, zasunom i tipom setvene ploce. 

Ovom sejalicom mogu se sejati mrkva, persun, pastrnak, 
salata, luk, cvekla, kupus, krastavci, rotkvice, spanac, paprika, 
paradajz i slicni usevi. 

Kolicina semena izracunava se po formuli: 



s-m 
n 



(g/ha), 



gde je: 



101 



ryiko 




marker 



sijace ra!o s granicinic;- 
pritiskujudi kotac s utezima 
"pcdes ; vi uredaj za nrekrivanje brazdice 
"perforirane nosece povrsme sprijetav^ju 
nagcmiiavanje i grudanje zemlje 




i .1*1' , 

sjeme se dovodi u dodrr 
.^ s mokrom zemljom 

gornj, _ nozevi prekr,va,u ^ tliskuju<; 

brazcJicu s rastresitom kouda 

zemijom 

SI. 50. Sejalica „rnini nibeks 



j ill 

pcatiena kcltdina 
menfl raspodieljujfc 
na podredenu 
dubinu 



g - kolicina semena u gramima po hektaru 
m — broj semenki po duznom metru 
s - duzina redova po hektaru u metrima 
n - broj semenki u gramu 

Duzina redova po hektaru izracunava se po formuli: 

10000 



S = - 



u metrima, gde je: 



b - razmak izmedu redova u metrima. 



C. MASINE ZA SADNJU POVRCA 

Za sadnju se koriste razni delovi biljaka (gomolj, lukovica, 
krtola) ili mlada biljka uzgajena u toplim lejama. 

Zavisno od toga koji se biljni delovi koriste, sadnja se deli na: 

- sadnju rasada (paprika, kupus, celer) 

- sadnju lukovica (arpadzik) 

- sadnju krtola (krompir) 

Mehanizovanom sadnjom moze se zasaditi cetiri do sedam 
puta vise sadnica po svakom radniku koji opsluzuje masinu u 
odnosu na rucnu sadnju. 



102 



1 . Sadnja rasada (presadnica) 

Pre sadnje rasada sad ill com treba da se ispune ovi uslovi: 

- da se rasad presadnica ne osteti; 

- da ulagaci mogu prihvatiti rasad do 25 santimetara duzine; 

- da obezbcduju jednolicnu dubinu sadnje; 

- da se obezbedi zeljeni razmak redova; 

- da posadene biljke nakon sadnje zadrze vertikalni polozaj; 

- da se obezbedi debar polozaj i kontakt korena i stabljike sa 
zemljom; 

- da se primi najmanje 95 odsto posadenih biljaka. 
Sadilice za sadnju rasada mogu biti: 

s rucnim ulaganjem rasada u brazdu, 

s rucnim postavljanjem rasada u uredaj za ulaganje u 
brazdicu (poluautomatske sadilice), 

s automatskim postavljanjem rasada u uredaj za ulaganje u 
brazdicu. 

Poluautomatske sadilice rasada mogu biti: 

s dvostrukim elasticnim celicnim diskovima, ili s jednostru- 
kim krutim diskom ili lancem i hvatacima. 

Osnovni delovi poluatumatskih sadilica su: ram, uzduzni 
nosaci sekcija, uredaj za otvaranje brazdice, ulagaci rasada (s 
elasticnim diskovima ili hvatacima), pritiskajuci tockovi, nagrta- 
ci i dodatna oprema. 

Dodatnu opremu cine: uredaj za zalivanje, sanduk za 
mineralno dubrivo, uredaj za sklapanje susednih prohoda - 
marker. 

Na poluautomatskim sadilicama, osim elasticnih diskova, 
nalazi se uredaj za zalivanje, korpice za lukovice i loncanice. Na 
ovim sadilicama po obodu elasticnih diskova su oznake pored 
kojih radnici postavljaju rasad, da bi se dobio zeljeni razmak u 
redu. 

Razmak rasada u redu kod sadilica s elasticnim diskovima 
podesava se brojem oznaka 2, 3, 4 i 6, prenosnim odnosom - 
izmenom zupcanika (10 i 11 zuba) i precnikom elasticnih diskova 
(400 i 500 mm). Moguci razmaci biljaka u redu prikazani su u 
tabeli broj 5. 

Tab. 5. 





Zupcanik 


Broj 
2 


oznaka na 
3 


elasticnom disku 
4 6 


Precnik 

elasticnih diskova 
400 mm 


z = 10 

z=ll 


74 
67 


49 
45 


37 25 

34 22 


Precnik 

elasticnih diskova 
500 mm 


z=10 
z=ll 


92 
84 


61 
56 


46 31 
42 27 



103 




SI 51. Sema masine za sadnju lukovica 



Razmak rasada u redu kod sadilica s hvatacima podesava se 
izmenom lancanika, promenom precnika pogonskog tocka i pos- 
tavljanjem rasada u svaki ili svaki drugi hvatac. 



2. Sadnja lukovica 

Za sadnju arpadzika i drugih lukovicastih rasplodnih organa 
postoji vise tipova masina. Jedno resenje je sematski prikazano na 
slici 51. 

Glavni noseci deo sastoji se od cvrste ramske konstrukcije (si. 
51-1) koja nosi sanduk sa sadnim materijalom (si. 51-2). Iz 
sanduka se lukovice malim, kosim trakastim transporterom (si. 
51-3) prenose do ulagaca (si. 51 - 4) u obliku metalne lule suzene 
prema dole, koja na sebi nosi otvarac brazde. Iza ulagaca nalazi se 
nagrtac lukovica. Sadilica se u radu oslanja na tockove (si. 51-5). 
Dubina sadnje podesava se rucicom (si. 51-6). 

Sadilica dobija pogon od voznih tockova. Na osovini tockova 
nalazi se sistem remenica, tako da se moze ostvariti razlicita 
norma sadnje. Dotok lukovica do ulagaca je pomocu zasun- 
-sistema, koji do kosih trakastih transportera donosi onoliko 
lukovica koliko je podeseno. 



3. Sadnja krtola 

Prema stepenu mehanizovanosti radova u sadnji krompira, 
postoje: 

Uredaji kod kojih se krtole kroz provodnu cev rukom ulazu u 
brazdu, a otvaranje i zatvaranje brazde je mehanizovano, 



104 



Uredaji kod kojih se krtole rucno stavljaju u radni organ, a 
odatle mehanizovano ubacuju u provodnu cev (poluautomatske 
sadilice krompira), 

Uredaj za automatsko uzimanje krtola iz sanduka s ulaga- 
njem i ostalim radnim operacijama. Ovaj uredaj moze da ima i 
dodatak za sprecavanje pojave praznih mesta. 

Danas se u praksi najcesce srecu poluautomatske i automat- 
ske sadilice krompira. 

Osnovni delovi sadilica su: sanduk za seme, otvaraci brazde, 
sadni mehanizam, zagrtaci i dodatni uredaji. 

Uredaj za ulaganje krtole je najslozeniji deo sadilice. 

Poluatomatske sadilice narocito su pogodne za sadnju nakli- 
jalog krompira bez prethodnog sortiranja, jer ne ostecuju klice. 

Radnik postavlja krtole krompira u pregrade horizontalnog 
diska, koji se obrce i ubacuje krtole u sprovodnu cev. Iza sadilice 
nalaze se diskosni nagrtaci koji nagrcu krtole krompira. 

Za pravilan rad automatske sadilice potrebno je da krtole 
budu priblizno istih dimenzija. 

Osnovni delovi sadilice su: sanduk za krtole, zasun, otvarac 
brazde, lonac s kasikama, korekcioni uredaj za sprecavanje 
praznih mesta i diskosni zagrtac. 

Razmak krtola u redu kod oba tipa sadilica podesava se izme- 
nom prenosnog odnosa, to jest lancanika. 



D. MASINE ZA UBIRANJE POVRCA 

Mehanizovano ubiranje povrca zadaje mnogo vise teskoca ne- 
go ubiranje ratarskih useva, jer su plodovi najcesce prostorno 
postavljeni (grasak, boranija, paradajz). Zbog neujednacenog 
sazrevanja, osim zrelih, ima nedovoljno zrelih i prezrelih plodova, 
sto uslovljava obavezno probiranje i klasiranje. 

Plodovi povrtarskih useva su socni i osetljivi na mehanicke 
udare, a osim toga dalja prerada znatno uslovljava njihovu cisto- 
cu od zemlje i biljnih ostataka. Zbog toga ciscenju plodova treba 
posvetiti posebnu paznju, a transport s parcele do preradnih 
kapaciteta tako resiti da se sacuva njihov kvalitet. 

Plodovi se mogu ubirati rucno ili mehanizovano. Prelaz izme- 
du ova dva nacina je ubiranje pomocu platformi. Radna brzina je 
od 300 do 400 metara na cas, a ucinak se moze povecati za 30 
odsto, kod kupusnjaca cak za 100 odsto. 

Mehanizovano ubiranje mnogih povrtarskih useva reseno je 
razlicitim slozenim masinama - kombajnima. 

Mehanizovano ubiranje graska moze biti dvofazno i jedno- 
fazno. 

Dvofazno se sastoji od kosenja i sakupljanja otkosa pomocu 
pik-ap uredaja koji se nalazi na kombajnu. Komusanje (izdva- 
janje zrna iz mahune) obavlja se u samom kombajnu. 

105 




>' 2 

57. 52. l^ucem dvofazni kombajn za grasak 



Na slici 52 prikazan je vudeni dvofazni kombajn za grasak. 
Radni organi kombajna dobijaju pogon od sopstvenog motora 
preko hidrostaiickih motora. Pokosenu masu kombajn zahvata 
pik-ap uredajem (sL 52-1), a transporterom (si. 52-2) ubacuje 
u uzduzni bubanj (si. 52-3) koji je s otvorima. U unutrasnjem delu 
bubnja nalaze se rotori s lopaticama za komusanje. Izdvojeno 
zrno prolazi kroz otvore na spoljnjem bubnju i preko transporter 
dolazi u bunker. Okomusane mahune i stabljike transporter (si. 
52-4) odlaze na parceli, 

Kod jednofaznih kombajna za grasak, umesto pik-ap uredaja, 
postavljen je beracki rotor (kao kod kombajna za boraniju) koji 
bere mahune, a tehnoloski proces je potom isti kao i kod 
dvofaznih. Kombajni su snabdeveni automatskim uredajima za 
uzduznu i poprecnu nivelaciju komusaljke. 



106 



IV 



MASINE ZA VOCARSTVO I VINOGRADARSTVO 



Poljoprivredne masine i uredaji koji su potrebni u 
proizvodnji voca i grozda su: (A) masine za pripremu zemljista za 
podizanje zasada, (B) masine za obradu zemljista, (C) masine za 
negu zasada i (D) masine za zastitu. 



A. MASINE ZA PRIPREMU ZEMLJISTA 

Pre podizanja visegodisnjih zasada neophodno je pripremiti 
zemljiste, sto uglavnom podrazumeva krcenje i ravnanje. 



1. Masine za krcenje i ciscenje terena 

Visegodisnji zasadi se cesto podizu na terenima gde su bile 
sume, stari vocnjak ili vinograd. Da bi se podigao novi zasad sa 
zemljista se moraju ukloniti stabla s korenjem, siblje i razni biljni 
ostaci. Stabla se mogu ukloniti mehanizovano traktorom 
gusenicarom, na koji se montira specijalni dozerski uredaj. 

Ako se na parceli nalaze samo panjevi koji su ostali posle 
uklanjanja stabala, moze se koristiti specijalna masina za vadenje 
panjeva - rotacioni iskopac panjeva. Radni organ je celicna sonda 
precnika 500-600 milimetara, cija je donja ivica nazubljena. 



2. Masine za ravnanje terena 

Posle krcenja i ciscenja otpadaka od panjeva i korenja, cesto 
je neophodno poravnati teren, odnosno ukloniti humke i zatrpati 
rupe, jarkove i vododerine. Uklanjanjem neravnina omogucuje se 



107 



nesmetan prolaz traktora s prikljuccima radi obrade zemljista, 
nege visegodisnjih zasada i transporta kroz redove. Za meha- 
nizovano ravnanje terena najcesce se koriste: dozeri, skreperi 
i grejderi. 

a ) Dozer 

To je traktor gusenicar ili tockas, na cijem je prednjem delu 
montirana dozerska daska. 

Ravnanje zemljista dozerom izvodi se na taj nacin sto noz na 
dnu daske sece zemljiste koje se sakuplja ispred daske i tako 
formirana prizma zemljista gura na odredeno mesto. Zemljiste se 
moze gurati napred ili pomerati. Primenjuje se za ravnanje i 
transport zemljista na kracim rastojanjima. 

b ) Gr e j der 

Grejderska daska je postavljena izmedu prednjih i zadnjih 
tockova. Po nacinu rada grejderi mogu biti vuceni i samohodni. 
Grejderska daska je svestrano pomerljiva: gore-dole, napred- 
-nazad i levo-desno u odnosu na mesto pricvrscivanja za ram. 
Pomerljivost daske omogucava da se izvodi niz operacija 
ravnanja terena i kopanja plicih kanala. 

c ) S kr ep er 

To je masina za kopanje i transport zemljista na veca 
rastojanja - od 100 do 5.000 metara. Osnovni radni organ je 
skreperski kos na cijem se vrhu nalazi noz. Spustanjem kosa noz 
se zariva u zemljiste i daljom vucom kos puni. Kada se napuni, 
izdize se i transportuje do mesta praznjenja. Praznjenje je slicno 
kao i punjenje, s tim sto se kos spusti na visinu nasipanja sloja 
zemljista. 

d) Bagerska dubinska kasika 

Koristi se za kopanje otvorenih kanala i razne druge iskope. 
Dubinska kasika montira se na hidraulicne poluge traktora i 
spojena je s hidraulicnom pumpom radi dizanja, spustanja i 
zaokretanja kasike. Ovakav uredaj je pogodan za sve vrste iskopa 
zemljista. Pored dubinske kasike, moze se montirati i zavatna 
kasika za utovar rastresitih materijala ili stajskog dubreta. 



B. MASINE ZA OBRADU ZEMLJISTA 

Postoje uglavnom tri osnovna nacina odrzavanja zemljista u 
visegodisnjim zasadima: 

108 



- redovna obrada zemljista, 

- mulcovanje i 

- zatravljivanje. 

U nasim klimatskim uslovima najcesce se koristi redovna 
obrada. 

Obrada zemljista u visegodisnjim zasadima moze da 
obuhvati: 

- rigolovanje, 

- jesenje-zimsku (duboku ili dublju) obradu i 

- prolecno-letnju (plitku) obradu. 

U nekim proizvodnim uslovima, zavisno od tipa zemljista i 
klime, dublja obrada se izvodi i u rano prolece. 



1. Masine za rigolovanje 

Rigolovanje se izvodi pre podizanja visegodisnjih zasada. 
Obradom na preko 80 santimetara dubine, zemljiste se intenzivno 
prorahljuje, pri cemu se humusni sloj premesta na dubinu 
razvitka korenovog sistema. 

Po konstrukciji plugovi-rigoleri mogu biti noseni i vuceni. Po 
gradi su slicni plugovima za duboko oranje u ratarstvu. Cesto 
imaju univerzalan ram s tockovima, na koji moze da se postavi 
jedno veliko pluzno telo za dubinu oranja preko 80 santimetara, 
dva za dubinu na 65 i tri za dubinu na 45 santimetara. U odnosu 
na plugove za duboko oranje, povecanih su dimenzija, tezi i 
masivniji. 

Raonik pluga je evropskog tipa. Kada se koristi na kamenitim 
zemljistima, na njega se postavlja dleto. Pluzna daska je 
kulturnog tipa, dugacka i zavrsava se jakim perom. Na prednjem 
delu daska je pojacana ima ostru ivicu koja se nastavlja u plaz. 
Plaz je trodelan, najcesce s petom. Crtalo je obicno nozasto. 

Uredaj za vucu cini ruda bez kosnika. Kod nekih tipova 
rigolera uredaj moze biti s kosnikom ili s dvostrukom rudom. 



2. Masine i oruda za jesenje-zimsku obradu 

U periodu mirovanja vegetacije obrada se izvodi na 15-25 
santimetara. Njome se znatnije povecava zapremina zemljista, a 
osigurava i optimalna akumulacija vlage. 

U jesenjoj obradi najcesce se primenjuje vinogradarski plug, 
a dolaze u obzir diskosni, cizel i rotacioni plugovi i oruda za 
duboko prorahljivanje zemljista. 

a) Vinogradarski plug 

Osnovna koncepcija savremene obrade visegodisnjih zasada 
je da se jednim prohodom obradi citav prostor izmeclu redova. 

109 



Vinogradarskim ili V plugom vinograd se zagrce (radni organi 
postavljeni u obliku slova V), odnosno odgrce, kada se zemljiste 
odbacuje od reda (obrnuto slovo V). Obradom vinogradarskim 
plugom povecava se zapremina zemljista i akumulacija vlage, 
unistavaju korovi, zaoravaju biljni ostaci i stiti cokot od mraza. 

Uzduzni nosaci rama mogu se pomicati tako da se menja 
radni zahvat pluga. Radni zahvat zavisi i od broja pluznih tela, 
kojih ima simetricnih i asimetxicnih. 

Postavljanjem pomicnih bocnih pluznih tela (dekavejoneza) 
na vinogradarski plug, moze da se obraduje i prostor u redu 
izmedu stabala. Pri takvoj obradi nije potrebno tretiranje 
herbicidima, jer je citav prostor izmedu redova i u redu obraden. 

b ) Cizel plug 

Po konstrukciji rama slican je vinogradarskom plugu. 
Razlika je u obliku radnog organa. Radni organi cizel pluga imaju 
oblik dleta, koji prorahljuje zemljiste bez prevrtanja plastice. 

Cizel plugovi se izraduju s razlicitim radnim zahvatima, tako 
da se lako moze izabrati tip pluga za odredeni visegodisnji zasad, 
odnosno da se meduredni prostor obradi u jednom prohodu. 

c) Rotacioni plug 

To je orude ciji radni organi imaju malu obodnu brzinu - do 
dva metra u sekundu, a broj obrtaja rotora iznosi oko 50 u 
minutu. Usled smanjene obodne brzine i konstrukcije radnih 
organa, smanjen je i intenzitet usitnjavanja, a prevrtanje 
zemljista je dobro. 

Rotacioni plug „rotaspa", koji se u nas najvise primenjuje, 
sastoji se od rotora koji dobija pogon od prikljucnog vratila 
traktora, a na njemu se nalazi vise sekcija. Svaka moticica se 
vertikalno zariva u zemlju i zaseca je do dubine oko 30 
santimetara. Posto se masina istovremeno krece napred 
zahvacena zemlja se ne odseca, vec odvaljuje. Na taj nacin ostaje 
grubo dno, savrseno za odvodenje vode. Moticica nosi odvaljeni 
grumen zemlje sve dok se on ne obrne za cetvrtinu, a zatim se 
okrene za 90 stepeni i vraca grumen u obradenu zonu, prevrnut za 
180 stepeni, tako da biljni ostaci ostaju na dnu brazde. 

Sira primena ove vrste plugova ogranicena je brzinom 
kretanja u oranju. Dobra strana je sto plugovi ostavljaju ravno 
oranje, tj. u medurednom prostoru vocaka i vinograda nema 
slogova i razora. 



d) Podrivac 

Sluzi za podrivanje i rastresanje sloja zemljista u 
medurednom prostoru do dubine do koje se razvija masa 
korenovog sistema - od 40 do 70 santimetara. 

110 



Podrivanje je periodicna agrotehnicka mera i ne izvodi se 
svake godine. Zemljiste se podriva podrivacem, koji ima 
specijalno pluzno telo u obliku dleta, trouglastih moticica vecih 
dimenzija ili nozasto kao crtalo. Donji deo radnog organa novijih 
podrivaca ima oscilatorno kretanje. Vibracioni podrivaci bolje 
rastresaju zemljiste. 

Podrivaci mogu biti samostalna oruda sa sopstvenim ramom 
koji se prikljucuje na traktor, ili mogu biti dodatni deo 
plugovima, pa se u jednom prohodu zemljiste ore i prorahljuje. 
Podrivaci mogu na istom ramu imati uredaj za unosenje 
mineralnih dubriva, sto se u nasim vinogradima dosta koristi. 



3. Masine i uredaji za prolecno-letnju obradu 

Plitka obrada je, u stvari, povrsinska obrada zemljista od pet 
do 15 santimetara dubine. Izvodi se u toku vegetacije, u prolecno- 
letnjem periodu. Od masina se najcesce upotrebljavaju 
kultivatori, tanjirace i rotacione sitnilice. 

a) Kultivator 

Prorahljuje zemljiste, prekida kapilaritet obradivog sloja i 
unistava korove cupanjem ili podsecanjem. 

U vocarstvu i vinogradarstvu primenjuju se dletaste, 
kopljaste i moticice u obliku pacije noge. 

P( jg( >d i h jsi k ul i \ a I ora u obradi visegodisnjih zasada ogleda se 
u relativno malim vucnim otporima. Zato je moguce koristiti 
kultivatore veceg radnog zahvata, prilagodene sirini medurednog 
prostora koji moze da se obradi u jednom prohodu. Pored toga, 
kultivatorima se mogu ostvariti veliki ucinci. 

b) Tanjiraca 

Koristi se u plantaznim zasadima u toku vegetacije. Za 
zasade s vecim medurednim razmacima koriste se lake i 
srednjoteske tanjirace. 

Podesive tanjirace se cesto primenjuju u obradi visegodisnjih 
zasada. Sirina radnog zahvata moze se podesavati. 

Podesive tanjirace obraduju zonu zemljista pored reda, a. 
mogu imati i pomicne nastavke za obradu u redu. 

Kao i kultivatori, i tanjirace imaju mali vucni otpor i 
relativno velik ucinak. 

c) Rotaciona sitnilica 

U obradi visegodisnjih zasada koristi se kao bocna - 
asimetricna masina. Moze imati i pomicne uredaje za obradu 

111 




SI. 53. Raspored nozeva % nacin rada rotacione sitnilice 



prostora u redu, ili se pravi kao specijalna pomicna rotaciona 
sitnilica (freza) koja obraduje samo prostor u redu. 

Radni organi rotacione sitnilice su nozevi, koji mogu biti 
razlicitog oblika. Postavljeni su na vratilu na krutoj uglastoj ploci 
(rozeti). Ima tri do sest nozeva, a po vratilu su rasporedeni u 
obliku spirale (sL 53). Tako postavljenim nozevima postize se 
ravnomerni rad. Radni zahvat rotacione sitnilice zavisi od broja 
nosaca nozeva na rotoru. 

Rotor s nozevima postavljen je na cevasti ram rotacione 
sitnilice preko lezaja, a s jedne strane rotora nalazi se lancanik za 
pogon. 

Prenos snage s prikljucnog vratila traktora je preko zupca- 
nika (reduktora) i lancanika koji su smesteni u uljna kupatila. Na 
kardanskom vratilu je sigurnosna spojnica. Posebna oprema je 
spojnica za ukljucivanje masine u rad. 

Iznad rotora je poklopac kojim se moze regulisati krupnoca 
obradenog zemljista. Ako je poklopac blize rotoru, dobija se 
sitnija frakcija i obrnuto. Kvalitet obrade moze se regulisati i 
promenom brzine kretanja traktora ili broja obrtaja rotora. 

S obe strane rotacione sitnilice postavljene su papuce 
(saonici) ili tocak s jedne strane, a papuca s druge. Tockom se 
podesava dubina, a papucom poravnava. 

Noz rotacione sitnilice odvaljuje komade zemljista, izdize ih i 
odbacuje na poklopac, gde se usitnjava. 

Rotacione sitnilice se primenjuju u obradi tezih zemljista i 
jako zakorovljenih visegodisnjih zasada. Za rad zahtevaju dosta 
pogonske snage i male brzine kretanja, sto im ogranicava siru 
primenu. Medutim, posle obrade frezama nije potrebna nikakva 
naknadna obrada. 

Za obradu zastitnog pojasa - povrsina izmedu biljaka u redu, 
koristi se bocna freza (si. 54) kao posebna masina ili dodatak 
pravoj frezi. Pomice se automatski preko hidraulicnog sistema. 
Kada taster naide na stablo, masina se povlaci u meduredni 
prostor, a kada prestane delovanje vraca se u zonu obrade. 

112 




^r^Ji\7\jlmJ 




SI. 54. Bocna pomocna rotaciona sitnilica 

Za obradu visegodisnjih zasada koriste se rotacione sitnilice 
sa sopstvenim motorom - motokultivatori. Mogu biti razlicitog 
radnog zahvata, zavisno od snage motora. 



C. MASINE ZA NEGU ZASADA 

U ovu grupu masina spadaju: masine za rezidbu i masine za 
usitnjavanje ostataka rezidbe. 



1. Masine za rezidbu 

Rezidba se obicno obavlja vocarskim makazama i testerama. 
Makaze mogu biti rucne (obicne), hidraulicne i pneumatske. 

Hidraulicne se koriste pomocu hidraulicnog pritiska za 
zaklapanje krakova makaza. Mogu se upotrebljavati uz vocarske 
prskalice ili bilo koji drugi agregat s pumpom koji postize pritisak 
30 bara. 

Hidraulicne makaze se izraduju od kvalitetnog materijala i 
dovoljno su jake za presecanje grana ciji precnik dostize i 40 
milimetara. Lako se prenose, a rukovanje je vrlo jednostavno: 
pomocu pritiska tecnosti makaze se zatvaraju i presecaju grane, a 
potom vracaju u razmaknut polozaj delovanjem povratne opruge 
ispred klipa u cilindru. 

Pneumatske makaze, za razliku od hiraulicnih, za zaklapanje 
seciva koriste vazduh. Kompresor, koji dobija pogon od motora, 
sabija vazduh koji se cevovodima odvodi do makaza. Na 



8 MaSine za seoski posed 



113 




SI. 55. Masina za usitnjavanje ostataka rezidbe 

makazama postoji ventil pomocu kojeg se pusta vazduh pod 
pritiskom da potisne klip, a preko klipa polugu makaza. 

Radni deo makaza moze seci drvo i lozu precnika do 27 
milimetara. Veca debljina sece se testerom, koja se moze staviti na 
isti uredaj. 

Radni pritisak iznosi oko 10 bara. Secivo ima veliku brzinu 
rezanja i preklapa se od 60 do 100 puta u minutu. 

Kompresor pneumatskih makaza moze biti smesten na 
traktor, odakle dobija pogon od prikljucnog vratila, a ima dva do 
osam prikljucaka za makaze. 



2. Masine za sitnjenje ostataka rezidbe 

Ostatke rezidbe treba izneti iz prostora izmedu redova ili ih 
usitniti i zaorati. 

Masine za usitnjavanje ostataka rezidbe mogu biti izvedene 
na dva nacina: za usitnjavanje ostataka izmedu redova i izvan 
visegodisnjih zasada - pravljenje komposta. 

U nasim uslovima interesantniji je prvi nacin, jer se smanjuju tro- 
skovi prevoza do ekonomskog dvorista i vracanja komposta u zasad. 

Danas se najvise koriste masine sa snaznim rotacionim 
nozevima na horizontalnom vratilu (si. 55). Veoma su slicne 
silaznim kombajnima ili masinama za usitnjavanje biljnih 
ostataka u ratarstvu. Radni organi su jaci, a takode i oklop, jer je 
materijal koji se usitnjava cvrsci. 

Masina dobija pogon od prikljucnog vratila traktora i obicno 
se prikopcava na hidraulicne poluge. Da bi se masa bolje sakup- 
Ijala sa zemljista, na prednjem delu nekih masina postoje podizaci. 



114 



D. MASINE ZA ZASTITU 

Osnovna namena ovih masina je hemijska zastita 
visegodisnjih zasada od bolesti, stetocina i korova. Zavisno od 
vrste i agregatnog stanja pesticida, za zastitu visegodisnjih 
zasada najcesce se koriste prskalice, orosivaci i zaprasivaci. 



1. Prskalice 



Jednostavnije su konstrukcije od vecine drugih aparata za 
zastitu bilja. Prskanjem se uspesno mogu suzbiti stetocine, bolesti 
i korovi. Prednost prskanja je u tome sto relativno malo zavisi od 
vetra koji, inace, cesto nepovoljno utice na kvalitet rada. 

Za zastitu mladih zasada u kojima se redovi jos nisu zatvorili, 
koriste se prskalice zato sto se njihovim mlazom moze precizno 
rukovati. 

Nedostaci prskalica su: veliki utrosak vode po jedinici 
povrsine (od 2.000 do 4.000 litara po hektaru), mogucnost primene 
samo u spalirnim zasadima u kojima krosnja nije jako razvijena, 
manja produktivnost i povecani gubici pesticida usled kapanja. 

Delovi prskalica i nacin funkcionisanja opisani su u poglavlju 
„Masine za ratarstvo", pa se ovde navode samo specificni uredaji 
na prskalicama koji se koriste za zastitu visegodisnjih zasada. 

Standardni i najjednostavniji uredaj za prskanje vocaka i 
vinograda su palice (rucne cevi, pistolji ili mlaznice). Rucne palice 
su, u stvari, razvodne cevi koje se prilikom prskanja drze u ruci i 
tako mlaz upravlja ka biljnim delovima. Izraduju se od metala, 
duzine 0,5 do dva metra. Na pocetnom delu palice za prskanje 
nalazi se zatvarac i deo koji se spaja s gumenom cevi. Na 
suprotnoj strani palice na- 
lazi se jedan ili vise ras- 
prskivaca (slika 56). 

Po izradi zatvaraca za 
tecnost razlikuju se uglav- 
nom ovi tipovi palica za 
prskanje: palica sa slavi- 
nom, s ventilom, s revol- 
ver-uredajem i sa zavrt- 
njem. 

Najvise se upotreblja 
vaju palice s ventilom i re 
volver-uredajem, ciji se o 
blik mlaza moze regulisati. 

Automatski uredaji za 
prskanje vocarsko-vino- 
gradarskih kultura sastoje 
se od vertikalnih cevi na 
kojima su rasporedeni ras- 




;ic=£^ 



SI. 56. Palice (pistolji) za rucno prskanje 



115 



prskivaci. Oblik ovih uredaja moze biti razlicit. Najcesce prskaju 
po jednu stranu oba reda, tako da agregat traktor-prskalica 
prolazi kroz svaki meduredni razmak. Medutim, postoje uredaji 
koji zahvataju dva ili vise redova. 

Kod nekih uredaja rasprskivaci mogu menjati polozaj i na taj 
nacin priblizavati se ili udaljavati od biljaka. Kod drugih tipova 
se smer mlaza pojedinih rasprskivaca moze regulisati tako da 
najnizi prskaju nagore da bi bolje naneli tecnost na nalicje 
listova, srednji pravo na listove, a gornji rasprskivaci su okrenuti 
nanize da bi oprskali gornje listove i ostale delove biljaka. 

Za zastitu visegodisnjih zasada najcesce se upotrebljavaju ovi 
tipovi prskalica: 

a) Ledna prskalica 

Koristi se u manjim vocnjacima i vinogradima, a u poslednje 
vreme za prskanje protiv korova na manjim posedima. 

Razlikuju se dva tipa ovih prskalica. Prvi je vinogradarska 
prskalica sa stalno pokretnom pumpom u toku rada, koja 
obezbeduje pritisak do cetiri bara, a kapaciteta je od 0,3 do 1,5 
litara u minutu. Snabdevena je membranskom ili klipnom pum- 
pom u rezervoaru ili van njega. 




SI, 57. Rucno prevozna prskalica sa 
sopstvenim motorom 



116 



Drugi tip je vocarska prskalica koja se proizvodi kao 
poluautomatska, ima pritisak pet do sest bara i kapacitet od 0,6 
do cetiri litra u minutu i automatska prskalica pritiska od 12 do 
15 bara. Naziv „automatska" je zato sto posle sabijanja vazduha 
iznad tecnosti u samom rezervoaru, omogucuje isticanje 
celokupne tecnosti bez pumpanja. 

b) Rucna prevozna prskalica 

Snabdevena je rezervoarom zapremine od 50 do 100 litara. 
Moze biti s rucnim ili motornim pogonom. Motor za pogon pumpe 
ima snagu od 1,1 do 2,2 kW. Pumpa ostvaruje pritisak 15-30 bara i 
kapacitet 15-30 litara u minutu. Ima jednu ili dve palice za 
tretiranje, ili automatski uredaj (si. 57) s dometom sest-sedam 
metara. 

Pogodna je za vocnjake na strmim terenima, gde se vece ma- 
sine ne mogu koristiti. 

c) Traktorska nosena prskalica 

Ima rezervoar zapremine 300-600 litara. Nosene prskalice 
najcesce dobijaju pogon od prikljucnog vratila traktora. 
Kapacitet pumpe je 30-40 litara u minutu, a ostvaruju pritisak 
30-40 bara. 

Neke prskalice, radi opterecenja prednjeg dela traktora, 
mogu imati dva rezervoara. 



2. Orosivac-atomizer 

Orosivaci, poznati pod nazivom atomizeri, molekulatori ili 
rasprsivaci, novijeg su datuma i u tretiranju vocarsko-vinogra- 
darskih zasada potpuno zamenjuju prskalice. Za zastitu voc- 
njaka i vinograda najvise se koriste ledni, traktorski noseni i 
vuceni orosivaci. 

Dok je kod prskalica izbaceni mlaz, kod orosivaca je noseni. 

Noseni mlaz se dobija velikom kolicinom vazdusne struje 
koju izbacuje ventilator orosivaca. 

Dobre osobine nosenog mlaza, a time i orosivaca, su vece 
usitnjavanje kapi, veci domet, dobro prodiranje u biljku, nano- 
senje sa svih strana (lice i nalicje lista) usled turbolentnog kre- 
tanja vazduha koji izaziva treperenje lisca, pokrivanje odredene 
povrsine manjom kolicinom tecnosti. 

Lose strane su: vazdusna struja moze da osteti biljne delove u 
blizini orosivaca i gubitak zbog odnosenja kapljica vetrom. 

Dejstvom vazdusne struje orosivaci usitnjavaju kapljice od 50 
do 150 milimikrona. Posto se tretira sitnim kapima, utrosak vode 
moze se smanjiti za tri do pet puta u odnosu na prskalice. 

117 



Mesalice orosivaca moraju biti pouzdanije zbog povecane 
koncentracije pesticida. Osim hidraulicnih, ugraduju se i 
mehanicke. Poseban tip mesalica koje se ugraduju u orosivace su 
hidraulicno-pneumatske koje rade na principu ejektora, pri cemu 
tecnost iz povratnog voda od pumpe povlaci vazduh i omogucuje 
intenzivnije mesanje. 

Pumpa orosivaca ne mora da radi pod velikim pritiskom, jer 
joj je uloga izmenjena u odnosu na pumpe prskalica. Kod 
orosivaca ona doprema tecnost do rasprskivaca (izlaznog otvora) i 
delimicno je usitnjava. a potpuno je usitnjava vazdusna striija 
ventilatora. 

Zato se kod orosivaca primenjuju obrtne - centrifugalne ili 
nbrtno-klipne pumpe. 

iw*|H> u\ aei orosivaca su cesto istog tipa kao i kod prskalica. 
Izrazita je razlika izmedu lednih orosi\-aca i onih koji imaju 
cenlrifugalnu. obrtnu pumpu. Rasprskivaci su odbojnog tipa s 
velikim otvorima. Oni samo dopremaju tecnost do vazdusne 
struje, koja je dalje odnosi i usitnjava. Prednost im je u tome sto 
nema zagusivanja i trf.--cnia. 

Savremeni orosivaci imaju i dopunsku opremu za stvaranje 
protoka na pojedinim rasprskivacima, Zatvaraju se slavinama. 
ventilima ili slepim plocieama. Zatvaranjem pojedinih raspr- 
skivaca moze da se regulise oblik mlaza orosivaca. 

Radni organi za kretanje vazdusne struje sastoje se od 
ventilatora i sprovodnika vazduha. 

U savremene orosivace ugraduju se radijalni ili aksijalni 
ventilatory Razlicite su izrade, Sto zavisi od namene, trazenog 
kapaciteta i brzine vazdusne struje. 

Radijalni ventilatori usisavaju vazduh u smeru svoje osovine, 
a izbacuju ga radijalno pod odredenim uglom, po cemu su i dobili 
ime. Medutim, zbog kretanja vazduha od osovine prema periferiji 
i izlaza u tangencijalnom smeru, nazivaju se i centrifugalni 
ventilatori. 

Radijalni ventilatori primenjuju se kod lednih orosivaca 1 
onih koji imaju centrifugalnu pumpu i odbojne rasprskiva6e. 

Aksijalni ventilatori usisavaju vazduh u pravcu osovine i 
izbacuju ga u istom smeru, Koriste ih orosivaci koji imaju pumpu 
visokog pritiska (klipna, klipno-membranska) i vrtlozne rasprsi- 
vace. Rasprsivaci usled visokog pritiska tecnosti usitnjavaju mlaz 
u sitne kapi, a vazdusna struja ga odnosi na biljne delove - pravi 
noseni mlaz. 

a) Ledni orosivac 

To je pneumatska prskalica koja rasprsuje i transportuje 
tecnost vazdusnom strujom. Primenjuje se u uskorednim zasadi- 
ma na zemljoradnickom posedu, u krajevima bez vode i na strmim 
terenima. 

118 



Tecnost se rasprsuje vazdu- 
snom strujom, koja usitnjava kap- 
ljice do 35-150 milimikrona, cime 
se postize usteda vode za tretiranje. 

Ledni orosivaci (si. 58) snabde- 
veni su malim benzinskim dvotak- 
tnim motorom i radijalnim ventihi- 




Sl. 58. Ledni orosivac 



torom, koji potiskuje vazdusi 
struju u cev povezanu s ventilat<>- 
rom preko elasticne cevi. 

Rastvor iz rezervoara sloboc- 
nim padom, pomocu dopunski_ 
pritiska koji se stvara u rezervoaru. 
dolazi do rasprskivaca kroz pln- 
sticno crevo. Rasprskivac je sme- 
sten u cev kroz koju struji vazduh 
koji zahvata tecnost, usitnjava je i 
usmerava na biljke. 

Kolicina tecnosti regulise se 
ventilom ili posebnim diznama i iznosi od 0,3 do sedam litara u 
minutu. Domet orosivaca je sedam - devet metara po duzini i sest 
- osam metara po visini. Novi tipovi lednih orosivaca mogu da se 
preurede za zaprasivanje i zamagljivanje. 

b) Traktorski orosivac 

Moze biti nosen i vucen. Prema pogonu, traktorski orosivaci 
se dela na tri grupe: s pogonom preko prikljucnog vratila, s pogo- 
nom sopstvenog motora i kombinovanim pogonom, kada pumpu 
pogoni prikljucno vratilo, a ventilator sopstveni motor. 

Noseni i vuceni traktorski orosivaci mogu biti snabdeveni au- 
tomatskim uredajem u obliku venca ili topa. 

Orosivaci sa sopstvenim motorom uglavnom su vuceni. 

Noseni orosivaci dobijaju pogon preko prikljucnog vratila 
traktora. Rezervoar je zapremine do 400 litara. Veoma su pokret- 
ljivi i najvise se koriste u manjim plantazama. Snabdeveni su to- 
pom ili automatskim uredajem u obliku venca rasprskivaca. 

Vuceni orosivaci imaju rezervoar zapremine 600 do 2.000 li- 
tara. Obicno su jednoosovinski. Koriste se u velikim plantazama. 
Mogu imati i svoj motor snage nekoliko desetina kW, da se osigu- 
ra ravnomeran rad i vuca manjim traktorom. 



3. Zaprasivac 

To je masina koja pesticid u prahu slobodnim padom ili po- 
sebnim uredajem potiskuje u ventilator, koji ga dalje zajedno s 
vazdusnom strujom usmerava na biljke. 



119 



Radni delovi zaprasivaca su: rezervoar za prasivo - oblika 
obrnute piramide ili kupastog, mesalica - naj£e§ce izvedena u 
obliku lopatica, ventilator - uglavnom radijalnog tipa, uredaj za 
doziranje praha - fcesto kombinovan s mehanizmom za 
potiskivanje praha iz rezervoara, uredaj za rasprsivanje koji 
usmerava praSak na biljne delove, a moze biti u obliku cevi (topa), 
lepeze ili ribljeg repa. 

Zaprasivadi mogu biti ledni, rutoo prenosni i traktorski. 



120 



MASINE I OPREMA ZA STOCARSTVO 



A. MASINE ZA SPREMANJE SENA 

Tehnikom i tehnologijom spremanja sena treba nastojati da 
gubici hranljivih materija budu minimalni. Zavisno od nacina 
spremanja, gubici mogu dostici 40-50, a pri nepovoljnim uslovima 
i do 70 odsto. U liscu lucerke, koje je zbog brzeg susenja od 
stabljike podlozno opadanju, ima oko 70 odsto belancevina i oko 
90 odsto karotina (provitamin A) od ukupnog njihovog sadrzaja u 
biljci. 



1. Kosacice 

Prema konstruktivnoj izvedbi travokosacice mogu biti 
traktorske, motorne i samohodne. Za seoski posed od posebnog 
znacaja su traktorske kosacice, koje mogu biti no§ene bofcno i 
pozadi. 

Prema tipu aparata za odsecanje stabljika, kosacice mogu 
biti: 

- klasicne s prstima, koje odsecaju stabljike na principu rada 
makaza, tj. pravolinijsko povratnim (oscilatornim) kretanjem 
noza preko protivrezucih plofcica, 

- rotacione, kod kojih noz rotira velikom brzinom. 
Traktorske kosacice dobijaju pogon od prikljutoog vratila 

traktora preko prenosnika na ekscentar, a dalje pomocu poluge 
kretace („cigancice") na glavu noza kosacice. 

a) Delovi klasicne kosacice 

Traktorska klasi£na kosacica sastoji se od uredaja za 
pokretanje noza kosacice, krila kosacice i sigurnosnog uredaja. 



121 



Na krilu kosacice nalaze se nepokretni i pokretni delovi. U 
nepokretne delove spadaju: greben kose, prsti s protivrezucim 
plocicama, pritiskivaci noza („sape"), ploce trenja, unutrasnja i 
spoljna papuca s klizacem i odbojna (razdelna) daska s razdelnim 
stapom (motkom). 

- Greben kose nosi sve nepokretne i pokretne delove krila 
kosacice. 

- Prsti (palci) razdeljuju masu i usmeravaju je na 
protivrezuce plocice i ujedno stite segmente noza od mehanickih 
ostecenja pri nailasku na kamen i slicno. Svaki prst nosi po jednu 
protivrezucu plocicu. One pridrzavaju stabljike pri odsecanju 
segmentima noza, koji prelaze preko njih. U vecini slucajeva su 
nazubljene da se stabljike lakse pridrzavaju, a menjaju se 
najcesce zajedno s promenom prsta. 

- Pritiskajuce sape ne dozvoljavaju veliki zazor noza gore- 
dole, te obezbeduju dobro naleganje segmenata noza na protiv- 
rezuce plocice. Noz se zadnjom stranom naslanja na ploce trenja i 
klizi po njima. Krilo kosacice se oslanja na tlo unutrasnjom i 
spoljasnjom papucom, koje klize po zemlji. 

- Razdelna daska odbija pokosenu masu s desnog kraja ulevo 
(razdvaja je od nepokosene) u otkos, da bi ostao cist pojas za 
prolaz tocka traktora i lakse vodenje kosacice u narednom 
prohodu. Podesava se po visini zavisno od bujnosti mase. 

- Na prut noza zakivcima su pricvrsceni segmenti noza koji, 
prelaskom preko protivrezuce plocice, odsecaju stabljike. Da 
pritiskivaci (sape) ne bi direktno pritiskali segmente i izazvali 
njihovo trosenje, na svaki cetvrti segment postavljena je odstojna 
plocica pomocu koje noz klizi po pritiskivacu, a ujedno cisti kosu 
od sitne trave i zemlje, koji bi se zadrzavali ispod pritiskivaca i 
dovodili do zagusenja. 

- sigurnosni uredaj stiti krilo kosacice od loma pri nailasku 
na prepreku (kamen, panj i drugo). Sastoji se od teleskopske cevi i 
sipke, kucista, klina, opruge i poklopca s navojem. Na bocnim 
travokosacicama teleskopska cev spojena je celicnim uzetom s 
pedalom spojnice traktora, dok kod zadnjih nosenih kosacica to 
najcesce nije slucaj. Pri nailasku na prepreku klin sabija oprugu i 
izlazi iz lezista, te se teleskopska cev uredaja navlaci na sipku, a 
krilo kose zanosi unazad. Pri torn celicno uze povlaci pedalu 
spojnice (kvacila) traktora nanize i traktor staje. Iskljucenjem 
pogona noza i hodom traktora unazad, krilo kose se vraca u 
prvobitan polozaj. 

Jedini pokretni deo je noz, koji se sastoji od pruta kose, 
segmenta noza i odstojnih plocica. 

b) Uslovi za dobar rad kosacice i podesavanje 

Kosacica ce dobro raditi ako su segmenti noza ostri. Ostre se 
samo segmenti s glatkom ostricom. Pri ostrenju (si. 59) ostrica 
mora biti ravna, a segmenti zadrzati pravilan, trapezoidni oblik. 

122 





fo 070 ol 
A B 

SI. 59. Pravilno (A) i nepravilno (B) ostrenje segmenta noza 

452,4 __, 452,4 fS2,4 




L m - 2 J 




L »*J 




LJ* 2 j 



a 6 c 

5/. 60. Tipovi reza na kosacici: a) visoki, b) srednji, c) niski 

Tupi segmenti se mogu ostriti sve dok se ne izgubi ravna strana na 
prednjem delu. 

Pri radu segmenti moraju dobro nalegati na protivrezuce 
plocice. Hod noza gore-dole podesava se vadenjem podmetaca 
ispod pritiskivaca, a hod napred-nazad pomeranjem ploca trenja. 
Vrhovi prstiju moraju biti pravilnog oblika, a sve protivrezuce 
plocice u istoj liniji. 

Kretanje noza kosacice (centriranje, registar kose) podesava 
se zavisno od tipa reza na kosacici (si. 60). Ako je odnos prstiju i 
segmenata 1:1, to je normalni ili visoki rez. Ako je odnos 2:1 to je 
niski, a ako je 1,5:1 to je srednji rez. Kod kosacica s normalnim 
rezom u krajnjim polozajima noza, osa segmenta noza treba da se 
poklopi s osom protivrezuce plocice, odnosno prsta. 

Krilo kose u radu treba da je uspravno na smer kretanja. 
posto ga pritisak trave pomera unazad, krilo kose se pre rada, 
produzavanjem ili skracivanjem teleskopske sipke na sigurnos- 
nom uredaju, pomera unapred za oko dva stepena. Visina odse- 
canja podesava se klizacima na unutrasnjoj i spoljnoj papuci. 



2. Grablje 

Postoji vise konstruktivnih resenja grablji. Neke samo 
sakupljaju seno, dok su druge univerzalne i mogu se koristiti 
i za rastresanje, okretanje i sakupljanje. Prema principu rada, 
postoje poprecne i bocne grablje. 

a) Poprecne grablje 

Dobile su naziv po tome sto formiran valjak sena ostavljaju 
poprecno na smer kretanja i pri radu se krecu poprecno na smer 



123 



kosidbe. Zupci grablji se vuku po zemlji i ispred sebe guraju seno. 
Zbog toga se ne preporucuju za sakupljanje sena od leguminoznih 
biljaka, jer prouzrokuju velike gubitke krunjenjem lisca. Seno se 
pri tome zaprlja zemljom i drugim necistocama, a valjak je zbijen 
i tesko se susi. Poprecne grablje mogu se koristiti za sakupljanje 
sena na livadama s manjim prinosima. 

b ) Bocne grablje 

Ostavljaju valjak sena bocno od smera kretanja traktora i 
paralelno sa smerom kretanja s leve strane. Zupci se ne vuku po 
zemlji, izuzev kod lancastih grablji, ciji se zupci obrcu usled 
kretanja agregata i pomeraju napred. Valjak formiraju kotrlja- 
njem sena i stvaranjem spirale, te je najveci deo list a okrenut 
prema unutrasnjosti valjka. Seno ne bude zbijeno, te se jed- 
nolicnije susi. Put premestanja sena je kraci i list se manje 
kruni. 

Bocne grablje s kretanjem zubaca oko ose bubnja najcesce su 
vucene, s pogonom od prikljucnog vratila traktora. Bubanj sa 
zupcima je ukosen u odnosu na smer kretanja, a promenom smera 
okretanja bubnja (kod nekih izvedbi i ugla ukosenosti) mogu da 
obavljaju vise operacija. Pri sakuplanju sena bubanj se okrece u 
suprotnom smeru od obrtanja tockova traktora, a pri okretanju i 
rastresanju u istom smeru kao i tockovi traktora. Pri torn treba 
menjati i nagib zubaca. Pri sakupljanju zupci su nagnuti nazad. 

Zvezdaste bocne grablje, za razliku od prethodna dva tipa, ne 
dobijaju pogon od prikljucnog vratila traktora, vec se zvezdasti 
tockovi obrcu usled trenja o masu sena i ukosenosti na smer 
kretanja. Neznije zahvataju seno, te su posebno pogodne pri 
spremanju sena od leguminoza. Dobro se prilagodavaju terenu i 
mogu da rade vecim radnim brzinama. 

Lancaste bocne grablje pogodne su za sakupljanje livadskog 
sena, posebno na brdsko-planinskim podrucjima, zbog manjeg 
radnog zahvata. Seno vuku po zemlji, pa su nepovoljne za 
spremanje sena lucerke. 



3. Prese za seno 

Prese za seno dele se na klasicne pik-ap i prese za dobijanje 
velikih bala (valjkastih i kvadarskog oblika). 

Klasicne prese, koje daju bale male mase, mogu biti niskog i 
visokog pritiska. Za seoski posed pogodne su prese visokog 
pritiska. Prese za seno niskog pritiska prakticno se vise ne koriste. 

a) Delovi prese visokog pritiska 

Presa visokog pritiska sastoji se od: pik-ap uredaja, stola i 
vila za ubacivanje mase, klipa za sabijanje, kanala za presovanje, 

124 



uredaja za vezivanje bala, delova za podesavanje i delova za 
prenos pogona. 

Pik-ap uredaj podize seno i dodaje ga vilama za ubacivanje, 
koje ga nose poprecno i ulazu u kanal za presovanje. Klip se krece 
pravolmijski - povratno i pri radnom hodu sabija seno. Da seno 
ne bi slobodno izlazilo iz kanala, zadrzava ga kanap provucen 
kroz usice igle vertikabio kroz kanal do drza5a kanapa. Na celu 
khpa nalazi se noz koji odseca masu i razdvaja seno ispred cela 
khpa od os tale mase koja se nalazi na stolu za ulaganje. 

Najosetljiviji deo prese je uredaj za vezivanje. Postoje dva 
tipa: kormik (cormiek) i diring (deering), odnosno njihove mo- 
difikacije. Svaki uredaj za vezivanje sastoji se od spojnice vezaea 
pogonskih elemenata, igala, petljaea (kljun petljaca i jeziCak 
kljuna), drzaca kanapa i noza. Pomenuta dva tipa uredaja za 
vezivanje razlikuju se uglavnom po drzacu kanapa. 

b) Podesavanje i odrzavanje prese 

Pre pocetka rada treba proveriti medusobno kretanje vila za 
ubacivanje sena i igala vezaea u odnosu na kretanje klipa s da ne bi 
doslo do loma. Potrebno podesavanje obavlja se prema tehni^kom 
uputstvu proizvodaca ili oznakama na prenosnicima i elemen- 
tima. 

Pri radu podesava se odgovarajuca zbijenost bala navojnim 
vretenima. Ima ih dva i nalaze se na izlazu kanala prese. Zeljena 
duzina bala dobija se produzavanjem Ui skracivanjem poluge (ili 
njenog hoda) za ukljucivanje spojnice vezaea u rad. 

Za obezbedenje od preopterecenja radnih delova prese sluze 
sigurnosne proklizne spojnice. Podesavaju se prema uputstvu 
proizvodaca prese. Sigurnosni zavrtanj na zamajcu prese zame- 





y 




s 



SI. 61. Najcesce greske vezaea prese 



125 



menjuje se u slucaju loma odgovarajucim (ne jacim), uz prethodno 
otklanjanje uzroka loma. 

Presu treba redovno podmazivati, cistiti od prasine, trina od 
sena i prosutog ulja. Usled prisustva necistoca, sigurnosne 
spojnice mogu proklizavati i dovesti do zaglavljivanja pokretnih 
delova prese, pogotovo klipa. Posebnu paznju pri odrzavanju 
treba posvetiti vezacu (odstraniti komade kanapa i necistoce). 
Posle sezone dotrajale delove zameniti novim. Vezac rastaviti, 
ocistiti i podmazati, da ne bi korodirao. Presu zastiti od kise i 
snega. 

Posto je vezac najosetljiviji deo prese, kvarovi se uglavnom 
desavaju na njemu. Najcesci kvarovi, uzrok i njihovo otklanjanje 
dati su u tabeli 6 i na slici 61. Brojevi na slici odnose se na redni 
broj kvara u tabeli 6. 

Tab. 6 Najcesci kvarovi na vezacu prese i njihovo otklanjanje 
(prema Capeku) 



Rec 
br 


1. Vez se 
nalazi 


Zatezac 
kanapa 


Uzrok 
Drzac 
kanapa 


Kljun 


Posledica 


Otklanjanje 


1. 


Na kljunu 


Preteg- 
nut 


Labav 


" 


Kad igla krene 
napred, izvuce 
kanap iz drzaca 


Otpustiti zate- 
zac kanapa, steg- 
nuti drzac 


2. 


Na bali 


(Pravil- 
no) 


Labav 


- 


- 


Stegnuti drzac 


3. 


Na kljunu, Preteg- 
kraj rascijannut 


Preteg- 

nut 




Kanap pukne na 
drzacu 


Otpustiti zate- 
zac kanapa i 
drzac 


4. 


Na bali, kraj (Pravil- 
rascijan no) 


Preteg- 
nut 


- 


Kanap pukne na 
drzacu 


Otpustiti drzac 


5. 


Na bali, kraj (Pravil- 
rascijan no) 


Prejako 
stegnut 


- 


Oba kraj a puknu 
na drzacu 


Otpustiti drzac 


6. 


Na bali 


- 


- 


Labav 


Kljun ispusti po- 
lugotov cvor 


Stegnuti kljun 


7. 


Na bali 


" 




Preteg- 
nut 


Kljun nije ispu- 
stio cvor (labava 
bala) 


Otpustiti kljun 




Nema cvora 
rolnica klju- 
na dohvatilc 
kanap 


, Labav 
i 






Kanap se namo- 
tao oko stabla 
kljuna 


Stegnuti zatezac 



Na bali, cvor Noz stoji previse napred Kanap prerano Podesiti noz u 
samosjed- (kormik) ili prerano dolazi odrezan pravilan polozaj 

nompetljom (diring) 



Kljun se otvara premalo 



Kljun zahvati sa-Popraviti kljun 

mo jedan kraj 

kanapa 



9. Nabali 



Igla ne dolazi dosta napred. 
Igla savijena 



Igla ne umece 
kanap u drzac 



Podesiti iglu 



Noz tup (a kod kormika i ivi- 
ca diska tupa) 



Kanap ne bude 
odrezan 



Naostriti ili iz- 
meniti delove 



126 



B. MASINE ZA SPREMANJE SILAZE 

U letnjem periodu ishrane goveda, koji traje oko sest meseci, 
potrebno je obezbediti svezu zelenu hranu. Zelene biljke treba 
pokositi, pokupiti i utovariti, transportovati i razdeliti stoci. To se 
moze izvesti na vise nacina, a najjednostavniji je koriscenjem 
krmnih silaznih kombajna. Njima se masa istovremno kosi, secka 
i utovara u prikolicu. Ako je prikolica s bocnim istovarom, zelena 
masa se direktno raspodeljuje u jasle. 

Za zimski period ishrane potrebno je obezbediti silazu kao 
zamenu za svezu zelenu hranu. Za uspesno siliranje masu treba 
iseckati na sto manju duzinu (do 20 mm) i sabiti je u silosu tako da 
ostane bez vazduha - stvoriti anaerobne uslove i omoguciti 
mlecno-kiselo vrenje. 

Silazni kombajn treba zelenu masu da pokosi. isecka i utovari 
u prikolicu u jednom prohodu, za sta mora da ima odgovarajuce 
uredaje. Umesto uredaja za kosenje, moze biti postavljen uredaj 
za podizanje vec pokosene mase. 

Silazni kombajni mogu biti samohodni, vuceni i noseni. Za 
seoski posed pogodni su traktorski noseni kombajni s jedno- 
rednim ili dvorednim uredajem za odsecanje stabljika, kapaciteta 
20-30 tona zelene mase na cas. 

Silazni kombajn s uredajem za visokorasle biljke, na primer 
kukuruz, radi na ovom principu: 

Odsecene stabljike zahvataju prsti lanaca za uvlacenje i 
usmeravaju ih na elemente za uvlacenje mase, koji mogu biti u 
obliku rebrastih valjaka ili kombinovani - transporter i valjci. 
Valjci sabijaju masu i pomeraju je na protivnoz. Pri torn treba 
paziti da je jednak razmak izmedu nozeva na rotoru, a da je 
bubanj ili disk uravnotezen. Pri manjoj duzini seckanja smanjuje 
se kapacitet (propusna moc) kombajna i povecava utrosak 
energije. 

Za dobar rad silaznog kombajna vazno je da su nozevi ostri i 
da je pravilan razmak izmedu nozeva i protivnoza. Prednost 
imaju kombajni s ugradenim uredajem za ostrenje nozeva. Ako se 
nozevi skidaju radi ostrenja, treba paziti da ostrenje bude 
ravnomerno i da se zadrzi ugao ostrice. U protivnom, povecace se 
utrosak energije i nece dobiti zeljeni kvalitet seckanja. 



C. MASINE ZA SITNJENJE ZRNASTE HRANE 

Za usitnjavanje zrnaste stocne hrane najvise se koriste 
mlinovi cekicari. Mogu se upotrebiti i za mlevenje suve kabaste 
mase, na primer lucerke radi dobijanja lucerkinog brasna. 

Glavni radni deo mlina cekicara je rotor s cekicima. Po- 
stavljen je u kuciste (oblovinu) koje je s gornje strane izbraz- 
dano ili glatko, a s donje je izmenjivo sito. Na osovini rotora, 

127 



ili odvojeno, nalazi se ventilator za transport usitnjene mase u 
ciklon. 

Cekicar radi ovako: cekici udaraju zrno, koje ulazi u prostor 
rotora i pri torn puca. Zatim se zrno odbija od cekica i udara o 
kuciste, te se vraca pod dejstvo cekica. Pri torn se zrna sudaraju, 
sto dovodi do hjihovog usitnjavanja i medusobnog trenja delova 
zrna o kuciste i sito, cime se pospesuje usitnjavanje. Masa zrna je 
pod ovim dejstvom sve dotle dok se ne usitni toliko da moze proci 
kroz sito. Izmenom sita s vecim ili manjim otvorima podesava se 
krupnoca usitnjene mase (prekrupe). Usitnjenu masu ventilator 
transportuje u ciklon, gde se odvaja prekrupa od vazduha, hladi 
se i rjo zelji pakuje u vrece. 

Cekicari malih kapaciteta, prekrupaci koji se cesto koriste u 
seoskom gazdinstvu, izraduju se s rotorom u obliku propelera, a 
koriste cilindricno (kruzno) sito. Nemaju klasicno kuciste, a 
njegovu funkciju zamenjuje sito i bocne povrsine kucista. Zbog 
malog kapaciteta nisu potrebni ventilator i ciklon. 

Za usitnjavanje zrna kukuruza s 35-40 odsto vlage i 
spravljanje silaze za ishranu svinja, koriste se traktorski noseni 
cekicari s pogonom od prikljucnog vratila traktora, kapaciteta 
cetiri do osam tona na cas. Pri torn je zbog vlaznog zrna 
najpogodniji otvor sita precnika osam do 12 milimetara. 

Utrosak energije na cekicaru zavisi od vlaznosti i vrste zrna i 
finoce mlevenja - otvora sita. Ako se zeli dobiti finija prekrupa, 
mora se racunati na povecani utrosak energije i manji ostvareni 
kapacitet cekicara. 



D. UREDAJI ZA SNABDEVANJE OBJEKATA VODOM 

Potrosnja vode na farmi zavisi od stepena mehanizovanosti, 
nacina ishrane i uzgoja zivotinja, njihovog uzrasta, temperature i 
drugog. Racuna se da prosecna dnevna potrosnja vode po zivotinji 
iznosi: krava pri automatskom napajanju i masinskoj muzi 130 
litara, tovno govece 75, June 45, sestomesecno tele 20, ovca 10, 
krmace s podmlatkom 70, tovljenik 45, prase 15, kokos 0,5, zivina 
uzrasta dva i po do sest meseci 0,25 do 0,5, guska i patka 1,25, a 
curka jednu litru. 

Voda na farmama mora da zadovolji sve higijensko-tehnicke 
uslove, kao i voda za pice u ljudskim naseljima. 

Male farme se najcesce snabdevaju vodom hidroforom, ako 
nema vodovoda, a velike obicno iz vodotornja. 

Hidrofor se sastoji od pumpe za vodu, koju pokrece elek- 
tromotor, zatim usisne cevi s korpom, potisne cevi, zasuna, 
rezervoara, manometra, vodomernog stakla, automatskog pre- 
kidaca pritiska i odvoda u vodovodnu mrezu. Hidrofor radi na 
principu sabijanja zaostalog vazduha vodom, koju doprema 
pumpa. Kada se postigne odgovarajuci pritisak, elektromotor za 

128 



pogon pumpe automatski se iskljuci. Potrosnjom vode opada 
pritisak i kada on dode na donju granicu ukljuci sa pumpa. 
Pumpa se najcesce ukljuci pri pritisku 1,5 bara ili znatno nizem - 
0,5 bara, a kod nekih i do pet bara, a iskljucivanje pri pritisku od 
dva do 10 bara. 



1. Pojilice 

Na savremenim farmama domace zivotinje napajaju se iz 
automatskih pojilica. Prema nacinu napajanja pojilice mogu biti 
individualne i grupne, prema nameni - za goveda, svinje, ovce, 
zivinu, a prema konstruktivnoj izvedbi - s tegom, ventilom, 
oprugom i slicno. 

a) Pojilica za goveda 

Za napajanje goveda pri vezanom sistemu uzgoja koriste se 
individualne, a pri nevezanom grupne pojilice. Individualne 
pojilice (si. 62) su sa soljom zapremine 1,5 do dve litre, a mogu biti 
s tegom i ventilom s oprugom. Postavljaju se na visinu oko 70 
santimetara od poda. 

Pojilica s ventilom i oprugom sastoji se od solje, poluge, 
ventila s oprugom, tela pojilice i prikljucka za dovod vode. Od 
prethodnog napa j a- 
nja na dnu solje osta- 
ne izvesna kolicina 
vode. U zelji da do- 
segne za vodom, grlo 
pritisne njuskom po- 
lugu-pedalu, aktivira 
se ventil - sabije o- 
pruga, pa voda ulazi 
u solju. Po napajanju 
grlo se odmice, a o- 
pruga pomera ventil, 
zatvara se dovod vode 
i poluga vraca u prvo- 
bitni polozaj. 

Pojilica s tegom 
radi na slicnom prin- 
cipu, s tim sto se pri- 
tiskom na pedalu po- 
dize teg sa svog lezi- 
sta i oslobada ulaz 
vode. SI. 62. Pojilica za goveda 




9 Masine za seoski posed 



129 



b) Pojilica z a svinje 

Automatske pojilice za svinje mogu biti sa i bez solje. Pojilice 
sa soljom najcesce imaju teg, a rade na istom principu kao i 
pojilice za goveda. 




SI. 63. Pojilica za svinje s pipkom 




SI. 64. Automatska viseca pojilica za 
zivinu 



Pojilice s pipkom (si. 63) su 
veoma rasirene, a pri pojenju 
svinja ih obuhvati njuskom. Pri 
torn deluje na pipak a ovaj na 
ventil i voda dotice. Konstruk- 
tivno su izvedene u vise varijan- 
ti: s ventilom i oprugom, s kugli- 
com, s dvokrakim pipkom i si. 
Postavljaju se na visinu zavisno 
od uzrasta svinja, na primer, za 
prasad na 10 - 20 santimetara od 
poda, za nazimad na 20 - 40, a za 
odrasle svinje na 40 - 65 santi- 
metara. 

c) Pojilica za zivinu 

Pojilice za zivinu mogu bi- 
ti za podni i kavezni sistem uz- 
goja. 

Pri podnom uzgoju najvise 
se koriste visece automatske, o- 
krugle pojilice (si. 64) koje omo- 
gucavaju doticanje i prestanak 
dotoka vode u pojilicu. Aktivira 
se masom vode u pojilici. Kad se 
nivo vode u pojilici smanji, op- 
ruga pojilicu povuce navise, os- 
lobodi ventil i voda dotice. Pri 



130 



punjenju se povecava masa pojilice, savladava opruga i pomera 
.nanize, te se u datom momentu ventil zatvori. Racuna se da jedna 
ovakva pojilica moze opsluziti 50 nosilja ili 100 pilica. 

U kaveznom sistemu uzgoja koriste se uglavnom dve vrste 
pojilica: u obliku valovcica i cevne pojilice s pipkom, tzv. nipl 
pojilice. 

Cevne pojilice se najcesce prave od plasticne mase, a izradene 
su s konusnim otvorom u koji je pipak postavljen vertikalno 
nanize. Od prethodnog napajanja ocedi se zaostala kolicina vode i 
formira kap. Pri napajanju zivotinja obuhvati kljunom pipak koji 
se pomeri navise, posto je lak, a voda ulazi - kapa u kljun. Po 
prestanku uzimanja vode pipak pada i zatvara izlaz vode. Pritisak 
vode obezbeduje se malim rezervoarom za svaki sprat kaveza, koji 
je nesto iznad nivoa pojilice, posto je potreban veoma mali 
pritisak vode. 



E. UREDAJI ZA MUZU 

Prema izvedbi i nacinu koriscenja uredaji za masinsku muzu 
mogu biti: 




SI. 65. Pokretni uredaj za muzu 



131 



- pokretni, 

- polustacionarni, 

- fiksna izmuzista, 

- okretna, najcesce kruzna izmuzista, 

- pasnjacka izmuzista. 

Za seosko gazdinstvo pogodni su pokretni (si. 65) i 
polustacionarni uredaji za muzu, kapaciteta jedne ili dve muzne 
jedinice (istovremeno se mogu musti jedna ili dve krave). 

Pokretni uredaji imaju pokretno postolje s tockovima. Kod 
polustacionarnih pogonski deo je smesten u posebnoj prostoriji. 
Stabilan je, a kroz objekt je postavljen vakuum vod. Muzna 
jedinica - sisna garnitura s muznom kantom premesta se od krave 
do krave. Na velikim farmama postavlja se mlekovod bez muzne 
kante. 

1 . Delovi uredaja za muzu 

Uredaj za muzu sastoji se od pogonskog motora, vakuum- 
pumpe, vakuum-rezervoara, vakuum-regulatora, vakuum-voda, 
muzne kante, pulsatora, razvodnika, kolektora i sisnih casa sa 
sisnim gumama. 

Pogonski motor. To je najcesce elektromotor, a dobra 
su resenja s mogucnoscu prikopcavanja benzinskog ili dizel- 
motora u slucaju nestanka elektricne energije. 

Vakuum-pumpa izvlaci vazduh iz sistema i obezbeduje 
potpritisak. Moze biti klipna ili rotaciona. Uredaji s klipnom 
pumpom najcesce nemaju pulsator, jer rad pumpe obezbeduje 
pulsiranje. 

Vakuum-rezervoar obezbeduje rezervu potpritiska 1 
stiti pumpu od ulaska eventualno kondenzovane vode i necistoce 
(prasine). 

Vakuum-regulatorne dozvoljava da potpritisak prede- 
odredenu gornju granicu, jer prevelik potpritisak moze ostetiti 
vime. Potpritisak se sprovodi vakuum-vodom do muzne kante i 
pulsatora, te je muzna kanta za vreme rada stalno pod dejstvom 
vakuuma. 

Muzna kanta spojena je crevom za mleko s kolektorom, a 
ovaj sa sisnim gumama, dok je pulsator spojen s razvodnikom, a 
razvodnik sa sisnim casama. 

Pulsator naizmenicno salje potpritisak i atmosferski 
pritisak do razvodnika, koji ih razvodi u sisne case (u dve 
potpritisak, a u druge dve normalni atmosferski pritisak). Broj 
praznih promena u minutu naziva se pulsacija i iznosi 40-60 
pulsa u minutu za normalnu muzu krava, 60-80 za ubrzanu, a 
120-180 za brzu muzu, uglavnom ovaca. 

132 



U nas se koriste dvofazni pulsatori (postoje i trofazni). Po 
konstrukciji mogu biti membranski, klipni, hidropneumatski, 
elektromagnetni i elektronski. 

Princip rada dvofaznog (dvotaktnog) uredaja za muzu je: U 
prostoru unutar sisne gume u toku rada vlada potpritisak, a u 
sisnim casama (u prostoru izmedu sisne case i sisne gume) 
naizmenicno potpritisak i atmosferski pritisak, koji salje pulsator 
preko razvodnika. Kada je izmedu sisne case i sisne gume dejstvo 
spoljnog pritiska (unutar gume je stalno potpritisak), sisna guma 
se skuplja (steze) i pritiska sisu. To je takt kompresije ili masaze. 
Kada izmedu sisne case i sisne gume deluje potpritisak, sisna 
guma se siri i zauzima normalni polozaj, a usled potpritiska 
(vakuuma) unutar sisne gume (ispod sise) isisava se mleko. To je 
takt sisanja ili muze. Odnos takta masaze i muze krece se od 1:1 
do 1:4, najcesce 1:2. 

Mleko se iz sve cetiri sise sakuplja u kolektoru, a iz njega 
odlazi u muznu kantu zapremine 15-20 litara. Kada se napuni, 
mleko se presipa u vece transportne kante. 



2. Odrzavanje i ciscenje uredaja za muzu 

Od velikog je znacaja pravilan rad i odrzavanje uredaja, jer se 
u protivnom, s higijenskog gledista, moze dobiti losije mleko nego 
pri rucnoj muzi. To se posebno odnosi na pripremu vimena 
(pranje i susenje pre muze) i ciscenje uredaja. 

Natalozenu prasinu i ulje s elektromotora potrebno je ocistiti, 
a vakuum-pumpu redovno podmazivati, odnosno kontrolisati 
nivo ulja, ako se podmazuje. Natalozenu necistocu i kondenzat 
treba ispustiti iz vakuum-rezervoara. Odrzavanje pulsatora zavisi 
od njegove konstrukcije, ali se obavezno treba pridrzavati 
uputstava proizvodaca. Pri eventualnoj zameni dotrajalih delova 
pazljivo ga i strucno podesiti za rad, ili, sto je bolje, to prepustiti 
servisu. Posle muze sve delove koji dolaze u dodir s mlekom treba 
dobro oprati, jer ce doci do razvoja stetnih bakterija. 

Uz svaki uredaj isporucuje se posebna oprema s uputstvom za 
pranje i ciscenje. 



F. MASINE I OPREMA ZA ISHRANU STOKE 

1 . Hranilice za goveda 

U govedarstvu je najteze potpuno mehanizovati ishranu. 
Tako se i na velikim farmama seno razdeljuje rucno. Izbor masina 
i opreme za ishranu zavisi od nacina uzgoja goveda, velicine 
farme, smestaja hrane (horizontalni ili vertikalni silosi) i vrste 
hraniva. 

133 



Ishrana silazom obuhvata izuzimanje, transport i 
razdeljivanje silaze. Iz horizontalnih silosa silaza se moze 
izuzimati prednjim ili kranskim traktorskim utovaracem. 
Kranski traktorski utovarac ima nesto veci ucinak, lakse i brze se 
njime manevrise pri izuzimanju i utovaru u prikolicu, a silazu 
zahvata odozgo. 

Transport i razdeljivanje mogu se obavljati specijalnom 
prikolicom s bocnim istovarom. To je prikolica koja na podu ima 
lancasti transporter, na prednjoj ili zadnjoj strani poprecni 
transporter, najcesce traktorski, a iznad ovog uredaj za doziranje. 
Pri prolazu kroz staju silaza s poprecnog transportera pada 
direktno u jasle. Za takvu ishranu treba imati odgovarajuce 
gradevinsko resenje staje. Sanduk samoistovarne prikolice treba 
da ima zapreminu 2,5 do pet kubnih metara. 

Za male farme postoje i druga resenja, kao sto je sekac 
blokova silaze (si. 66), na primer „silofleks", postavljen na 
hidraulicne poluge traktora. On odseca i nosi blok silaze 
dimenzija 180 x 95 x 85 santimetara, odnosno oko 1,5 kubnih 
metara. 

Jedno od resenja je i traktorska nosena masina, koja ima 
sanduk s poprecnim transporterom i uredaj za izuzimanje- 
odsecanje silaze. Ona izuzima i utovara silazu, transportuje je i 
razdeljuje direktno u jasle. 



# 

3 



^d\jU~ 




SI. 66. Izuzimac silaze secenjem blokova 



134 



U vertikalnim silosima silira se usitnjeni klip kukuruza. Za 
izuzimanje takve silaze iz ovih silosa najpogodniji je uredaj za 
izuzimanje s gornje strane (si. 67). On skida sloj po sloj silaze s 
gornje strane okretanjem spiralnih transportera, koji masu 
donose prema sredini do ventilatora, a ovaj je kroz sprovodnu cev 
izbacuje u vertikalni kanal sa strane silosa. Ispod kanala se 
postavi prikolica za prijem izuzete silaze. Uredaj se okrece (kruzi) 
pri radu (osim drzaca i sprovodne cevi), a tockovima oslanja o 
zidove silosa. Ovaj uredaj se moze koristiti i pri punjenju silosa, 
adaptiran za tu svrhu, za razgrtanje i sabijanje mase, pri cemu se 
puzni transported obrcu u suprotnom smeru. 

Stacionarni uredaji za razdeljivanje hrane, koji se postavljaju 
u jasle ili iznad njih, kao sto su razne vrste transportera (spiralni, 
trakasti, s lopaticama) opravdano je koristiti kada se hrani veci 
broj grla. 

Uredaji za razdeljivanje koncentrovane hrane koriste se na 
malim f armama za tov vise goveda. To su kolica-vagoneti, sinska 
ili na tockovima, koja prolaze duz hodnika i direktno doziraju 
koncentrovanu hranu u jasle. 



2. Hranilice za svinje 

Za ishranu svinja najcesce se koristi suva koncentrovana 
irana, a u poslednje vreme poluvlazno i vlazno silirano zrno 
kukuruza. Primenjuju se dva osnovna nacina ishrane: po volji, pri 
cemu svinje uzimaju hranu u neogranicenim kolicinama iz 
automatskih hranilica i dozirana ishrana, kada se hrana daje u 
odredenim vremenskim intervalima i u odredenoj kolicini. 




SI. 67. Uredaj za izuzimanje silaze s gornje strane vertikalnog silosa 

135 



a) Automatske hranilice 

Sluze za drzanje koncentrovane suve hrane namenjene za 
sedam dana, iz kojih se svinje hrane slobodno, kolicinski i 
vremenski neograniceno. Izraduju se od lima kao uzduzne (za 
podmladak okrugle) s konusnim dnom, koje omogucava slobodno 
priticanje hrane u prostor odakle ga svinje uzimaju. Hranilice se 
mogu puniti iz bin-ciklona puznim ili lancanim transporterom, 
sto je na velikim farmama automatizovano. 

b) Automatski uredaji za doziranu ishranu 

Ovakvi uredaji za ishranu suvom hranom manje se koriste na 
seoskom gazdinstvu. Hrana se moze dozirati pokretnim vagone- 
tima s protocnim dozatorom i dozatorima u obliku kutija, koji su 
vise u primeni. Dozira se po masi ili zapremini hrane, ali su 
zapreminski dozatori jednostavniji i pouzdaniji. 

c)Uredaji za ishranu svinja poluvlaznom i 
vlaznom hranom 

Ovi uredaji se sve vise koriste, jer se spremanje zrna kukuru- 
za siliranjem prosirilo. Silirano usitnjeno zrno kukuruza moze da 
se daje svinjama poluvlazno i vlazno. (dodavanjem vode ili 
surutke), uz ostale neophodne komponente. 

U spremanju i upotrebi tekuce (vlazne) hrane razlikuju se ove 
faze: doziranje pojedinih komponenata hrane, mesanje, transport 
tecne hrane i razdeljivanje. 

Komponente hrane sipaju se u poseban rezervoar, dodaje im 
se voda ili surutka, a zatim se mesaju. Izmesana hrana trans- 
portuje se kroz cevi pumpom, najcesce spiralnog rotora, do bok- 
sova, gde se dozira u valove. 

Doziranje moze biti automatsko (programirano) i rucno. Pri 
rucnom radnik ide od boksa do boksa i stavlja odgovarajuce 
kolicine tecne hrane u valove. Prednost ovog nacina doziranja je u 
tome sto radnik kontrolise svinje, mnogo je jeftiniji nego auto- 
matsko doziranje i manje je kvarova. Visak hrane se vraca do 
rezervoara povratnim vodom. 

Prednosti vlaznog (tecnog) nacina ishrane u odnosu na 
poluvlazni je pre svega u laksem i boljem mesanju hrane, jedno- 
stavnijem i laksem ciscenju opreme koja se ispira vodom. 



3. Hranilice za zivinu 

Uzgoj zivine moze biti podni i kavezni (baterijski), pa se i 
oprema za ishranu i mehanizacija ostalih radova zbog toga 
razlikuju. U podnom sistemu uzgoja koriste se visece, cilindricne 

136 



i uzduzne, zlebaste hranilice. 
Ove druge koriste se u kaveznom 
uzgoju, mada se vise primenjuje 
sistem punjenja valovcica - hra- 
nilica s pokretnim uredajem. 

a) Visece hranilice 

Izraduju se od plasticne ma- 
se upadljivih boja. Sastoje se od 
rezervoara i ispod njega kruzne 
posude (si. 68). Rezervoar je ce- 
vima spojen s transporterom 
(najcesce lancasto-tanjirastim) 
smestenim iznad hranilica. Hra- 
na slobodnim padom stize od. 
transportera kroz vertikalne ce- 
vi u hranilice i puni ih. 

Da bi hrana ravnomerno 
priticala u kruznu posudu, re- 
zervoar je malo izdignut iznad 
nje, a zidovi su mu pod uglom od 
45 stepeni za brasnastu hranu, 
odnosno 27 stepeni za zrnastu 
hranu i palete. Dubina kruzne 
posude iznosi sest-sedam santi- 

metara za pilice, odnosno 10 santimetara za odraslu zivinu. Hra- 
nilice se mogu postaviti u jedan ili dva reda, a na jednu hranilicu 
racuna se 50 pilica ili 20 nosilja. 




SI 68. 



Okrugla viseca hranilica 
za zivinu 



b) Pokretni uredaj 

U kaveznom sistemu uzgoja zivine hranilice-valovcici naj- 
cesce se pune pokretnim uredajem. Kavezi su obicno na tri sprata 
i dvostrani, a hrana se doprema u hranilice pokretnim rezervoa- 
rom-vagonetom na sve spratove istovremeno. Kad vagonet dode 
do kraja, automatski menja smer kretanja, vraca se u prvobitni 
polozaj i iskljucuje. Osim automatskog, cesto je omoguceno i rue- 
no upravljanje. 



137 



VI 



MASINE I OPREMA ZA TRANSPORT 



Od ukupno utrosene energije u poljoprivrednoj proizvodnji 
40-50 odsto odnosi se na transport. Ima skoro 200 proizvoda i 
materijala koje treba utovariti, prevesti i istovariti u odredenom, 
najcesce kratkom vremenu. 

Transport se odvija u razlicitim uslovima, najcesce istim 
prevoznim sredstvom. U ratarstvu, na primer, proizvodi se 
prevoze s njive po poljskom, uglavnom losem putu, a potom po 
savremenom kolovozu. 

U poljoprivredi transport obicno obuhvata: 

- utovar tereta na prevozno sredstvo, 

- prevoz 

- istovar 

- pretovar. 



A. TRAKTORSKE PRIKOLICE 

U poljoprivredi, a posebno na posedima zemljoradnika, 
osnovno transportno sredstvo je prikolica. Savremene 
poljoprivredne prikolice imaju univerzalnu konstrukciju sasije i 
voznog dela, a tovarni sanduk se menja zavisno od vrste tereta. 
Traktorske prikolice mogu biti dvoosovinske i jednoosovinske. 



1. Dvoosovinska traktorska prikolica 

Univerzalne dvoosovinske prikolice, zbog siroke primene, 
najvise se koriste na privatnom posedu. Njihova nosivost treba da 
je uskladena s potrebama transporta, vrstom materijala, pute- 
vima, udaljenosti i vucnom snagom traktora. 

138 



Materijal 




Nosivost (t) 



Povrsina sanduka (rn) 



Krompir 



Stajnjak 



Mineralno 
djubrivo 



Zemlja , 
sljunak 



Zapreminska 
masa [kg/nr?] 



350 



600-750 



700-750 
600-700 



700-1000 



1200-1700 



U * 1,8 = 7,2 



Visina Tovarenja 
[cm] 



119 



55-69 



55-59 



59-69 



42-59 



24-35 



5x 7= 10 



Visina tovarenja 
[cm] 



143 



67-83 



67-71 



71-83 



50-71 



29-42 



SI 69. Visina tovarenja prikolice 



Na privatnom sektoru mogu se koristiti prikolice nosivosti 
tri, pet i sedam tona. Prikolice vece nosivosti, klasicne izrade, nisu 
pogodne za transport na polju zbog teskih uslova rada, upadanja 
tockova u zemljiste, sabijanja i kvarenja njegove strukture. 

Na slici 69 prikazana je visina tovarenja na univerzalnoj 
prikolici za prevoz razlicitih materijala. 

a) Delovi prikolice 

Sanduk prikolice moze biti izraden od drveta, lima ili kombi- 
novano. Stranice su visoke 40 do 50 santimetara. Zadnja i bocne 
stranice vezane su sarnirno za dno sanduka te se mogu otvoriti 
prilikom utovara, odnosno istovara. Najcesce se izraduju tako da 
im se visina moze produziti prilikom transporta laksih, kabastih 
tereta. 

Uredaj za voznju na prikolicama sastoji se od okvira, veze 
okvira s osovinama (najcesce gibnjevi), osovina, tofckova, uredaja 
za upravljanje i rude. Okvir obicno Sine dva paralelna, medu- 
sobno povezana nosa^a, sto uproscava konstrukciju i smanjuje 
masu prikolice. 

Gibnjevi su podeseni za brzi transport i vece terete, jer dobro 
podnose tresenje, a vek trajanja im je relativno dug. 

Zbog bezbednosti u transportu, kretanja po javnim putevima, 
nagnutim i neravnim terenima, prikolice moraju imati kofcioni 
uredaj. Na savremenim poloprivrednim prikolicama instralirani 
su hidraulicni ili vazdusni (pneumatski) ko^ioni sistemi koji 
sigurno i brzo dejstvuju. 



139 



b) Upravljanje prikolicom 

Dvoosovinskim prikolicama upravlja se: 

— pomocu okretnog venca, ili 

- preko rukavca prednjih osovina. , 

Ako je upravljanje okretnim vencem, koji se cesto naziva „i 
peti tocak", pri potpuno zaokrenutoj prednjoj osovini sanduk se 
oslanja samo u tri tacke. Tada je stabilnost prikolice veoma mala, 
moze se lako prevrnuti. Prednost ovakvog sistema je u malom 
poluprecniku okretanja - od 6,1 do 6,5 metara, pa su takve 
prikolice pogodne za rad na manjem prostoru. 

Prikolice kojima se upravlja rukavcem prednje osovine 
znatno su stabilnije pri okretanju, jer je sanduk uvek oslonjen u 
cetiri tacke. Ove prikolice su po pfavilu lakSe, ali je za okretanje 
potrebno vise prostora, poluprecnik okretanja je 6,8 do 8,5 
metara. 



2. Jednoosovinska traktorska prikolica 

Jednoosovinska traktorska prikolica ima oslonac u tri tacke: 
na dva tocka i preko rude na poteznicu traktora. Zbog toga 
povecava opterecenje na zadnje tockove traktora do oko polovine 
ukupne mase prikolice. Prikopcava se za traktor sistemom 
automatske kuke, a rede na poteznicu traktora. 

Najnovije konstrukcije jednoosovinskih prikolica imaju 
pogon osovine preko prikljucnog vratila traktora. Prednost im je 
u tome sto se oko devet desetina tereta prikolice rasporeduje na 
zadnju osovinu traktora i pogonsku osovinu prikolice. Ovakve 
prikolice, vucene istim traktorom, mogu preneti dva do dva i po 
puta veci teret nego klasicne jednoosovinske. Nosivost im je sest 
do 15 tona, a zahtevaju traktor snage 51,5 kW. 



3. Koriscenje traktorske prikolice 

Za prevoz kabastih materijala, kao sto su seno, balirana ili 
nebalirana slama, stranice univerzalne prikolice mogu se spustiti, 
odnosno postaviti u horizontalni polozaj. Na taj nacin dobija se 
veci tovarni prostor. Prilikom visokog tovarenja pozeljno je tovar 
vezati konopcima radi njegove vece stabilnosti. 

Za transport laksih materijala stranice prikolice se mogu 
produziti po visini. Na primer, za zelenu masu koja se prihvata iz 
silaznog kombajna, sanduk univerzalne prikolice moze se 
adaptirati tako da se na stranice postavi posebno izraden 
nastavak od zicane mreze. 

Sarnirne veze pri kipovanju, na strani na koju se sanduk 
iskrece, treba da su dobro zabravljene. Na suprotnoj strani veze 
treba osloboditi. 



140 



B. PRETOVARNO - TRANSPORTNA SREDSTVA 

Ovu grupu transportnih sredstava cine utovaraci - istovaraci, 
transporter! i elevatori. 

Primenom ovih sredstava ucesce fizickog rada na utovaru i 
pretovaru je neznatno. 



1. Prednji traktorski utovarac 

Upotrebljava se za prebacivanje i utovar stajnjaka, silaze, 
zelene mase, sena, repe i zemlje. Moze se koristiti za ciscenje 
otvorenih, rede zatvorenih staja. Prikljucci utovaraca su: vile za 
stajnjak, lopata za utovar zemlje i sljunka, vile za zelenu krmu i 
seno, vile za utovar repe i drugo. U odnosu na rucni utovar, 
proizvodnost rada povecava se za sest do 10 puta. Ovi utovaraci 
mogu da dignu teret mase do 1000 kilograma. Visina dizanja 
teskih materijala je 2,2 - 2,5 metara, lakih 3,2 - 3,5, a veoma lakih 
do cetiri metra. 

Prednji traktorski utovarac sastoji se od poprecnog nosaca, 
bocnih nosaca, nosaca vila, prikljucka - radnog organa, 
hidraulicnih cilindara i veza s hidraulikom traktora (gumene i 
metalne cevi). Za kuciste traktora zglobno su pricvrscene poluge 
(nosaci vila) utovaraca. Na prednjem kraju poluga pricvrscen je 
izmenjivi prikljucak - radni organ utovaraca, kojim se zahvata 
materijal. 

Voznjom traktora unapred vile se spuste na odgovarajucu 
visinu od tla i zabadaju u materijal, na primer stajnjak. 
Zahvaceni materijal se podize uvis i voznjom unazad donosi do 
mesta istovara. Oslobadanjem veze koja drzi vile ili korpu u 
horizontalnom (radnom) polozaju, usled mase tereta vile se 
iskrecu nanize i materijal ispada u prikolicu, odnosno na mesto 
deponovanja. Korpa se vraca u radni polozaj dejstvom opruge ili 
pritiskom o tlo, pri cemu klin za osiguranje radnog polozaja korpe 
uskoci u svoje leziste i ostvari cvrstu vezu korpe s polugama. 

Vile za stajnjak imaju pet do osam celicnih zubaca. Zadnji 
deo je od celicnog lima, a kako je stajnjak lepljiv moze biti u 
obliku resetaka, jer pri utovaru u prikolicu ostaje manje stajnjaka 
na vilama. 

Korpa za utovar korenasto-krtolastih plodova sastoji se od 
zubaca postavljenih na manjem razmaku nego kod vila za zelenu 
krmu. Zupci su na zadnjem delu povijeni. Bocno su stranice od 
lima ili resetke, koje sprecavaju ispadanje materijala. Vrhovi 
zubaca su zaobljeni, da ne bi nabadali plodove. Zapremina korpe 
je do 0,6 kubnih metara. 

Korpa je namenjena za utovar zemlje, zgorelog stajnjaka i 
drugih materijala koji se ne mogu utovariti vilama. Zapremine je 

141 



od 0,2 do 0,45 kubnih metara. Na prednjem rubu korpe postavljen 
je noz koji sluzi za podsecanje vrlo kompaktnog materijala. 

Da bi utovarac uspesno radio, potrebno ga je redovno 
odrzavati i njime pravilno rukovati, uz pridrzavanje uputstva 
koje daje proizvodac. Posebnu paznju treba posvetiti pravilnom 
postavljanju na traktor, rukovanju hidraulikom traktora i 
prikljuccima. 



2. Kranski traktorski utovarac 

Ovaj tip utovaraca (si. 70) postavlja se na zadnjem delu 
traktora. Na nosacu se nalazi radni organ za zahvatanje tereta. 
Obicno je to korpa, koja moze biti razlicito izvedena. Korpa se 
otvara i zatvara delovanjem hidraulicnih cilindara povezanih s 
pumpom hidraulika traktora. 

Da bi se zadnji tockovi sto manje opteretili i povecala 
stabilnost traktora, kranski utovarac se oslanja na zemlju 
potpornim stopama. Prednost kranskog nad prednjim 
utovaracem je u tome sto ovaj radi u mestu, odnosno za vreme 
rada traktor se ne pomera. To ga cini posebno primenljivim u 
nepovoljnim uslovima rada, kada je podloga raskvagena, 
blatnjava, u kojima primena prednjeg utovaraca ne bi bila 
efikasna zbog proklizavanja pogonskih tockova traktora. 

Resetkasta korpa sluzi za utovar repe, glava i lisca repe, 
silaze, stajnjaka i si., dok se za iskop i utovar zemlje, komposta i 
drugih sipkih materijala postavlja specijalna korpa sa zatvorenim 
stranicama. Masa kranskog utovaraca krece se od 1000 do 3500 N. 
Ucinak je od 10 do 18 tona na cas, a ugao obrtanja (opseg 
zahvatanja) od 180 do 360 stepeni, zavisno od tipa i namene. 




SL 70. Kranski traktorski utovarivac 
142 



3. Trakasti transporter 

Trakasti transporter! primenjuju se za prenosenje rasute, a 
rede komadne robe u horizontalnom ili kosom transportu s 
nagibom od 10 do 28 stepeni. Produktivnost im je veoma velika. 
Materijal se prenosi na razdaljinu od pet do nekoliko stotina 
metara. Trakasti transporter ne moze sam da zahvata materijal, 
vec se materijal mora dopremiti do njega, te on sam ne ostvaruje 
punu mehanizaciju tehnoloskog procesa pretovara. 

Transporter moze biti s gumiranom trakom, trakom od 
kamilje dlake, s kudeljnom, zicanom i celicnom trakom. Tovarni 
profil elasticne trake je ravan ili koritast (udubljen). Zavisno od 
polozaja oslonih valjaka, koritasti profil moze imati trouglasti, 
trapezasti i segmentni oblik. Specijalna gumena traka moze imati 
i pravougaoni oblik. 

Prema nameni trakasti transporteri mogu biti za opste svrhe 
transportno-pretovarnih radova i za specijalne potrebe. 

Trakasti transporter sastoji se od beskrajne elasticne trake 
koja se obavija oko pogonskog i zateznog dobosa. Ona je u isto 
vreme i vucni i noseci organ tereta. Pokrece je motor preko 
pogonskog dobosa. Kretanje dobosa prenosi se na traku usled 
trenja izmedu njih, koje nastaje zatezanjem zateznog dobosa. Ovo 
zatezanje je potrebno i radi odrzavanja kontinuiteta na traci. 
Traku podrzavaju izmedu dobosa osloni valjci postavljeni duz 
rama transportera na odredenom rastojanju jedan od drugog. 

Gornji deo trake, koji nosi teret, naziva se radni, a donji deo 
prazni krak. Utovarni uredaj, postavljen na nosecem ramu, 
odnosno sasiji transportera, stavlja teret na traku. Istovar tereta 
je na bilo kojem mestu pomocu istovarnih uredaja, ili na kraju 
preko pogonskog dobosa. Za privatni sektor pogodni su pokretni 
transporteri duzine od pet do 15 metara. Transporteri duzi od pet 
metara postavljeni su na tockove, a kraci se prenose rucno. Ovi 
transporteri obicno imaju i uredaj za promenu ugla nagiba. 

Nagib trakastih transportera ogranicen je vrstom robe i mora 
biti za sedam do 10 stepeni manji od ugla trenja izmedu trake i 
tereta koji se transportuje. Dozvoljeni uglovi nagiba glatke 
gumene trake iznose: za krompir 12 stepeni, zrno 20, komadnu 
robu 20, brikete 12, cement 20, suvi pesak 24, vlazni pesak 27, 
sljunak pran i prosejan 12 stepeni. Pri nagibu navedenih uglova 
materijal ne klizi niz traku. 



4. Elevatori 

Elevatori sluze za dizanje tereta na odgovarajucu visinu, pri 
cemu se teret moze premestati pod vecim nagibom nego 
transporterima. Nagibni ugao je preko 30 stepeni. 

143 




SI. 71. Elevator univerzalne primene na seoskom posedu 

Elevatori se proizvode kao pretovarne univerzalne masine i 
za specijalne namene. S obzirom na raznovrsnost materijala koji 
se pretovara na privatnom sektoru - seno, slama, klipovi 
kukuruza i dr (si. 71), pri nabavci bi trebalo dati prednost 
elevatorima univerzalne primene. 

Elevator se sastoji od ramske konstrukcije, pogonskog 
motora, transportnog korita, noseceg transportnog elementa 
(traka ili lanci) i uredaja za promenu nagiba. Elevatori su 
najcesce pokretni. Za privatni sektor interesantni su tipovi 
elevatora duzine do 15 i visine dizanja do 10 metara. 

U koritu elevatora nalazi se noseci - vucni organ, koji moze 
biti beskrajna traka ili lanac. Na traci su dodate lopatice za 
prihvatanje i pridrzavanje tereta, da ne klizi niz traku. Kod 
lancastih elevatora noseci radni organ je par lanaca koji se krecu 
po dnu korita, a na njih mogu biti postavljene poprecne letvice sa 
zupcima ili lopatice pogodne za transport kukuruza u klipu, 
odnosno komadne robe. 



144 



Nagib elevatora manje duzine podesava se rucno posebno 
ugradenim uredajem, dok je kod velikih elevatora za to ugraden 
poseban elektromotor. 

Elevatori zahtevaju malu pogonsku snagu, sto ih cini 
rentabilnim u eksploataciji. Tako, na primer, elevatori duzine do 
10 metara mogu ostvariti ucinak i do 10 tona na cas pri pretovaru 
baliranog sena, a za pogon im je dovoljan elektromotor snage 2,2 
kW. 



145 



VII 

ZASTITA U RADU MASINAMA 



Do tezih i smrtnih povreda poljoprivrednika na radu dolazi 
zbog nepotpune primene mera zastite. 

Nezgode na radu mogu se izbeci ako se onemoguci delovanje 
izvora opasnosti na radnike. 

Izvor opasnosti potpuno se uklanja zamenom opasne neo- 
pasnom masinom, opasnih neopasnim tehnoloskim postupcima i 
stetnih nestetnim materijama. U svim slucajevima gde to dopus- 
taju tehnoloske i ekonomske mogucnosti, izvor opasnosti treba 
potpuno ukloniti. 

Radnik se moze udaljiti iz prostora opasnosti mehanizacijom 
i automatizacijom radnih operacija. 

Izvor opasnosti treba ograditi razlicitim zastitnim naprava- 
ma na masinama i u radnom prostoru. Ako su te naprave dobro 
konstruisane i radnici ih pravilno koriste, ovaj nacin zastite na 
radu je pouzdan. 

Sredstva i oprema za licnu zastitu na radu ne daju najbolje 
rezultate, posebno ako radnici izbegavaju da koriste sredstva i 
opremu za licnu zastitu. Ali, na mnogim radnim mestima ne 
postoje mogucnosti zastite zivota i zdravlja radnika (izlozenost 
hladnoci, vlaznosti sredine, prasini, buci). Obaveza je svakog 
radnika da savesno koristi raspolozivu odecu, obucu i drugu 
zastitnu opremu. U radu na njivi udaljenoj od naselja, jos vise 
dolazi do izrazaja licna odgovornost rukovaoca masinskih agre- 
gata za svoju bezbednost. 



A) MEHANICKI IZVORI OPASNOSTI 

Masine i oruda cesto imaju ostre i siljaste elemente koji mogu 
izazvati povrede iako se ne krecu. Veoma su opasni rotirajuci 

146 



delovi masina i uredaja (osovine, vratila, remenice, lancanici). S 
povecanjem brzine obrtaja raste opasnost po coveka. Moze se reci 
da je svaki nezasticen rotirajuci deo opasan zbog mogucnosti 
zahvatanja delova tela: ruke, noge, kose, ili radnog odela. Nezas- 
ticene osovine i vratila, bez obzira na brzinu obrtanja, takode 
predstavljaju opasnost po coveka, tim vecu ako se na njima nalaze 
klinovi, vijci i si. 

Izvor opasnosti predstavljaju delovi koji se uzajamno pokre- 
cu, jer se stvaraju mesta ukljestenja, na primer, otkidacki i komu- 
sacki valjci kombajna za berbu kukuruza. Opasnost postoji 
samo kada se delovi masine krecu kruzno ili pravolinijski, kada 
su u medusobnom odnosu ili u odnosu na nepomicne delove masi- 
ne ili okoline. Mesto ukljestenja uvlaci zahvacene delove koje je 
gotovo nemoguce osloboditi pre nego sto dode do povrede, odno- 
sno nesrecnog slucaja. 



1. Provera ispravnosti masina 

Pre polaska na njivu rukovalac treba da se uveri u ispravnost 
masinskog agregata - traktora, prikljucne masine ili kombajna. 
Najpre se proverava, prema uputstvu za rukovanje, funkcioni- 
sanje instrumenata i komandi pogonske masine - traktora ili 
kombajna, a potom rad brisaca stakla i sigurnost zatvaranja vrata 
na kabini. Za nocni rad veoma je bitno da kontrolno-merni 
instrument budu dobro osvetljeni. 

Na bezbednost rukovalaca pri izvodenju mehanizovanih 
operacija veliki uticaj ima stanje sistema upravljanja i kocenja 
traktora. Njihovu ispravnost treba veoma pazljivo proveriti. 

Tehnicko stanje sistema za upravljanje traktorom i kombaj- 
nom, kao i rucice za upravljanje radnim organima poljoprivred- 
nih masina i oruda, treba da obezbedi lako, pouzdano i bez- 
opasno upravljanje. Slobodan hod volana ne bi smeo biti veci od 
15 stepeni. 

Veliki uticaj na bezbednost u radu, posebno u transportu, ima 
stanje pneumatike. Spoljna guma ne sme biti ostecena, niti rebra 
istrosena, jer to moze prouzrokovati nezgode s tragicnim posle- 
dicama. 

Pre pustanja motora traktora u pogon vozac mora proveriti 
da li se poluga menjaca nalazi u neutralnom polozaju. 
Nedopustivo je motor paliti direktno na elektropokretacu-anlase- 
ru, jer se traktor, ako poluga menjaca nije u neutralnom polozaju, 
krece nekontrolisano. 

Dok motor radi zabranjeno je traktor snabdevati gorivom i 
mazivom i otklanjati kvarove. Dopusteno je samo regulisati rad 
motora. Pri punjenju rezervoara gorivom ne sme se prilaziti 
traktoru s otvorenim plamenom. Traktor treba da je snabdeven 
protivpozarnim aparatom, koji se mora redovno kontrolisati i 
puniti. 



147 



Rukovalac, odnosno traktorista ne sme kretati na posao ako 
je pod uticajem alkohola. U traktoru ili prikolici ne sme voziti ni 
drugu osobu pod uticajem alkohola, jer ona moze praviti nepro- 
misljene radnje s fatalnim posledicama po obojicu. 



2. Berac kukuruza - najopasnija masina 

U radu beracem za kukuruz najcesce stradaju ruke i noge, ali 
vrlo cesto dolazi i do smrtnih ishoda. Uzroci povreda u radu 
beracem su: 

- nezavrsen kurs za rukovaoce kombajna beraca-komusaca, 

- neprocitano uputstvo o sigurnosti na radu kombajnom, 

- neogovarajuce radno odelo, 

- neugasen motor traktora pre nego sto pocne odgusivanje ili 
otklanjanje kvara. 

Postoje pravila kojih se treba pridrzavati pri radu kombaj- 
nom beracem-komusacem: 

- ne prekoraciti dozvoljenu transportnu brzinu od 15 
kilometara na cas, 

- ne pustati kombajn u rad ako ima nekoga u blizini, 

- ne raditi u raskopcanom odelu ni sa salom koji slobodno 
visi, 

- ne raditi kombajnom bez zastitnika na kardanskom vratilu 
i drugim pokretnim delovima, niti ih u toku rada skidati, 

- ne raditi ispod beraca sekcije dok se prethodno ne osloni na 
cvrstu podlogu i ne oslobodi hidraulicni podizac kombajna, 

- u toku rada kombajn se ne sme cistiti, podmazivati i 
regulisati, 

- bilo koje zagusenje otklanjati tek posto se iskljuci pogon 
prikljucnog vratila traktora i ugasi motor. 

- ne razdvajati kombajn od traktora ako bunker nije prazan, 

- ne transportovati kombajn s punim bunkerom, 

- po zaustavljanju prvo iskljuciti pogon prikljucnog vratila 
traktora, pa onda spustiti kombajn na zemljiste, a potom ugasiti 
motor. 



3. Prevrtanje traktora 

Da ne bi doslo do propinjanja prednjih tockova i potpunog 
prevrtanja trakora unazad, treba se pridrzavati ovih pravila: 

- Masine i oruda kaciti za poteznicu traktora. Prikljucna 
masina se ne sme lancem vezati za zadnju osovinu ili sediste, jer 
postoji opasnost od propinjanja i prevrtanja traktora unazad. 

Kada traktor upadne u blato, vozac treba da otkopca pri- 
kljucnu masinu, pod pogonske tockove stavi neki suv materijal 
(slamu, kukuruzovinu), potom poveca broj obrtaja motora - gas i 



148 




SI. 72. Brzo prevrtanje 
traktora oko zadnje osovine 



naglo ukljuci kvacilo. Ako se to£kovi pocnu okretati, sve ce proci 
bez udesa. All, ako so ne pokrenu, mora se nesto drugo pokrenuti. 
Polazeci od toga da su zadnji tockovi blokirani u blatu, podici ce 
se prednji kraj traktora i zaokrenuti oko zadnje osovine (si. 72). 
Ispitivanjem je utvrdeno da se traktor, ako je ukljuCen u cetvrtu 
brzinu, prevrne unazad za svega pola sekunde. Ista opasnost preti 
i kada traktor upadne u kanaL Da bi se traktor bez posledica po 
vozaca mogao izvuci iz blata ili kanala, treba preduzeti: 

- Pokusati da se traktor pokrene unazad, jer tada ne postoji 
opasnost od prevrtanja unazad. Ako je kretanje unazad 
ograniceno na mali deo puta, treba iskoristiti taj deo puta da se 
krene napred prvim stepenom prenosa uz mali broj obrtaja 
motora i lagano ukljucivanje kvacila. Ako to ne uspe t postupiti na 
ovaj nacin: 

- Ocistiti blato ispred zadnjih tockova traktora, a zatim 
ukljuciti prvi stepen prenosa i umerenim brojem obrtaja motora 
lagano ukljuciti kvacilo. Ako su prednji tockovi u blatu, treba ga 
ocistiti i ispred njih. 

Ako dva prethodna pokusaja ne daju rezultate, treba koristiti 
drugi traktor za izvlacenje. Jedan kraj uzeta ili lanca zakaciti za 
poteznicu traktora koji sluzi za izvlacenje, a drugi za prednji kraj 
traktora koji je u blatu ili kanalu. Cim se uze zategne, traktor u 
blatu treba da koristi i sopstvenu snagu za izvlacenje. Sve dok je 
uze zategnuto nema opasnosti da ce se traktor prevrnuti unazad. 



4. Slepanje traktora 

Slepati se moze samo traktor koji ima ispravan upravljacki, 
hodni i kocioni mehanizam. Za slepanje neispravnog traktora 
bolje je koristiti vucnu motku nego uze, jer se moze manevrisati i 
unazad i ne postoji mogucnost naletanje vucenog traktora na onaj 
koji ga vuce (si. 73). Slepa se manjim brzinama. Ne treba naglo 
kociti i dodavati gas. Ako se koristi uze, ono u toku voznje mora 
biti uvek nategnuto. Oba traktora treba obeleziti crvenom 
zastavicom ili drugim propisanim vidljivim oznakama upozo- 
renja. 

1 Masine za seoski posed 149 




SI 73. Pri slepanju traktora vucna motka je sigurnija od uzeta 

Ako kocioni sistem nije ispravan, bolje je traktor preneti 
odgovarajucim transports m sredstvom. Ako se vec mora slepati, 
onda obavezno upotrebiti vucnu motku. 

Ako je upravljacki ill hodni sistem traktora ostecen ili 
neispravan, treba ga odvuci s podignutim prednjim krajem ili 
utovariti na odgovarajuce transportno sredstvo. U ovom slucaju 
slepanje nije dozvoljeno. 



B) POVREDE 

Izvori povreda mogu biti razne masine. alati i uredaji koji se 
koriste u domacinstvu i polju, zivotinje, vatra, hemijska sredstva. 
Povrede masinama na elektricni ili motorni pogon su teze, nekada 
smrtonosne zbog velike snage i brzine kojom deluju na orga- 
nizam. Zbog sve rasirenije upotrebe pesticida cesca su i trovanja, 
neretko sa smrtnim ishodom. 

Za pruzanje prve pomoci neophodna su sredstva koja se cesto 
ne nalaze pri ruci povredenog ili onoga ko se nasao u blizini i zeli 
da pruzi prvu pomoc. Zbog toga je preporucljivo u domacinstvu 
ili vozilu (traktor, zaprega) imati paket prve pomoci, koji se moze 
kupiti u svakoj apoteci. U svakom se nalazi „prvi zavoj u 
namenjen za stavljanje na otvorenu ranu, jer je sterilan. Zato 
njime treba pazljivo rukovati, da se ne bi zagadio deo zavoja koji 
se stavlja na ranu. 



1. Zaustavljanje krvarenja 

Svaka otvorena rana pracena je krvarenjem. Ako je krvarenje 
jako potrebna je hitna pomoc, jer povredeni zbog velikog gubitka 
krvi moze izdahnuti za nekoliko minuta. To su slucajevi kada su 
povredeni veci krvni sudovi iz kojih krv tece u mlazu. 

Brzo i privremeno krv se moze zaustaviti pritiskom na krvni 
sud iznad mesta povrede. Pri povredi ruku tacka pritiska je 



150 




SI. 74. „Prvi zavoj" za zaustavljanje krvarenja 

pazuho, s tim sto se pritiska prema nadlaktici. Pri povredi nogu 
tacka pritiska je prepona. Krvarenje se dalje zaustavlja stavlja- 
njem zavoja (si. 74). Za to je najpogodniji „prvi zavoj". Ako ga 
nema, na ranu treba staviti nekoliko slojeva gaze i dovoljno snaz- 
no previti s vise zavoja da krvarenje prestane. 



2. Rane 

Ogrebotine i plitke posekotine najbolje je ocistiti nekim de- 
zinfekcionim sredstvom, sprejom za rane, posuti praskom iz ku- 
tije za prvu pomoci i preko toga staviti flaster ili gazu i previti. 
Ako nema dezinfekcionih sredstava, izuzetno je dozvoljeno 
povrsinsku ranu oprati rakijom ili mlakom vodom. 

Dublje rane se ne smeju dodirivati ni ispirati, vec samo oko 
njih grubo ocistiti strane predmete i prljavstinu. Na ranu staviti 
„prvi zavoj" ili sterilnu gazu, a potom zaviti i povredenog uputiti 
lekaru koji ce zbrinuti ranu, a po potrebi dati i zastitnu injekciju 
protiv tetanusa. 

Ranu ne treba kvasiti vodom, jer to usporava zarastanje. Ako 
su rane vece, obavezno treba ici lekaru, jer ce pravilno obradena 
rana brze zarasti i bez posledica infekcija i oziljaka. 



3. Prelomi, iscasenja i uganuca 

U slucaju preloma, iscasenja i uganuca radi se o povredi 
kostiju, zglobova i kostano-zglobnih veza. Nekada su te povrede 
pracene nagnjecenjem mekog misicnog tkiva. Povredeni deo tela 
boli, otekne, pomodri. Pri prelomu moze postojati neprirodni 
oblik i polozaj uda i gubitak njegove funkcije ispod preloma. 



151 



Prilikom iscasenja zglob je deformisan, a polozaj uda neprirodan. 
Ograniceni su pokreti susednih zglobova. 

Posto nestrucnjak tesko moze proceniti koja je povreda u 
pitanju, treba da postupi ovako: 

Ako postoji rana treba je previti, imobilisati povredeni ud i 
povredenog uputiti lekaru. Imobilizacija je postupak kojim se deo 
tela zavojima dovodi u stanje nepokretnosti. 

Pravilo je da se pri prelomu dva susedna zgloba ukoce, cime 
se umanjuje bol i prelomljeni delovi kosti ne ostecuju meko tkivo 
(misice, krvne sudove i zivce). Za imobilizaciju se mogu koristiti 
prirucna sredstva: daska, kolac, alat, korito i si. Pri prelomu 
potkolenice stavi se daska s unutrasnje i spoljne strane, duzine od 
pete do sredine natkolenice i obavije kruznim zavojem. Ako nema 
zavoja, daske se mogu zaviti i pricvrstiti uz nogu maramom, 
salom, peskirom, konopcem i dr. 



4. Opekotine 

Opekotinu je potrebno hladiti tekucom vodom sve dok bol ne 
prestane (5-15 minuta), ako nema fekuce vode, moze posluziti 
cista voda iz posude. Opecenu povrsinu zatim treba prekriti 
sterilnom gazom i zaviti. Po pravilu, opeceno lice se ne povezuje. 
Opecenog s plikovima ili tezim oblicima opekotina, bez obzira na 
zahvacenu povrsinu, obavezno treba uputiti lekaru. 



5. Povredeni s gubitkom svesti 

Gubitak svesti nastaje zbog prestanka disanja ili rada srca. 
Povredeni se ozivljava vestackim disanjem i spoljasnjom 
masazom srca. Najefikasniji nacin vestackog disanja je usta na 
usta ili usta na nos. Sprovodi se tako sto se onesvesceni polozi na 
leda, otkopca mu se okovratnik, popusti kravata, a lice koje daje 
vestacko disanje klekne mu pored glave. 

Pre pocetka davanja disanja potrebno je pregledati usta 
povredenog, da u njima nema stranog tela, ako ima vestacke vilice 
izvaditi, a jezik zapao nazad povuci napred i osloboditi prolaz 
vazduhu. 

Podizanjem brade glavu onesvescenog treba zabaciti sto vise 
unazad i posto je spasilac udahnuo, stavlja usta na usta i uduvava 
vazduh. Istovremeno rukom, koja je prema glavi, treba drzati nos 
zatvoren. Pri vestackom disanju usta na nos vazduh se uduvava 
kroz nos, a rukom usta drze zatvorena. Posle svakog uduvavanja 
oslobadaju se usta, odnosno nos i posmatra da li se grudni kos 
spusta. Vazduh se uduvava 12 do 16 puta u minutu i prestaje kada 
povredeni pocne sam da dise. Postupak ozivljavanja sprovodi se 
dva sata, a pozeljno je i duze ako onesvesceni ne dolazi svesti (si. 
75). 

152 




m$z 



SI. 75. Vestacko disanje i spoljna masaza srca 
onesvescenog 

Spoljasnja masaza srca izvodi se samostalno, ili u kombina- 
ciji s vestackim disanjem. Srce se masira tako sto spasilac klekne 
pored onesvescenog, stavi ruku preko ruke i trecinom dlana 
prema korenu sake pritiska donju trecinu grudne kosti (si. 75). 
Masazni pritisak mora biti kratak i energican i izvodi se tezinom 
celog tela. Pritisak treba da bude ritmicki, s kracim pauzama. 

Ako se kombinuje vestacko disanje s masazom srca, a to 
izvodi jedna osoba, tada nakon svakih 16 masaznih pritisaka 
slede dva uduvavanja vazduha. Kada dva spasioca pruzaju 
pomoc, onda se nakon svakih pet masaznim pritisaka jednom 
uduvava vazduh. 



6. Povrede od elektricne struje Hi groma 

Elektricna struja ili grom mogu izazvati opekotine ili povrede 
unutrasnjih organa - srca, mozga. Prva pomoc ukazuje se na ovaj 
nacin: povredenog treba ukloniti iz oblasti elektricne struje. Ako 
je u pitanju struja niskog napona, iskljucuje se struja ili ukloni 
zica koja je u kontaktu s povredenim. Pri tome se koriste predmeti 
koji ne sprovode struju - stap, daska, grana. 

Ako je vod visokog napona, struja se mora iskljuciti u 
centralnoj sluzbi. Spasioci se ne smeju primicati povredenom, da i 
sami ne bi bili povredeni. Unesreceni bez svesti ozivljava se 



153 



vestackim disanjem i masazom srca. Opekotine nastale od struje 
ili udara groma zbrinjavaju se kao i opekotine drugog porekla. 



7. Prevoz povredenih 

Veoma je znacajno pravilno preneti povredene, jer se povrede 
desavaju daleko od zdravstvene stanice, narocito ako se ona zbila 
u polju. Prevoz se najcesce obavlja losim putem, neodgovarajucim 
vozilom ili se povredeni prenosi na rukama, sto moze ugroziti 
zivot povredenog usled zapadanja jezika i ugusenja onesvescenog, 
povrede kicmene mozdine s oduzimanjem udova u slucaju povre- 
de kicme i si. 

Polozaj povredenog u transportu zavisi od stanja svesti, vrste 
i tezine ozlede i primenjene prve pomoci. 

Pri povredi kicme povredeni se postavlja na ravnu povrsinu - 
dasku, klupu, stranicu kola i si, a ispod slabinskog i vratnog dela 
kicme stavlja jastucic da bi se ispunila prirodna krivina kicme. 

Povredeni bez svesti stavlja se u bocni polozaj (si. 76) s 
polusavijenom donjom nogom preko koje je prebacena gornja, 
donja ruka je zabacena nazad sa savijenim dlanom, a gornja 
podvucena pod obraz. Mora se voditi racuna o prohodnosti disaj- 
nih puteva, zbog cega se jezik povlaci napred i povremeno kon- 
trolise. 

Povredeni s prelomom karlice i povredenim trbyhom prevozi 
se u lezecem polozaju na ledima, s lako uzdignutim gornjim delom 
grudnog kosa i savijenim kolenima ispod kojih je stavljen ulozak. 

Ako je ozleden grudni kos, povredeni se prevozi u poluse- 
decem polozaju, s lako savijenim kolenima. Sedeci polozaj koristi 
se i pri ozledi lica, nosa i oka. 







SI 76. Bocni polozaj onesvescenog 




SI. 77. Ako je povredena kicma, treba biti oprezan 



154 



Pri povredi udova, posle stavljanja imobilizacije povredeni 
deo tela zauzima polozaj koji najvise odgovara povredenom: 
polusavijena ruka stavlja se uz grudi obesena o vrat maramom, 
salom, zavojem, platnom ili drugim prirucnim sredstvom. 
Povredena i imobilisana noga trazi sedeci ili lezeci polozaj u 
transportu, s lako podignutom nogom uvis. 

Za prevoz povredenih, posebno u seoskim uslovima, izuzetno 
retko ce se pri ruci naci sanitetsko vozilo. Zbog toga treba 
koristiti vozilo koje prvo naide. Pri sumnji na povredu kifcme 
pravilnije ce se postupiti ako se povredeni postavi na ravnu 
povrsinu (si. 77) i sa£eka sanitetsko vozilo, kamion ili zaprega, 
kojima ce se povredeni preneti. 

Nestrucna osoba koja ukazuje prvu pomoc stalno treba da 
ima na umu da ce povredenom najbolje pomoci ako je smirena. 
Najbolje je da se na mestu nesrece nalaze samo lica koja pruzaju 
pomoc povredenom, a ostali udalje, da svojim prisustvom ne bi 
ometali njihov rad. 



155 



IZBOR IZ LITERATURE 

- Blagojevic M.: „ Masine, uredaji i oprema u stocarstvu" 

- Brcic J.: „Mehanizacija rada u stocarstvu" 

- Brcic J.: „Masine za povrtarstvo" 

- Lucie D.: „Poznavanje traktora" 

- Lazic V.: „Eksploatacija poljoprivredne tehnike" 

- Mekinda M.: „ Masine u ratarstvu" 

- Micic J.: „ Poljoprivredne masine" 

- Pasic G.: „ Poljoprivredne masine" 

- Person S.: „Poljoprivredni strojevi i oprema" 

- Piria I.: „Traktor" 

- Popov R.: „Poljoprivredni traktori u osnovnoj obradi zemljista" 

- Rudinski I.: „Opasnosti i zastita zdravlja poljoprivrednika" 

- RuzicicN.: „ Poljoprivredne masine" 

- SavicM.: „Poljoprivredna tehnika" 

- Capek D.: „Poljoprivredni traktor" 

- Culjat M.: „Mehanizacija i oprema poljoprivrednog poseda" 



156 



SADRZAJ 

Predgovor 5 

Uvod 7 

I. TRAKTOR 

A. DIZEL MOTOR 9 

1. Nepokretni delovi motora 9 

a) Blok motora 9 

b) Cilindri 10 

c) Korit o 10 

d) Glava motora 11 

2. Pokretni delovi motora 11 

a) Klipovi 11 

b) Klipne osovinice 12 

c)Klipnja£a . 12 

d) Kolenasto vratilo 12 

e) Zamajac 13 

f) Ventili 13 

g) Bregasta osovina 14 

3. Motorski sistemi 14 

4. Princip rada dizel motora 19 

B. TRANSMISIJA TRAKTORA 20 

1. Spojnica 20 

2. Menjac s reduktorom 21 

3. Zadnji most traktora 21 

4. Odrzavanje transmisije 23 

C. UREDAJI ZA PRENOS SNAGE 24 

1. Prikljucno vratilo 24 

2. Remenica 25 

D. HIDRAULlCNO-PODIZNI SISTEM TRAKTORA 26 

1. Delovi hidraulika 26 

a) Hidrauli£na pumpa 27 

b) Sigurnosni ventil 27 

c) Balansna opruga 27 

2. Komande hidraulika 27 

3. Kako radi hidraulik 29 

a) Rukovanje hidraulikom pri radu orudima ti- 29 

ji su radni organi u zemljigtu 30 



b) Rukovanje hidraulikom pri radu orudima ko- 

ja ne ulaze u zemljiste 30 

c) Moguce neispravnosti i smetnje pri radu hid- 
raulika 31 

4. Spoljni prikljucci hidraulika 31 

II MASINE ZA RATARSTVO 

A. ORUDA ZA OSNOVNU OBRADU 33 

1. Raoni noseni plug i delovi 33 

a) Raonik 34 

b) Pluzna daska 34 

c) Pero pluzne daske 35 

d) Plasticni nastavak pluzne daske 35 

e) Plaz i peta plaza 35 

f) Kozlac 36 

g) Crtalo 36 

h) Ram pluga 36 

2. Pravilno agregatiranje i prikopcavanje pluga 37 

a) PodeSavanje razmaka tockova traktora i ko- 
lenaste osovine pluga 37 

b) Greske u pr ikop c a v an j u pluga i njihovo ot- 
klan j an j e 38 

c) Izravnavanje pluga u uzduznoj i poprecnoj 
ravni 40 

d) Postavljanje crtala na plug 41 

e) Koriscenje hidraulika traktora pri radu n o - 
senim plugom 42 

3. Odrzavanje pluga 43 

4. Organizacija oranja 43 

a) Priprema parcele 43 

b) Pocetak oranja 45 

B. ORUDA ZA PREDSETVENU OBRADU ZEMLJI&TA .... 46 

1. Tanjirace 47 

a) Delovi i tipovi tanjiraca 47 

b) Pravilno regulisanje i prikopcavanje .... 47 

c) Odrzavanje tanjiraca 48 

2. Kultivatori 48 

a) Povrsinski kultivatori 49 

b) Meduredni kultivatori 49 

c) Prikopcavanje i regulisanje rada kultivatora 50 

d) Odrzavanje kultivatora 51 

3. Drljace 51 

a) Delovi i tipovi drljaca 51 

b) Pravilno prikopcavanje 53 

4. Valjci 53 

a) Delovi i tipovi valjaka 53 

b) Pravilno prikopcavanje 54 

5. Kombinovana oruda 54 

a) Setvospremaci 54 

b) Kultivatori mrvilice 55 

c) Prikopcavanje i regulisanje rada kombinova- 

nih orud a 55 

d) Odrzavanje kombinovanih oruda 56 

C) MASINE ZA SETVU 57 

1. Sejalice za strna zita 57 

a) Setveni aparat 57 

b) Sprovodnici semena-lule 60 

c) Ulagaci semena 61 

d) Rezervoar za seme 61 



2. Odredivanje setvene norme 62 

a) Sejalice s v al j ka s t o -rebr as t im setvenim 
aparatom 62 

b) Sejalice s cen t rif ugaln o - pneum a t skim setve- 
nim aparatom 63 

c) Sejalice sa setvenim aparatom u obliku Arhi- 
medove spirale 63 

3. Prikopcavanje sejalice i regulisanje dubine setve strnih zita . , 64 

4. Sejalice za okopavine 65 

a) Prikopcavanje sejalice za okopavine .... 67 

b) Regulisanje dubine setve 68 

5. Uredaj za unosenje insekticida 69 

6. Organizacija setve 70 

a) Organizacija setve strnih zita 70 

b) Organizacija setve kukuruza 71 

7. Odrzavanje sejalica . 71 

D. maSine za ubiranje strnih £ita 72 

1. Rad zitnog kombajna 72 

2. Podesavanje kombajna u cilju smanjenja gubitaka 73 

a) Gubici na vitlu i podesavanje 73 

b) Gubici na transporteru hedera 74 

c) Gubici na vrsidbenoj komori 76 

d) Podesavanje bubnja i podbubnja 76 

e) Podesavanje gornje zavese 78 

f) Podesavanje sita 78 

g) Podesavanje vazdusne struje 79 

3. Adaptacija zitnog kombajna za rad u drugim usevima .... 80 



a) Adapt ac 

b) Adaptac 



ijazakukuruz 80 

iia za suncokret 81 



c) Adaptacija za pasulj 81 

d) Adaptacija za uljanu repicu 81 

e) Adaptacija za soju 81 

E. MARINE ZA UBIRANJE KUKURUZA 81 

1. Rad beraca . 82 

2. Podesavanja na beracu komuSatu 83 

a) Podesavanje razdeljivaca redova 83 

b) Podesavanje berackih valjaka . 83 

c) Podesavanjeprivodnihlanaca 84 

d) Podesavanje otkidackihplo£a 84 

e) Podesavanje na elevatoru neokomusanih kli- 
pova 85 

f) Podesavanje na komusackom delu beraca . 86 

g) Podesavanje ventilatora 86 

h) Podesavanje komusackih valjaka 87 

F. MARINE ZA VADENJE SECERNE REPE 88 

1 . Radni organi za secenje lisca i glava Secerne repe 89 

a) Uredaj za istovremeno setenje glava i lisca 
repe 89 

b) Uredaj s naknadnim seCenjem glava secerne 
repe 90 

c) Podesavanje organa za secenje glava i lisca 90 

2. Radni organi za vadenje i ciktenje korena repe 91 

a) Podesavanje sanki 91 

b) Podesavanje diskova 92 

c) Podesavanje turbina - rotirajucih re§etkas- 
tihzvezda 92 

3. Radni organi za sakupljanje i utovar repe 93 

G. MARINE ZA ZASTITU RATARSKIH USEVA 93 

/. Delovi prskalice 93 



2. Rad pojedinih uredaja na prskalicama 94 

a) Rezervoar 94 

b)Mesalica 94 

c)Filteri(sita) 94 

d) Pumpa 95 

e) Regulator pritiska 95 

f) Rasprskivaci 95 

g) Kako omoguciti dobro prskanje 96 

h) Najcesce greske prilikom prskanja 96 

3. Odredivanje utroska tecnosti 97 

a) Kolicinska metoda 97 

b) Zapreminska metoda 98 

4. Odrzavanje prskalica 98 

III. MASINE ZA POVRTARSTVO 

A. MASINE ZA OSNOVNU I DOPUNSKU OBRADU ZEMLJISTA 100 

B. MASINE ZA SETVU PORCA 100 

C. MASINE ZA SADNJU POVRCA 102 

1. Sadnja rasada (presadnica) 103 

2. Sadnja lukovica 104 

3. Sadnja krtola 104 

D. MASINE ZA UBIRANJE POVRCA 105 

IV MASINE ZA VOCARSTVO I VINOGRADARSTVO 

A. MA&INE ZA PRIPREMU ZEMLJISTA 107 

1. Masine za krcenje i cescenje terena 107 

2. Masine za ravnanje terena 107 

a) Dozer 108 

b) Grejder 108 

c) Skreper 108 

d) Bagerska dubinska kasika 108 

B. MASINE ZA OBRADU ZEMLJISTA 108 

1. Masine za rigolovanje 109 

2. Masine i oruda za jesenje-zimsku obradu 109 

a) Vinogr adar ski plug 109 

b) Cizel plug 110 

c) Rotacioni plug 110 

d) Podrivac 110 

3. Masine i uredaji za prole cno-letnju obradu Ill 

a) Kultivator Ill 

b) Tanjiraca Ill 

c) Rotaciona sitnilica Ill 

C. MASINE ZA NEGU ZASADA 113 

1. Masine za rezidbu 113 

2. Masine za sitnjenje ostataka rezidbe 114 

D. MARINE ZA ZASTITU 115 

1. Prskalice 115 

a) Ledna prskalica 116 

b) Rucna prevozna prskalica 117 

c) Traktorska nosena prskalica 117 

2. Orosivac - atomizer 117 

a) Ledni orosivac 118 

b) Traktorski orosivac 119 

3. Zaprasivac 119 



V. MASINE I OPREMA ZA STOCARSTVO 

A. MASINE ZA SPREMANJE SENA 121 

1. Kosacice 121 

a) Delovi klasicne kosacice 121 

b) Uslovi za dobar rad kosacice i podesavanje 122 

2. Grablje 123 

a) Poprecne grablje 123 

b) Bocne grablje 124 

3. Prese za seno . . 124 

a) Delovi prese visokog pritiska 124 

b) Podesavanje i odrzavanje prese 125 

B. MASINE ZA SPREMANJE SILAZE 127 

C. MARINE ZA SITNJENJE ZRNASTE HRANE 127 

D. UREDAJI ZA SNABDEVANJE OBJEKATA VODOM .... 128 
1. Pojilice 129 

a) Pojilice za goveda 129 

b) Pojilice za svinje 130 

c) Pojilice za zivinu 130 

E. UREDAJI Z A MUZU 131 

1. Delovi uredaja za muzu 132 

2. Odrzavanje i ciscenje uredaja za muzu 133 

F. MASINE I OPREMA ZA ISHRANU STOKE 133 

1. Hranilice za goveda 133 

2. Hranilice za svinje 135 

a) Automatske hranilice 136 

b) Automatski uredaji za doziranu ishranu . . 136 

c) Uredaji za ishranu svinja poluvlaznom i 
vlaznom hranom 136 

3. Hranilice za zivinu 136 

a) Visece hranilice 137 

b) Pokretni uredaj 137 

VI MASINE I OPREMA ZA TRANSPORT 

A. TRAKTORSKE PRIKOLICE 138 

1 . Dvoosovinska traktorska prikolica 138 

a) Delovi prikolice 139 

b)Upravljanjeprikolicom 140 

2. Jednoosovinska prikolica 140 

3. Koriscenje traktorske prikolice 140 

B. PRETOVARNO TRANSPORTNA SREDSTVA 141 

1. Prednji traktorski utovarac 141 

2. Kranski traktorski utovarac 142 

3. Trakasti transporter 143 

4. Elevatori 143 

VII. ZASTITA U RADU MASINAMA 

A. MEHANICKI IZVORI OPASNOSTI 146 

1. Provera ispravnosti masina 147 

2. Berac kukuruza - najopasnija masina 148 

3. Prevrtanje traktora 148 

4. Slepanje traktora 148 



B. POVREDE 150 

1. Zaustavljanje krvarenja 150 

2. Rane 151 

3. Prelomi, iscasenja i uganuca 151 

4. Opekotine . 152 

5. Povredeni s gubitkom svesti 152 

6. Povrede od elektricne struje Hi groma . . , , 153 

7. Prevoz povredenih 154 

Izbor iz literature , 157